Category: ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ

“ЦАР ЛАЗАР“ У ВЕЛИКОМ РАТУ: Пуковска застава XII пешадијског пука ,,Цара Лазара“


У години у којој се навршава век од завршетка Првог светског рата, намера је да овим пројектом, кроз 12 текстова отргнемо од неправедног заборава причу о крушевачком Дванаестом пешадијском пуку “Цар Лазар“, чији је Други батаљон, под командом чувеног потпуковника Драгутина Гавриловића, први кренуо у пробој Солунског фронта, да би после месец дана крушевачки ратници стигли у завичај, који је ослобођен средином октобра. И поред великог херојства ратника (Цер, Kолубара, Дрина…), о Пуку је још увек мало тога познато, па је циљ пројекта управо да одужимо дуг према прецима који су се, без остатка, жртвовали за српску слободу и опстанак.

Драган Милашиновић: Вучић и поруке Нотр-Дамских звона


Прослава стогодишњице завршетка Великог рата није била замишљена као омаж победника већ као велики глобалистички перформанс оних који се још увек нису одрекли идеја о владању светом кроз институте тзв. „светске владе“

ОКО магазин: „Фотографије које ће васкрснути Србију“ (видео)


У великом броју ратних фотографа који су бележили догађаје између 1914. и 1918. Риста Марјановић се издваја. У Србију долази као човек који је створио каријеру у Њујорк Хералду у Паризу, најтиражнијем листу свог времена, цењен и искусан репортер. Велики број фотографија које данас представљају колективно сећање о Великом рату, снимио је управо овај човек.

СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН – Оклеветани Краљ, чувар Православља


Милутин беше ревнитељ у вери Православној. Када у његово време византијски цар Михаило VIII Палеолог (1258-1282. год.) склопи и потписа унију са папом, па настојаше да исту насилно спроведе и међу свима православнима на Балкану и међу Светогорским монасима, краљ Милутин се диже против њега и са успехом ратоваше у одбрану Православља. Од тога доба и касније Бог благослови Милутинову државу и он рашири границе свога отачаства.

Завод за заштиту споменика културе – Београд: На Тргу откопани остаци Стамбол-капије


Остаци зида на које се наишло током радова на реконструкцији Трга републике, су остаци Стамбол – капије, потврђено је из Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Ексклузивно- Књига др Светозара Ливаде: БИОЛОШКИ СЛОМ И НЕСТАЈАЊЕ СРБА У ХРВАТСКОЈ (1880–2011)


На овим просторима остварен је рекорд у брзом етничком чишћењу. Ливада пише: „Из градова сте истјерали 124 000 грађана, отевши им станарско право на 60 000 стамбених јединица, и то само зато што су Срби, како бисте у коначници намирили Туђманову квоту програмираног злочина: Неће више бити 12% Срба и 6% Југословена, него 3%“ ). Према наведеној демографској анализи по градовима и селима, резултат је 700 000 прогнаних и опљачканих…

Изузетан подухват удружења „Отаџбина памти” – Стопама славних предака, поводом 100 година пробоја Солунског фронта!


Надам се да ће се ова акција памтити на многаја љета. Икона Св. Апостола Петра и Павла ношена је до Кајмакчалана на рукама учесника са распетог Косова и Метохије преко Кожуфа, Козјака, Доброг Поља и Сокола, преко кота заливених  крвљу наших предака палих за слободу отаџбине.

У Ивањици одржана свечана академија: 100 година од велике победе у Великом рату


У 6 сати и 15 минута 14. септембра 1918. године војвода Живојин Мишић дао је командантима прве и друге армије шифру за почетак артиљеријске припреме: ПОШАЉИТЕ 14 ОФИЦИРА И 8 ВОЈНИКА!!!

Горан Живковић: Доста је било одступања, време је за наступање!


Доста је било одступања, време је за наступање! Као што су наши часни преци пре сто година пробили фронт које су држале Централне силе, тако и ми данас треба да пробијемо вишеобразни фронт које држе колонијалне издајничке снаге, и ослободимо Србију!

Срби, знајте, све је била лаж! Комунистичке лажи и подметачине о Дражи и Титу


Тито је био аустроугарски каплар. Убијао је Србе за време Првог светског рата.
Дража је носилац чак 20 одликовања за храброст у том истом рату, бранећи нас од њега!
Дела говоре, лажи занеме. Време је да им се стане на крај.

До сада необјављена студија историчара Вељка Ђурића (писана 1995 године): Пропаст Западне Србије


Напомена: Текст сам писао почетком новембра 1995. године у намери да забележим бројне чињенице за које сам убеђен да ће, протоком историјских збивања, бити скрајнуте и заборављене. Предајем га читаоцима после 23 године, јер сматрам да би требало да се подсећамо на наше велике грешке, неразумне вође и трагедије. Свестан сам да ће „и ала и врана“ да скоче да ме критикују и оптуже али ћу се бранити захтевима да ти критичари буду убедљиви и да кажу да је много тога написаног било другачије!