На крају…
Било би поштено и према свима нама, прошлој и будућој Србији, али и према онима који су били учесници одређених историјских догађаја, да после неколико деценија коначно за неким „округлим столом“ видимо „људе из струке“ (историчаре и остале заинтересоване и позване), да седну, сагледају догађаје и чињенице и из других извора, наравно са учесницима који су рехабилитовани, и донесу одређене важне закључке.
Телевизијска премијера филма „Ратне приче са Паштрика“ заказана је на Првом програму РТС-а 26. маја, од 21 час, на датум почетка битке на Паштрику.
Према роману „Српско срце Јоханово“ Веселина Џелетовића, наредних месеци ће у америчкој продукцији бити снимљен филм о злоделима Албанаца над Србима и трговини људским органима на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године, сазнаје Курир.
Погледаjте документарни филм Здравка Шотре коjи свjедочи о страдању Срба из Херцеговине у Независноj Хрватскоj 1941. године. Мученичко село Пребиловци наjстрашниjе симболизуjе геноцид коjи jе преживио српски народ.
Како се наводи у саопштењу које је достављено Танјугу, приказивање је отказано без обзира на чињеницу да је постојало велико интересовање публике за овај филм.
Главне замерке историчара, клира и великог дела јавности стоје и данас: има нешто веома погрешно у овом измишљању историје, нека дубоко неправилна задња намера, чиме ова фикција изврће истину и претвара се у апотеозу лажи. Држава то не забрањује, али и не подржава и, што је најважније – не финансира. У нас је сасвим другачије: сличне злоупотребе се упорно подржавају буџетским новцем, награђују и хвале. А реч је и тамо и овде о националном достојанству и народној историји.
Отворено Милован Витезовић, књижевник, за „Новости“, у ауторском тексту о контроверзама које прате емитовање телевизијске серије. Слажем се са критикама, сценарио. Избачени многи историјски ликови.
Бојим се, по досад виђеним епизодама, да је ово, најблаже речено, веома скупи покушај да се незнањем, веома великим незнањем, промени историјска матрица српског почетка двадесетог века и да се наружи најславнији мирнодопски период српске историје.
Грозоте и ужаси усташких злочина представљени су у изузетно вредном и потресном сведочанству на недавно одржаном париском филмском фестивалу „Европа око Европе“. Од неких сцена у документарном филму „Усташе, заборављени геноцид“, аутора и продуцената Мирјане Валтер и Шарл-Антоана де Рувра, француских новинара и редитеља, леди се крв у жилама.
Британци су потпуно изгубили компас. Време је да већ негде ударе у чврсто, јер више не владају ни собом, а камоли морима света
Треба нагласити да „Балканска међа“ не представља никакве екстремне ставове „српске деснице“ и радикалних заступника „руско-српског православног јединства“. То је филм чије вредности и естетику са лакоћом препознаје најшира српска публика, која из вечери у вече пуни биоскопске сале, и тамо стрепи, бесни, и плаче над јунацима и жртвама које смо превише дуго гурали под тепих, прилагођавајући властиту културу аршинима наших непријатеља. Ова публика је жељна својих хероја, своје историје, и својих националних вредности, и доста јој је политички коректних остварења која по диктату морају да „уваже аргументе друге стране“.
Филм „Балканска међа“, посвећен маршу руских десантних снага на аеродром „Слатина“ у Приштини, нашао се у средишту још једне кампање против Русије. Британски „Тајмс“ малтене заговара забрану филма, сматрајући га делом Путиновог плана за покретање рата на Балкану. У целој причи је најзанимљивије да је редакцијски коментар „лаж од првог до последњег слова“, пише руско интернет издање „Взгљад“, чију анализу преносимо.
И можда је чак и боље што су овај, овакав, за нас важан филм, снимили Руси… Ми и у животу очекујемо да они буду већи Срби од Срба. Они се, на то, праве мало блесави… Зато је, чини ми се, “Балканский рубеж“ важан за њих, исто колико и за нас… Можда чак и више…
Зато је „Балканска међа“ заиста међа. И добро је да је руска филмска индустрија, не без помоћи државе Русије, поставила ту међу, да бисмо заувек запамтили ко нас ја бомбардовао осиромашеним ураном и омогућио шиптарским терористима да се играју „државе Косово“. Дакле: догодине у Призрену!
Пре две деценије НАТО је започео своје 78-дневно бомбардовање СР Југославије. Алек Михаиловић са РТ-а се вратио на Балкан како би се присетио како се догодила агресија и сазнао шта људе на […]
ФБР НА РУССКОМ – СРБски ФБРепортер
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…