Напомена: Текст сам писао почетком новембра 1995. године у намери да забележим бројне чињенице за које сам убеђен да ће, протоком историјских збивања, бити скрајнуте и заборављене. Предајем га читаоцима после 23 године, јер сматрам да би требало да се подсећамо на наше велике грешке, неразумне вође и трагедије. Свестан сам да ће „и ала и врана“ да скоче да ме критикују и оптуже али ћу се бранити захтевима да ти критичари буду убедљиви и да кажу да је много тога написаног било другачије!
4. август 1995 – 4. август 2018. ЗАКОНОМЕРНОСТИ КОЈЕ СУ ИЗАЗВАЛЕ НЕЗАБЕЛЕЖЕНО У ЉУДСКОЈ ИСТОРИЈИ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ У ОПЕРАЦИЈИ «ОЛУЈА» Мајка председника Републике Србије је и овога пута саставила сину […]
Неоспорна чињеница је да је мала и окупирана Недићева Србија примила у своје окриље преко пола милиона избеглица, 86.000 српске сирочади. Затим, да је избављено је од смрти на Бањици 1.270 припадника СКОЈ-а и Партије, да је спасено 30.000 логораша са Старог сајмишта, да се водила брига о ратним заробљеницима у логорима, да је прихватила десетине хиљада Словенаца. Зато, када се каже Недићева Србија, са поносом се човек сећа те покорене, напаћене, мале Србије, заиста великог срца.
Ова срамна одлука суда само говори да је Србија и данас окупирана, односно, да је у нашој земљи и даље на власти титоизам, дакле, једна србофобска, злочиначка идеологија
“Ко jе осмислио мртво коло у Машвини, на планини кордунског брда (изнад Раковице, Слуњ), када су 18. jула 1942. године усташе поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дjевоjчица и 10 дjечака, од 5 до 7 година, скинуле голе, дjевоjчице положили на леђа у круг, споjили им руке, а раширили ногице и на њих положили голе заклане дjечаке” пита се болно и готово невjеруjући др. Ђуро Затезало у своjоj књизи “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Свjедочанства о овом догађаjу показуjу да jе геноцид над Србима у НДХ био манифестациjа исконског зла, тешко разумљивог и никада до краjа обjашњивог.
Ваљевац и српски официр Михаило Маџаревић, заборављени јунак, један од најхрабријих, најпожртвованијих и најодликованијих српских ратника Првог светског рата. Реч је о хероју родом из Мургаша код Уба, који је одрастао и школовао се у Ваљеву, носиоцу три Карађорђеве звезде са мачевима, Сребрне и Златне медаље за храброст, Ордена белог орла са мачевима, Албанске споменице, француске Легије части, енглеског Ратног крста, официру који је са 27 година постао мајор.
Крајње је време да се сазна истина о усташким злочинима, сматра водећи истраживач Института за Холокауст „Шам Олам“ из Израела Гидеон Грајф и најављује књигу истине о Јасеновцу.
Тома Фила, један од најугледнијих српских адвоката, каже да списак 22.000 припадника ВРС не значи апсолутно ништа.
У Палама је представљена књига “Досије Сарајево” аутора Миливоја Иванишевића, предсједника Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку. У књизи је 7.428 мини-досијеа убијених сарајевских Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату. Наведена су и имена њихових егзекутора! У досијеу су на десетине свједочења логораша и преживјелих сродника сарајевских страдалника и документи који доказују “мрачну улогу” бјелосвјетских моћника!
Oве ће године „црква у Хрвата“ обележити 120 година рођења блаженога Алојзија Степинца, надбискупа загребачког, једног од промонтора NDH, осуђеног ратног злочинца, који је као наводна „жртва монтираног комунистичког процеса“ рехабилитован, упркос доказа о његовој активној улози у процесу насилног покатоличавања православних Срба, у фашистичкој хрватској држави.
Самим успешним завршетком операције, спречен је геноцид који је планиран над српским народом у БиХ. Операција је вођена по свим међународним ратним и хуманитарним правилима. Баш због те чињенице, Хашки трибунал није могао наћи нити једну „мрљу“ на начин припреме, ток и исход саме операције. Операција Коридор засигурно се може уврстити у једну од најчаснијих српских војних победа у двадесетом веку. Да није било операције Коридор не би било ни данашње Републике Српске.
Последњи Одбрамбено – oтаџбински рат дао је добар одговор шта су наше праве вриједности, а то су: српска нација и православна вјера. Потпуно бесмисленом се показала пропала комунистича реторика, идеологија комунистичког терора и злочина, који је српском народу нанио несагледиве жртве, и материјалне и духовне
Тужилаштво и судови ослобађајући убице српског народа шаљу јасну поруку да је убијање „невјерника“ (Срба) дозвољено што је усвојено начело исламске државе. Све активности сарајевске чаршије које промовишу и пузећи успостављају унитарну БиХ, што политичари СзП правдају предизборном активности Бакира Изетбеговћа.
ГОЛГОТА СРБИЈЕ, историјско-документарни филм, животно је дело власника „Артистик филма“ Андреје Глишића и Зарије Ђокића. Прву верзију филма под насловом ЗА ЧАСТ ОТАЏБИНЕ, пустили су у промет 1.маја 1930.године.
Наставили су трагања за документима о српској војсци, улажући у тај подухват све што су до тада зарадили. Резултат истраживања била је нова озвучена верзија коју цензура забрањује 16.марта 1940.године са образложењем да би својом садржином филм „неповољно утицао на односе наше државе према иностраним државама“.
За викенд је, на граничном прелазу Каракај, код Зворника, између Србије и БиХ, ухапшен држављанин Србије, Ђ. Р. (62) и то на основу Интерполове потернице коју је расписала Хрватска. Уколико буде и изручен то ће бити „јубиларно“ 60. изручење Срба на основу оптужнице за ратни злочин.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…