..Тражено је од српских власти: Да Република Србија иницира расправу о спорном закону о “слободи вероисповести” и положају Срба и Српске православне цркве у Црној Гори пред Саветом безбедности Уједињених нација и Саветом Европе..
Разарање српских и црногорских градова започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године једна је од највећих мистерија наше новије историје
Српска „демократска“ власт данас се понаша по обрасцима које јој је поставио Броз („закона се не треба држати као пијан плота“) и о томе најбоље сведочи однос те власти према проблему о коме овде говоримо. Правници, наиме, упозоравају на то да приче о разграничењу с Арбанасима нису у складу с Уставом, али се ни власт ни њени подупирачи на то не осврћу.
Скоро да нема датума у 365 дана календара, а да на њега не пада годишњица неког покоља над Србима, да ли у свјетским ратовима или ратовима деведесетих година прошлог вијека.
Није језуитски маршал и белосветски хохштаплер био Србин нити српски идол, него само присилни лажни идол, лукаво и крваво наметнут од црнo-црвене интернационале. Без тог самоизлечења нема нам слободе, нити излаза из овог безизлаза.
Крик убијаног, силованог и пљачканог народа морао се ипак чути, иако је режим покушавао да му својом прљавом руком зачепи уста, допуштајући само пригушени лелек, претварајући тај очајнички грцај у изопачени и понекад неразумљиви шапат.
Ходити светињама Косова и Метохије као Србин из Херцеговине, достојанство је узвишености и непостида. То нам као најскупљи дар оставише монаси Милош и Гаврило, два зрна која нас причестише Господом. Зато је Херцеговина Света и Богу мила. И образ јој сија међу нашим крајинама. Нека тако буде и довијека!
Наредбе Саве Ковачевића су са становишта српског народа – наредбе усташког карактера, којима се жели ПРОМИЈЕНИТИ КОД (СВЕСТ) српског народа, његов светосавски систем животних вриједности и наметнути његовом бићу неку нову, њему страну идеологију.
„Ударне групе“ хватају и одводе без икакве кривичне одговорности Србе – мјештане, становнике села Требињске шуме. Одводе их и убијају на исти начин као што то раде усташе, бацајући их живе у херцеговачке јаме и поноре.
Изашла је из штампе капитална књига „Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941-1942“ двојице аутора мр. Тадије Бошковића и Милоша Војиновића.
Дечји логори, логори смрти за српску децу у Независној Држави Хрватској јесу најмонструознија места за уништавање младости и будућности једног народа. И сви концентрациони логори у НДХ. Они ни по чему не заостају по ужасима које је јеврејски народ претрпео у нацистичкој Немачкој широм Европе у току Другог светског рата. Холокауст је страшна реч од којег сваког Србина подиђе језа! Ми, Срби смо то увек и одувек разумели, јер знамо кроз векове шта је геноцид и онда, када се цео свет уроти против вас. То се српском народу десило и 1999, у новијој, глобалистичкој историји.
Комунисти су по дефиницији непријатељи Бога, Руса и Срба. Тако да све и да хоће, не могу постати бесмртни, осим покајањем и крштењем. Свети Ђорђе који убија аждају не може бити укомбинован са симболом аждаје – српом, чекићем и пентаграмом. Свети Ђорђе иде уз крст, Ђурђевдан (хајдучки састанак) и круну.
Присуствујемо ли, ових дана, још једној обмани намењеној српској глави тако наклоњеној светој истини о једнакости сваке невине жртве? И не само једнакости. Јер кад смо у групи са другима ми стајемо […]
Парастос жртвама комунистичког терора биће одржан у четвртак, 20. октобра 2016. у храму Светог Саве на Врачару, са почетком у 10:30 часова. Парастос ће служити братство храма Светог Саве са старешином, протојерејем […]
Пише: Игор Војиновић Владимир Владо Шипчић, витез Дурмитора и последњи краљев војник у отаџбини. Осветник са Пивске планине. Човјек који је још у раној младости за живота постао мит и легенда, а […]
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…