Category: Знамените личности

Васкрс када је крунисан србски цар Душан Силни


Његово царство обухватало је централну и јужну Србију, целу Македонију и Албанију, без Драча, део Босне и Херцеговине, део Грчке до Тесалије, Црну Гору, и раме уз раме стајало са тадашњим царствима на Истоку и Западу.

Слободан М. Чуровић: Добрица Ерић или пут ка чистом срцу


Он пјева о оној пркосној Србији, која није за загуб, Србији орадошћеној латици, Србији вјечној. Читаво дјело је слито у то сазвучје, у пјесничку химну Србији, пјесничког редова из најотменијег и најнепопустљивијег србског пука, из гружанског веза.

ОСАВЉЕНИ НАРОД ЛОМАЧОМ СЕ РАЂА


Прича о Светом Сави настала је из његовог пепелишта, а ми би без те приче били још неизговорљиви, недописани, распарани. Из те ватре горења, он је постао САВОЈАВЉАЊЕ и наше НАДОЈАВЉАЊЕ. На ЛОМАЧНИКУ још једне осветне смрти остави србском памћењу да тај жар ИСТИНОЈАВЉАЊА згрће рукама, да би своју студеност и слабоће вјечно усијао. Прича о Светом Сави је непрестано побјеђивање смрти, одлажење од себе ка Оном Вјечном свих нас, изнад нас. И свака од тих побједа је још тежа, још већа, још узвишенија.

Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића [XVI в.] – превод


Све ово горе писано о законима Новог Брда, сигурно утврдивши господство ми да је пре мене било и за пређашње свете господе и краљева српских, као и за живота господства ми и родитеља ми светога кнеза Лазара, благоволе господство ми тако обновити и потврдити да остане тврдо и непоколебљиво све дане живота мојега и непромењено од мојега господства, по заповести Божијој; молим да кога год произволи Бог за наследника поставити после нас престолу господства мојега, непромењен остави мој златопечатник овај, као што и ја не промених, но и потврдих све записе и заповести свих пре мене бивших царева и господе; овога ради потврдих ова писанија овим господства ми златопечатником за утврђење. У лето 6920. (1412.) индикта 13. месеца јануара, 29.

IN Memoriam: 17. фебруара 2019. престало је да куца срце Вељка Бојића, књижевника и сликара, једног од највећих српских родољуба


Тај ВУК из Колашинских врлети живописног села Липова, који је у себи носио ћуд својих слободољубивих и храбрих предака Илије Тадишиног, није се дао духом везати сатанским комунизмом, јер је свикао слободно пјевати, те напушта своје „Орловско гнијездо“, одакле су многи најбољи одлетели и одлази у „слободни“ свет. Тај ВУК, војвода од стиха, писане речи и кичице, током свога живота у туђини није променио ни длаку ни ћуд. Певао је о Видовдану, сликао Косово, лепоту и врлину, муку и истину. Сва његова узвишена чула, пре свега оно духовно, била су окренута земљи својих предака, но он никако није остао заробљен само у оквиру националног, већ је у себи носио и у себе сабирао све најлепше икада створено, било људско, било Божанско.

Бранислав Нушић: Погреб два раба


Ономад саранише једну бабу. По швапском попу видех да је или католичка или протестантска. Која је то баба, не знам; рекоше да је мати Франасовића. На њеној пратњи били су ваљда сви генерали, много официра и мора бити сви министри. И сви је испратише до гроба. Јуче, на пратњи једног јунака српског, каквих је мало, не беше ни једног генерала и само неколико официра. Можда су ишли до цркве; али су бабу пратили до гроба. А где су беседе на гробу? А где је пример војсци и официрима…

Велика, а неправедно заборављена, Милена Лапчевић – Прва жена етнолог у Србији


На српској научној јавности остаје да стваралачко и научно дело Милене Лапчевић подробније проучи и истражи, оцени и одреди јој заслужено место у историји српске етнолошке мисли.

ПЈЕСНИЧКИ ЏИН: Јован Дучић, мјерило генија и најчистија груда своје земље


Прије 145 година, у Требињу је 17. фебруарa 1874. рођен Јован Дучић, писац и дипломата, најзначајнији пјесник српског модернизма и најзначајнији лиричар златног доба српске књижевности.

Исидора Секулић – једна од највећих књижевница и најумнијих Српкиња


Национализам треба да је и по суштини и по облику чиста, висока култура. – Ово су речи Исидоре Секулић, генијалног књижевника и прве даме која бела члан Српске академије наука и уметности.

Станислав Бинички – геније који је запостављен зато што је био Србин


Композиције Биничког не свирају нити певају чак ни ђаци школа које је он основао, у које је доносио столице из своје куће како би деца могла седну и да прате наставу!

Још један геније који је запостављен зато што је био Србин и истицао лепоту свога народа у својим делима. Још један прегалац који је заслужан за стварање институција у Србији, подизање културе на виши ниво коме се не придаје пажња ни значај.