
Изложба „Моје Јадовно“ биће отворена у среду 20. септембра у 19 часова у галерији Завичајног музеја у Јагодини.
Изложба „Моје Јадовно“ биће отворена у среду 20. септембра у 19 часова у галерији Завичајног музеја у Јагодини.
„Колико анимозитета имају према Србима гдје управо ових дана снимају серију о Алији Изетбеговићу у Тарчину, тамо гдје је он лично наредио да се отвори логор за Србе. Ово је фашистички потез од самог режисера, а поготово људи који то дозовљавају”, истакао је Бранислав Дукић, предсједник Савеза логораша Републике Српске.
Руководитель проекта-победителя конкурса «Православная инициатива 2016-2017» Антон Бабич, режиссер фильма «Код дружбы» Надежда Жеребило. Информационную поддержку проекта в Сербии осуществляет СРБски ФБРепортер.
Владавину Ивана Грозног обележила је борба против јереси жидовствујућих као и борба против латинског утицаја, против оних снага чије интензивно удруживање у борби против Православља пратимо у времену у ком ми живимо. Из тог разлога овај филм има своје место у процесу образовања православних за последња времена у којима ће, по сведочењу многих светитеља, поново обрести православног руског цара.
ЈАДОВНО је докуметарни филм редитеља Милорада Бајића који би требао да уђе у образовне планове и приказује се на часовима историје свуда у свету. Количина зла које су хрватске усташе учиниле србском народу је неописива и самим тим не смемо то да заборавимо, да се нама опет, али и никоме другом на свету не би догодило такво зло.
Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали „пакао у каменој пустињи“, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из „планине мртвих у славонској равници“, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук.
ОПЕРАЦИЈА „Копаоник“ сравнила је пре 75 година село Крива Река надомак Копаоника. Фолксдојчери су са својим савезницима средином октобра 1942. године на најсуровији начин ликвидирали 309 мештана. Пекли су их на ражњу, палили у колибама, стрељали и сакатили без милости. Ко се где задесио, нашао га је гроб – код огњишта, Цркве Светог Петра и Павла, у пољу, испод смреке, на ледини… Најстарији убијени Криворечанин Јаблан Мишковић имао је 80 лета, а најмлађа жртва Вера Трифуновић тек је напунила месец дана.
Ови људи су својим животом и делима сведочили све оно што су мислили, говорили и зашта су се залагали: стручност изнад политике, да бављење политиком не искључује морал, и да академско звање и титуле не доносе само привилегије него и обавезе. То наша деца треба да знају.
У овом документарцу ћете чути причу коју знају само ретки. Много тога је остало неоткривено у вези са инвазијом на Ирак, да ли је управо један Ирачанин дао сигнал након чега се политичка и војна машинерија обрушила на једну државу.
Да ми стварно имамо српску власт, имали би и уџбенике историје у школама, који би се бавили српским страдањем у НДХ. Имали би и више филмова и телевизијских емисија. Имали би скроз другачији приступ и ја не бих морао данас да се бавим овом темом. Јасеновац, али и сва остала места где су се људи монструозно убијали, били би део светског колективног памћења, као што је случај и са Аушвицом. Овако нам не преостаје ништа друго, него да преузмемо ствари у своје руке. Мислим да сам по том питању дао пример.
Прикази „Душановог законика“, славних манастира, фресака, историјских места, значајних личности и догађаја, уз сугестиван глас Горана Султановића и аутентичну музику најстаријих епоха, филму даје посебну драж и вредност.
На самом почетку се са сцене свима обратио Николај Петровић Бурљајев, специјални гост који је дошао у Србију због премијере филма „Радован – Повик иза зидова тамнице“. Коља Бурљајев је један од најзначајнијих уметника Русије, глумац, редитељ и професор. Напоменувши важну чињеницу да је Радован Караџић примљен у Удружење књижевника Руске Федерације, он је надахнуто и веома емотивно, изговорио песму Радована Караџића „Калемегдан“ – на руском језику.
Генерал у пензији Драган Живановић (ратни командант 125. мтбр ВЈ) и пуковник у пензији Љубинко Ђуровић (командант одбране Кошара) после 15 година говоре о бици за Кошаре. Емисија Дозволите 1363 од 18.5.2014. […]
Као да није довољно то што су Србе сви светски медији сатанизовали, морали су и многи од њих да дају свој допринос. Кад би им неко скренуо пажњу, бранили би се причом о уметничкој слободи и креативности. То није креативност!
Коментари читалаца…