На пољу Косову десила се и посветила најнебеснија битка, тог Видоваданка, давне 1389. године. И од тог дана Видовдан постаје најдаље наше небо и причест за висине, да се за то живи и гине.Тај излазак Богу на видјело, на Сретање христовјерне, србовјерне војске јесте Србинов етос и епос, јуначник, болник и трајник.
Он пјева о оној пркосној Србији, која није за загуб, Србији орадошћеној латици, Србији вјечној. Читаво дјело је слито у то сазвучје, у пјесничку химну Србији, пјесничког редова из најотменијег и најнепопустљивијег србског пука, из гружанског веза.
Драго сунце. Милице. У твојим очима ће бити наша сјећања. А свијету нек остане срамота, јер срамотницима и кукавицама само срамота приличи. Милица нова србска мученица. Небесница.
Људски је, јер жуд за слободом једнак је дисању пјесме.
Задобилац слободе није од овог свијета.
Он је у смрти претекао себе.
И видио даље.
Прича о Светом Сави настала је из његовог пепелишта, а ми би без те приче били још неизговорљиви, недописани, распарани. Из те ватре горења, он је постао САВОЈАВЉАЊЕ и наше НАДОЈАВЉАЊЕ. На ЛОМАЧНИКУ још једне осветне смрти остави србском памћењу да тај жар ИСТИНОЈАВЉАЊА згрће рукама, да би своју студеност и слабоће вјечно усијао. Прича о Светом Сави је непрестано побјеђивање смрти, одлажење од себе ка Оном Вјечном свих нас, изнад нас. И свака од тих побједа је још тежа, још већа, још узвишенија.
Евроатлантисти, лобисти, мондијалисти, глобалисти, док у ушима одзвања исти, исти. То је рингишпил (анате их мате) својеврсна скаламерија, која би мале народе да уведе у тор и наметне им један образац понашања […]
ФБР НА РУССКОМ – СРБски ФБРепортер
Коментари читалаца…