Категорија: Светислав Пушоњић

НОВА КЊИГА: Светислав Пушоњић – „Идоли поробљеног света“


Због тог свог исконског и свевременог значаја, историјско српство мора постати целина са савременим српством, које се од њега отуђило. Мора се изнутра залечити њихов расцеп изазван насиљем прогресистичких идеологија. Само ће се тако отворити ризнице духовног обиља, а наше душе испунити божанским силама неопходним да се одоли страдањима, превладају искушења и тријумфује над злом епохе

Светислав Пушоњић: НАЦИОНАЛНА СВЕСТ у роману „РАТНИ КРСТ“ Момчила Селића


„Ратни крст“ је управо то – метак упозорења „испаљен” у једном даху, упућен свим Србима који имају очи да виде и уши да чују. Али не само Србима, него и другим нацијама и другим људима који имају воље и снаге да се отимају Лажи и Злу.

Светислав Пушоњић: СВЕТ КОЈИ ЈЕ НЕСТАО


… снага Србије никада није почивала у бројности, наоружању, економији, огромности територије, него баш у селу, у непобедивој сили његовог вечно младог живота. У селу, српство је имало свој најдубљи и најживотворнији корен. Кроз село и са селом оно се напајало са исконских врела живота и духовности.

Изроди који су пристали да спроводе зулум престали су да БУДУ СРБИ. Повуцимо црту између ЊИХ и НАС


Србија није сопствени џелат, Србија је ЖРТВА западног колонијалног механизма који селектује најгоре и доводи их на најважнија места у министарствима, медијима, полицији, војсци, привреди, култури, просвети, па и самој цркви.

Повуцимо црту између ЊИХ и НАС, макар у свом уму и души, и не лупајмо гневом по себи, већ га усмеравајмо ка његовим правим изазивачима, опслужиоцима и управљачима

Светислав Пушоњић: СА ОСМЕХОМ ОД УВА ДО УВА


Лице Зла, међутим, није једно, а не мора бити ни оно у које се упире прстом. Оно има безбројне појавне облике, који су прерушени у нашу свакодневицу, па чак имају ознаку и статус нечега хуманог и доброг, а његов носилац често није нико други до баш „пристојан грађанинˮ, чија себичност, хладни рационализам и охоли каријеризам постају најјаче упориште Зла.