
Од гроба твога, Сине, не устаје мајка твоја,
и плач мој до смрти не престаје!
Јер не може мајка твоја без тебе!
Ко ће ме разделити од Сина мог?
Од гроба твога, Сине, не устаје мајка твоја,
и плач мој до смрти не престаје!
Јер не може мајка твоја без тебе!
Ко ће ме разделити од Сина мог?
Срећан празник Христовог Рођења и срећну и Богом благословену Православну Нову Годину жели Вам Редакција СРБског ФБРепортера
Многи епископи данас кажу – ако (се успротивим издаји вере, прим. ред.) онда ће ми одлетети капа.
Зар је капа важнија од вере?
А Свети мученици нису бринули о капи. Ни о глави нису бринули.
НЕКА ЛЕТИ И ГЛАВА, АЛИ ВЕРА ОСТАЈЕ ВЕРА!
Људи који махом немају никакве везе са науком, а најмање медицинском, глумице, водитељи, правници, економисте и политичари, позивали су на хапшење верника и објављивали слике из дворишта цркава. Оправдање за њихов „праведни гнев“, нашли су у мерама Владе Србије за сузбијање заразе коронавирусом, које очигледно не важе само за стране трговинске ланце у којима душа душу дави пред „полицијски час“.
..Тражено је од српских власти: Да Република Србија иницира расправу о спорном закону о “слободи вероисповести” и положају Срба и Српске православне цркве у Црној Гори пред Саветом безбедности Уједињених нација и Саветом Европе..
Када би било имало искреност код Иринеја, Амфилохија, Атанасија, Теодосија и осталих екуменисти у СПЦ, који се данас представљају као борци против издаје КиМ, прво би се покајали за своје екуменистичко понашање и поново постали Православци, затим би владику Артемија вратили на своју Епархију рашко-призренску и онда би анатемисали Вучића, лезбејку и све остале које раде против Господа, народа србског и државе Србије, односно издају КиМ. Све друго је обмана да се оправда оно што се не сме правдати, а то је издаја Бога и Рода.
Преподобни Јустин Ћелијски: Житије светог и богоносног оца нашег
Василија, острошког чудотворца, митрополита Захумског
Тај крст носимо и ми данашњи православни Срби, као појединци, али и као народ, разапети између зла са Запада и немуштог и збуњеног Истока; између богоборног комунизма, који је прохујао овим народом, али не и ишчезао, и савременог душегубног глобализма; између трагичне прошлости, мучне садашњости и нејасне будућности без пуно наде; између издаје вере од стране црквеног врха и издаје Косова и Метохије од стране државног врха.
„Да није дошло до издаје вере, не би ова издаја Косова данас била тако близу, од стране државног врха, режима владајућег… Ми видимо да је та такозвана одбрана Косова и Метохије од стране Патријаршије, од стране Патријарха и осталих епископа, врло анемична. Они пишу саопштења, можемо рећи слободно, реда ради, како би пред народом заправо опрали руке, а на самом делу се ни једног момента не сукобљавају са главним актерима те издаје који седе у власти у Београду. И бојим се да док не дође до духовног оздрављења унутар саме СПЦ, неће дођи ни до обнове и опоравка читавог нашег народа./…/”
„Нећу вам говорити ништа што није интересантно. Одговор ће бити на најчешће питање о животу. А најчешће питање јесте управо оно чусмо јутрос у цркви – како бити сретан. И та мала лекција је врло важна за све нас. А особито за ово време наше беле куге. Тако да би ова лекција могла бити и назвати се – лек нације од беле куге. Али истовремено може се назвати и лекција – како живети сретно, особито у браку. /…/
Ноћас сам одлутао на крај свијета да бих се некако себи вратио,
ноћас сам челом додирнуо Небо и тај ме додир као пламен грије,
ноћас сам клечећи Мајци летио, летећи најзад пад свој схватио,
ноћас сам видао ране стихом љубећи Икону Свете Ксеније.
„Ово је борба против уставорушитеља Александра Вучића. Он и његова секта Вучићевих сведока која верује у хиљадугодишње царство Београда на води, урушили су уставни поредак земље. И није битно да ли смо политички истомишљеници сви на протестима, битно је да нам је свима циљ враћање правног поретка у Србију“ – рекао је Димитрјевић.
О, нека би данашњи Свети Празник и Света Водица, коју будемо носили својим домовима, и сами пили, и сами се њоме помазивали, нека нам све то буде увек на спасење душе од свакога греха и на спасење тела од сваке болести, ако нам та болест смета спасењу. Зато, не заборави данашњи поздрав и када си у мукама и невољама, и када видиш пријатеље и рођаке и брата у муци и невољи, реци му: „Христос се јави! Бог се јави! ради нас људи, да нам дарује све што Бог Љубави може дати роду људском. Амин“.
Управо у оним временима, када је мећу људима осиромашила љубав, када је у народу вера почела да се хлади, у блиставом ореолу љубави и светости појавио се преподобни Серафим, саровски чудотворац.
Коментари читалаца…