Други годину узастопно ће на лични позив председника Фестивала Ане Карпинович учествовати екипа из Србије у такмичарском делу Фестивала. Тим се састоји од два младих кувара, ученика 3 разреда Економско-трговинске школе Пожаревца, Илије Гаврића и Александара Радуловића и професора куварства и практичне наставе Николе Радишића.
Новинарка босанско-херцеговачког „Журнала“ успела је да стекне диплому средње медицинске школе из Санског Моста за 17 дана. Новинарка притом није присуствовала ни једном једином часу.
„Два месеца не можемо да дођемо до министра просвете Младена Шарчевића и премијерке Ане Брнабић, због чега смо се поново определили за протесте“, изјавила је Илић
Екипа Србије поново је бриљирала на престижном Интернационалном турниру из информатике Џон Атанасов, одржаном у Бугарској, на ком је тријумфовала са невероватних 6 медаља!
Павле Мартиновић (Математичка гимназија, Београд) – СРЕБРНА МЕДАЉА
Јован Бенгин (Математичка гимназија, Београд) – СРЕБРНА МЕДАЉА
Матеја Вукелић (Математичка гимназија, Београд) – БРОНЗАНА МЕДАЉА
Тадија Шебез (Гимназија Јован Јовановић Змај, Нови Сад) – БРОНЗАНА МЕДАЉА
Младен Пузић (Математичка гимназија, Београд) – БРОНЗАНА МЕДАЉА
Вељко Тољић (Гимназија Светозар Марковић, Ниш) – БРОНЗАНА МЕДАЉА
Број Срба се није смањивао само стварањем од њих других народа, него и ратовима у којима су окупатори и ти отуђени Срби (Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Албанци…) убијали милионе Срба – у Првом светском рату преко милион и у Дугом светском рату исто толико! А да су српски државници и научници у 19. и 20. столећу све ово изучавали и стављали у школске и универзитетске књиге, освестили би многе отуђене Србе и убедили би преостале да не мењају своју православну веру и своју народну (националну) српску припадност.
У емисији се, поред осталог, отворила једа велика табу тема – да се са сваком новом генерацијом деце суочавамо са трендом смањења њихове интелигенције. Пановић је указао и на погубне последице претераног коришћења мобилних телефона и рачунара на концентрацију и целокупно психофизичко стање деце и младих.
Једина државно призната национална установа на српском наставном језику са 13 разреда у Мађарској, Српско забавиште, основна школа, гимназија, ђачки дом и библиотека „Никола Тесла“ у Будимпешти (која је пре четири године једина од свих просветних институција Срба у расејању добила статус и – Регионалне), 16. новембра ове године обележила је две и по деценије од школске самосталности (издвајања из некада заједничке српско-хрватске установе). Тај датум је уједно био и дан предаје на коришћење новог, проширеног дела школског комплекса који је у потпуности финансирала Влада Мађарске.
И нешто размишљам – можда бисмо могли у дневне припреме да уведемо део који се зове Како си данас?, па да тек онда иде уводни део и све по реду. Пуне су нам учионице таквих ђака, а њихови проблеми не стижу на дневни ред. Док се бавимо онима којима смањујемо оцене из владања, ови нам промичу.
Ако ставите ружичасте наочаре са напредном диоптријом, схватићете да вам се само чинило да је образовање у Србији на веома ниским гранама, да је годинама заморче разних интереса, експеримената, неуспелих покушаја. Укратко, образовање у Србији годинама пролази кроз наврат-нанос реформу. Електронски дневници су један од свежијих примера.
Како је насилно увођење украјинског језика на читавој територији ове бивше совјетске републике довело до дипломатског сукоба Будимпеште и Кијева
Ортега Гасет – знам, понављам се – поставио је дијагнозу: у Европи где више нема “принципа који нас терају да живимо на одређени начин, наш живот је изложен чистој привремености. Ово је страшна интимна ситуација у којој се велики део омладине у свету нашао. Осећајући се потпуно слободно, без икаквих обавеза, осећају се и празно. Живот без обавеза је суморнији од смрти. Зато што живети, значи нешто и радити – што је исто што и извршавање неког задатка – и, до оне мере до које избегавамо да своје постојање посветимо неком задатку, ми у ствари уништавамо наше животе“.
Учешће на скупу узела су 34 аутора са 29 радова, тематски подељених у три секције – језичку, књижевну и педагошко-методичку. У овим радовима осветљен је Ршумовићев жанровски разнолик опус – не само поезија, већ и његови драмски и прозни текстови.
Награду су му доделила три нобеловца и шест чланова националне академије наука САД, међу којима професори и научници са Универзитета Харвард и Оксфорд, НАСА-е, Универзитета Њујорк и чланови Краљевског друштва Велике Британије.
Књижевник и књижевни преводилац Драган Мраовић упутио је данас протест декану Филолошког факултета у Београду Љиљани Марковић због гостовања генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга које је оценио као „политизацију и политичку индоктринацију“ на факултету.
ФБР НА РУССКОМ – СРБски ФБРепортер
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…