Телевизија Пинк пустила извештај у коме се тврди да су “опозициони активисти малтретирали грађане у Пећинцима”, иако снимак са мобилног телефона показује управо супротно – да је руководилац СНС у Пећинцима малтеритрао опозицију.
Ништа не би било чудно да новчани прилози нису увек у истом износу, али и да су према анализама Агенције за борбу против корупције један део физичких лица која су донирала ту странку у кампањи 2014. године уједно и примаоци социјалне помоћи.
Ко влада градовима и општинама? Ко ведри и облачи у својим срединама? Колико су градоначелници или председници општина заиста кабадахије или бахати, а колико поштени и одговорни лидери? У којој мери својим делима оправдавају статус „првог“ међу суграђанима? На чему темеље своју политичку снагу? Зашто за неке „локалне шерифе“ чујемо тек када направе неки инцидент? И ко су уопште они?
Ипак, у целој причи име и нешто добро. Маске су коначно пале, и то у мање од два месеца. Да је Александру Вучићу стало до суверенитета земље, он је још увек довољно моћан да спречи ову лакрдију. Будући да се није огласио о овом питању, USAID ће одредити ко ће с америчким новцем ”искоренити корупцију и спровести политичке реформе у земљи”. У мање од два месеца је све прилично јасно.
Све у свему, тема дијалога се у медијима свела на то треба или не да признамо независност Косова и Метохије, па је тешко разлучити да ли је реч о дијалогу или референдуму.
Радикалски кандидат за градоначелника подсетио је да је у Србији на снази низ штрајкова који разобличују погубну економску политику финансирања страних инвеститора. Штрајкују пољопривредници, просветни радници, грађани незадовољни политиком режима према мигрантима. Штрајкују запослени у фабрици вагона из Краљева, запослени у Гошиној фабрици шинских возила у Смедеревској Паланци, запослени у фирми Горење Ваљево, као и најновији штрајк запослених у Фијатовој фабрици Крајслер аутомобили у Крагујевцу.
Један скуп се претапа у други, а Србија учествује на оба. И то представљена на највишем нивоу, председником Вучићем и министром спољних послова Дачићем. Обојица су се срдачно руковала са Тачијем. Звездицу испред имена „Косово“ нико није тражио, а Тачи је после сусрета са Вучићем на Твитеру констатовао како ће убрзо доћи до „нормализације односа Србије и Косова“.
Прострујала је вест о педесетак Срба који су положили заклетву фамозној „републици Косово“, творевини изграђеној на крви њиховог народа. Ипак, понешто је остало недоречено. Одакле тамо високи функционери Српске напредне странке?
– Распарчавање државе и крчмљење српске имовине неће се зауставити издајом и предајом Косова и Метохије, јер је Александар Вучић решио да оно мало преостале српске дедовине и природних богатстава што пре уручи туђинима, без обзира на скоро акламативно народно противљење и без референдума, на коме би сви грађани могли да кажу да ли су за улазак у ЕУ по цену специфичне „објаве рата“ Русији, признавања независности Косова и продаје српског земљишта и непокретности странцима, што нам следи за само 56 дана, колико је остало до почетка примене ССП-а – закључио је Милан Стаматовић.
Влада Србије коју је предводио Александар Вучић имала је 50 државних секретара у 16 министарстава. Сви секретари разрешени су дужности одлуком нове премијерке.
Проф. др Светозар Радишић, бивши портпарол Војске Југославије нас води кроз методе специјалног рата на просторима Балкана. Његове пророчанске речи од пре скоро деценију данас се обистињују.
Зато ова влада и њен тренутни премијер не могу имати било какав легитимитет и легалитет. Ово није влада српског народа већ је влада политичко-криминалне мафије огрезле у тешке облике криминала и корупције и као таква не предствља суверено изражену вољу српског народа. Одлуке, законе, прописе и уредбе које ова тзв. влада буде доносила српски народ сматраће правно необавезујућим и ништавним.
Међутим, чак и у случају да сви споменути министри тзв. руског крила одговоре свим нашим очекивањима, најдаље до чега може да се добаци је 20:80. Атлантистички утицај не само да остаје суштински доминанатан, већ је и у супротности са стварним расположењем народа.
Мишљења смо да је одређивање Александра Вулина за Министра одбране увреда за припаднике сектора одбране, увреда за велики број часних чланова странака на власти који су компетентни за обављање те одговорне дужности и увреда за све војне пензионере и војне ветеране Србије. Поткусуривање странака на власти није требало да се спроводи на рачун министарства одбране.
ФБР НА РУССКОМ – СРБски ФБРепортер
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…