Category: Језик

УЖИЦЕ: Одржан научни скуп „Књижевно дело Љубивоја Ршумовића“


Учешће на скупу узела су 34 аутора са 29 радова, тематски подељених у три секције – језичку, књижевну и педагошко-методичку. У овим радовима осветљен је Ршумовићев жанровски разнолик опус – не само поезија, већ и његови драмски и прозни текстови.

Проф. др Срето Танасић: Латиница није српско писмо


Латиница није српско писмо, иако је у двадесетом веку доста писано на њој. Међутим, она је увезена, посебно је натурана после Другог светског рата у име српско-хрватског језичког заједништва и братства и јединства. На хрватској страни није било тако, ћирилице није било, чак ни за Србе у Хрватској. Нема никаквих разлога, нити потребе, да се латиница озакони као равноправна ћирилици.

Не постоји „српска латиница”. То је измишљотина „обарених” Срба


Свима треба да буде јасно да не постоји „српска латиница”. То је измишљотина „обарених” Срба који би да нам увале крлежевштину, хрватски књижевни стандард и хрватску ортографију као кукавичије јаје у наш језик.

Академик Предраг Пипер: Поводом предлога закона о језику и писмима


Народима са својим традиционалним писмима не пада на памет да се својих писама одричу, јер постоје националне вредности које им много више значе од голе функционалности. Да ли смо ми гори од других? Наравно да нисмо, а били бисмо гори ако бисмо се одрекли идентитетски важног дела своје националне културе.

Огњен Војводић: Двјестогодишњица скандалозног Караџићевог рјечника


Копитар-Караџићев реформаторски речник је, као сви речници програма европског колонизовања језика ваневропских народа, служио колонијалној категоризацији српског народа. Упрошћавањем и упростачењем језика, свођењем на рурално-раднички речник, перспективу занатских и пољопривреднх послова, колонизовани народи су ограничавани на одређену природу посла и поткултуру.

Видић: Ћирилица може да опстане само у једноазбучју, дакле – као једино српско писмо


ИМА ЈЕ У ЈАВНОМ ЖИВОТУ ЈЕДВА 10 ОДСТО – РАЗГОВОР СА АУТОРОМ КЊИГЕ „ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ“ (1)
* Данас млади Срби докторирају на учењу Јована Скерлића, који је пре 100 година у име југословенства и суживота са Хрватима нудио да се Срби одрекну ћирилице а да Хрвати прихвате екавицу. Данас у Хрватској нема ни ћирилице, ни екавице, а ни Срба. Екавицу неће ни школовани Срби у Републици Српској

ТУЂА ЛАТИНИЦА ЈЕ У ЈЕЗИКУ СРБА одиграла антисрпску улогу „атомске бомбе“


Тако се Србима догодило оно што ником није у свету – за „фашизам“ се проглашавају они Срби који сматрају да српски језик треба писати само српским писмом, а друге језике писати њиховим писмима, како то иначе јесте у Европи и свету.

Интервју академика Буровића опет узбунио Албанце


До данас је академик дао око 100 интервјуа, скоро на свим језицима свијета, почев од француског и енглеског, па ето – и до македонског и влашког, али ниједан није имао оволики одјек и овакву популарност као овај Васка Ефтова…

Југословенска језичка политика САНУ – „шибицарење” србо-југословенских језикословаца са називом српског језика


Данас, почетком 21. вијека, југословенски језикословци се са истим филолошким фатализмом позивају на континуитет назива „српскохрватски” језик, и „даничићевски” доследно допуњују и довршавају „Речник српскохрватског језика”, са којим је почет и „под којим именом пројекат мора бити довршен”.

Предраг Јакшић: Не постоји „заједнички јужнословенски језик”. Mилиони су убијени јер су им разлике биле битне


Не постоји „заједнички јужнословенски језик” – постоје различити, међусобно мање или више слични језици јужнословенских народа који имају своје име, порекло, развој, као што и свако од нас има своје име, као што мајке које су нас родиле имају своје име,

МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ: 150 година од рођења Алексе Шантића (АУДИО)


Шантић је присутан у нама и више него што то наоко изгледа. Живљи но и један други српски пјесник. Неумрло траје јер је искрено волио свој народ, а поштовао и помагао друге, непритворно волио хумски завичај више од туђе земље, српски језик љубио јаче од оних који су се школовали по бијелом свијету, снажније био привржен херцеговачком  житу но туђинској погачи…  И ми то непогрешиво осјећамо.

Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика (1)


„Не можемо пропустити ове прилике, а да не кажемо нашем чувеном знаоцу језика коју искрену, озбиљну реч. Ђуро Даничић je први књижевник и филолог, не на словенском југу, већ и у свету, који је назвао језик што га говори и пише хрватским или српским (у предговору својих ,,Корјена“ каже: ваљда ради пуног паритета: српски или хрватски.) Сви остали прваци филологије у страних народа зову тај језик просто: српским…”

МАКЕДОНИЈА: Иванов одбија да потпише Закон о употреби језика


Пошто је Собрање синоћ, без расправе о више од 35 хиљада амандмана опозиције, усвојило тај закон, Иванов је саопштио да неће потписати указ о проглашењу закона који је донесен на такав начин, ван свих процедура, без дебате о амандманима, наводећи да му то не дозвољавају Устав и савест.