Садашњост је сувише сурова: Отимају нам земљу која је сва саздана од србских костију и србске крви, од праха предачкога! И још нас приморавају да пристанемо да нестанемо?! Добровољно да нестанемо?! Да не пружимо никакав отпор?! Да им помогнемо да нас униште?!
Господе, милостив нам буди! – Горица Тркуља
…А шта су сами Aмериканци мислили о легалности референдума најбоље сведоче речи америчког амбасадора Полта (2006.02.13, депеша 06Belgrade210): „19. (SBU) Significant electoral fraud, enough to affect the outcome of the referendum, is possible…- Изборна превара већих размера која би могла да утиче на исход референдума је могућа…“
Размере криминалне корупције, не само Мила Ђукановића и чланова његовог ужег и породичног „клана“, већ и црногорских водећих државних установа, су колосалних размера, и до сада незабележене у модерној европској историји. Који […]
„Лајчак је приметио да ће на тај начин бити избегнут „проблем“ да се глас оних који не гласају, на било који начин протумачи као глас „против“! Овај део подгороичких тајних дипломатских договора и одлука у име црногорског народа је веома важан, јер доказује да су гласови на референдуму били манипулисани „споља“, и да су практично сви неважећи гласови лажно приказани у корист референдума о отцепљењу.
На крају…
Било би поштено и према свима нама, прошлој и будућој Србији, али и према онима који су били учесници одређених историјских догађаја, да после неколико деценија коначно за неким „округлим столом“ видимо „људе из струке“ (историчаре и остале заинтересоване и позване), да седну, сагледају догађаје и чињенице и из других извора, наравно са учесницима који су рехабилитовани, и донесу одређене важне закључке.
Знамо да је Пресвета Богородица «Тројеручица» сјединила пресечену руку Јована Дамаскина, као да је већ почела и њена мисија у сједињавању Србије и бескрајног руског Сибира. У име оснивача «Сербирије» са српске стране, од свег срца желим многаја и благаја лета и пуно успеха «Сербирији» на ползу наших народа, наших отаџбина, наше вере…
Поновићу по ко зна који пут, границе Србије су неповредиве – то знају сви који се баве међународним јавним правом. Питање статуса Косова и Метохије је одавно одређено. Ова покрајина је саставни део Србије и „питање статуса Косова“ не постоји у међународном праву. Може се преговарати само о модалитетима суштинске аутономије, јер су то захтеви Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
На данашњи дан пре двадесет година отпочела је битка на Паштрику која је трајала од 26. маја до 14. јуна. Јавности мање позната од битке на Кошарама, али једнако важна за спречавање копненог пробоја у Србију током НАТО бомбардовања 1999. године.
У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“.
„На срећу постоје људи који нису заборавили Милоша Милојевића и то је потврда да је истина, једна од пет вечности, неуништива. Прошле су године, деценије и он је оживљен, значи да је вредео, да је за живота велика дела спремио и као обавезу у залог свима нама оставио“
* Кога би требало окривити за геноцид изведен у НДХ? Ко је одговоран?
– Пре свега владу НДХ, затим идеолошки усташки покрет и потом католичку цркву. Треба окривити Алојзија Степинца који је подржао геноцид. Треба окривити све учеснике који су убијали, спроводили тортуру, мучили. Много је оних које би требало окривити. Ради се о веома великом злочину на широкој скали, који је захтевао велики број учесника.
Телевизијска премијера филма „Ратне приче са Паштрика“ заказана је на Првом програму РТС-а 26. маја, од 21 час, на датум почетка битке на Паштрику.
Србија јесте правна наследница Савезне Републике Југославије и, као таква, носилац свих права и обавеза везаних како за Косово и Метохију тако и за Републику Српску. Било би, најблаже речено, неодговорно да било ко на домаћој политичкој сцени оспорава ову неспорну чињеницу, било из незнања, страха, стицања политичких поена или постизања било каквих политичких циљева.
Дакле, не признајем аутентичност црногорске нације јер сам сигуран да она нема никакав садржај. Сматрам је аномалијом. Не постоји колективитет, осим неопипљив и магловит, који је везан спонама пројектованог идентитета. Стога, црногорска нација није творевина статичног карактера. Из ње се лако враћа у српску нацију, али и отуђује ка другим нацијама“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…