
„Амбасадор“ Велике Британије на „Косову“: Споразум о ЗСО има за циљ расформирање паралелних структура Србије на „Косову“, те тај споразум није у корист Србије 21. јануар 2016. НСПМ Коментар редакције СРБског ФБРепортера: Сада […]
„Амбасадор“ Велике Британије на „Косову“: Споразум о ЗСО има за циљ расформирање паралелних структура Србије на „Косову“, те тај споразум није у корист Србије 21. јануар 2016. НСПМ Коментар редакције СРБског ФБРепортера: Сада […]
Овај научни рад има за циљ да на специфичан и документован начин укаже да је утврђивање истине и правде од стране Хашког трибунала производ притисака многих међународних кругова да се српски народ окарактерише геноцидним и прогласи јединим кривцем за рат и страдања у Босни и Херцеговини, а њен политички и војни врх оптужи за ратни злочин и геноцид.Судовима у Сарајеву и Хагу очигледно није стало до истине и да докази за такве злочине изађу на видело и сходно утврђеним чињеницама предузме одговарајућа одговорност. То не представља само невиђени скандал на међународном нивоу, него је то истовремено трагичан пример чистог расизма према српским жртвама и целокупном српском народу.
Словенија се, међутим, ни у ком случају не може изједначавати са оних пет чланица Европске уније које не признају „Косовску републику”, а поготово не са Русијом, Кином и осталим земљама у свету које се залажу за целовитост територије Србије, сем ако се свесно не заборави улога Љубљане у разбијању Југославије и настанку рата који је донео велика разарања и однео многе животе, а затим и њена политика у послератном периоду све до данас.
У јутарњем програму националне српске телевизије репортерка је постављала питања грађанима у Београду. Ето тог јутра један дечко, који је мислио да живи у Србији, је обукао блузу са сликом Косова и Метохије преко које је застава Србије и натпис „НЕМА ПРЕДАЈЕ“. И шта бива? Неко у студију муњевито СКРИВА напис са блузе и скрива Косово и заставу са груди једног Србина. У Београду, престоници српској. На јавном сервису, националној телевизији српској.
Аустрославистички програм је подразумијевао спречавање поновног успостављања православне писмености на српском етничком и језичком простору, што је значило онемогућавање ослобођења Срба као културно-политички независног православног народа и успостављања српских државних установа и услова самосталног уређивања језичке и правописне политике…
Континуитет контрадикторности је постао карактеристика српске историографије, која констатује непријатељску настројеност аустроугарске политике према српском народу и држави, војно-вјерску анексију и асимилацију, окупацију и геноцид, а истовремено велича аустроугарску југословенску језичку политику као национални препород српског правописа и језика. Све то је српски народ довело до стања поремећене културно-политичке свијести, националне неурозе и несигурности.
`Свијет` је славио сто година од краја Великог рата, највећег војног сукоба, страдања и разарања у дотадашњој историји свијета, Срби су славили сто година самоукидања, самоколонизације и самоокупације властите државе и домовине, народа и цркве. Славили су сто година од укидања двије православне краљевине Србије и Црне Горе, а формирања вишерелигиозног и вишенационалног вавилонског државног и културног пројекта КСХС.
Радикални феминизам и тзв. комплекс женских и дечијих права постали су данас инструменти у рукама веома мрачних глобалних сила које настоје да разоре породицу и све традиционалне облике живота како би од људи направили безличну биомасу хедонистичких потрошача коју је лако контролисати.
Српска „демократска“ власт данас се понаша по обрасцима које јој је поставио Броз („закона се не треба држати као пијан плота“) и о томе најбоље сведочи однос те власти према проблему о коме овде говоримо. Правници, наиме, упозоравају на то да приче о разграничењу с Арбанасима нису у складу с Уставом, али се ни власт ни њени подупирачи на то не осврћу.
Копитар је обављао послове цензора словенских књига, те је разумно препоставити да је као и сваки други цензор у било које друго време савршено добро знао циљеве Хабзбуршке монархије према Србима
Цео текст од 23. октобра под наведеним насловом је хрпа обмана, неистина, нетачних навода и намерних склопова реченица које имају за циљ довођење у заблуду широког аудиторијума.
Сарадња СПЦ са међународном заједницом, односно безусловно прихватање захтева међународне заједнице на штету сопствене вере и сопственог народа, траје деценијама и бележи опасан успон. Са протоком времена, траг тог сујетног, непастирског деловања биваће све видљивији, а народу све јаснији.
Копитар-Караџићев реформаторски речник је, као сви речници програма европског колонизовања језика ваневропских народа, служио колонијалној категоризацији српског народа. Упрошћавањем и упростачењем језика, свођењем на рурално-раднички речник, перспективу занатских и пољопривреднх послова, колонизовани народи су ограничавани на одређену природу посла и поткултуру.
Иван Ивановић, председник СНП Наши, у емисији „Teма“ изнео је жестоке оптужбе на рачун политике Александра Вучића на Косову и Метохији, тврдећи да он са нарко картелима држи Србе на северу покрајине у страху како не би дизали глас против издаје.
Коментари читалаца…