14.12.2022. Двери

Данас је у Медија центру у Београду, у организацији у организацији Покрета за одбрану Косова и Метохије, одржан округли сто на тему „Како до реинтеграције КиМ“. На округлом столу говорили су: Бошко Обрадовић – народни посланик и председник Српског покрета Двери, Милица Ђурђевић Стаменковски – народни посланик и председник Српске странке Заветници, Небојша Јовић – повереник Покрета за одбрану КиМ са КиМ, проф. др Слободан Самарџић, проф. др Слободан Орловић и проф. др Зоран Чворовић. Увод и закључке је изнео проф. др Милош Ковић, председник Покрета за одбрану КиМ.

Небојша Јовић:

Проф. др Зоран Чворовић:

Учесници округлог стола под називом Како до реинтеграције Косова и Метохије у уставноправни поредак Републике Србијесагласни су да заједнички усвоје следећи:

Закључак

• Недвосмислено потврђујемо да је питање Косова и Метохије најважније државно, национално, идентитетско и безбедносно питање српског народа чије се решење мора тражити у оквирима Устава Републике Србије, Резолуције 1244 Савета безбедности УН и принципа међународног права.
  
• Истичемо да је сваки предлог решења косовскометохијског питања који противречи изнетим принципима и претпоставља српско признање самопроглашене тзв. Републике Косово – на делу или на целој територији јужне српске покрајине – односно њен улазак у УН, неприхватљив и као такав не може бити предмет било каквих преговора. Позивамо државно руководство да категорички одбаци сваки покушај наметања решења која подразумевају промену међународно признатих граница и издвајање територије АП КиМ из уставноправног система Републике Србије.
  
• Напомињемо да Република Србија мора да инсистира на доследној и целовитој примени Резолуције 1244 СБ УН, посебно оних делова који обезбеђују континуитет деловања њених институција у покрајини и гарантују присуство њених полицијских и безбедносних снага на територији АП КиМ, како би се осигурала безбедност српског и другог Србији оданог становништва и заштитили интереси Србије у покрајини.
  
• Имајући у виду погубност Бриселског споразума и посебно његове примене од стране власти Србије, које су се тиме одрекле присуства државе у Покрајини, сматрамо неопходним поништење овог споразума. Позивамо државно руководство да уз подршку савезника Србије и земаља које не признају тзв. Косово покрене озбиљну међународну кампању за за враћање преговора о КиМ под мандат Савета безбедности.
  
• Поздрављамо Пројекат реинтеграције Косова и Метохије у уставноправни поредак Србије, који је сачиниоПокрет за одбрану Косова и Метохије, сматрајући га примереном и одговарајућом полазном основом за конкретизацију уставног концепта суштинске аутономије Косова и Метохије унутар Србије. Спремни смо да пружимо свој допринос томе да он прерасте у уставни предлог за доношење посебног закона о Косову и Метохији, као што то предвиђа чл. 182 Устава Републике Србије. Такође, поздрављамо напореПокрета на даљој конкретизацији идеје о реинтеграцији јужне покрајине у државноправни поредак Србије.
  
• Апелујемо на све државотворне и патриотске политичке снаге у земљи да покажу максималну одговорност и опредељеност за постизање политичког и националног јединства по питању очувања КиМ у саставу Србије.

У Београду, 14. децембра 2022. године
https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/

Бошко Обрадовић:

Бошко Обрадовић је на овом округлом столу истакао следеће: „Први услов за очување Косова и Метохије у саставу Србије и повратак јужне српске покрајине у уставно-правни поредак државе Србије јесте промена погрешне досадашње политике актуелне власти према КиМ. Сви досадашњи споразуми, од Бриселског до Вашингтонског, били су против уставни и штетни за српске националне и државне интересе на КиМ.

Циљ најновије кризе на Косову и Метохији, која је изазвана од стране сепаратистичких власти у Приштини и њихових западних спонзора, јесте убрзано признање лажне државе Косово од стране државе Србије, као и окупација севера КиМ на коме сепаратисти још увек немају своју власт. Нема сумње да је то једини смисаосве већих и јачих дипломатских притисака са Запада и интензивног доласка дипломата из САД и ЕУ у Београд. То је и сама суштина француско-немачког предлога решења статуса КиМ који се интензивно намеће Србији у последње време. Управо прихватање ЕУ да француско-немачки предлог постане део преговора у Бриселу постаје повод да Србија прекине ове штетне преговоре јер је ЕУ прекорачила свој мандат модератора техничких преговора и прешла на статусна питања, што је повод да преговори у Бриселу буду прекинути и враћени у УН.

Јасно је шта раде приштински сепаратисти и шта у њихову корист раде западне дипломате. Оно што није јасно јесте шта ради актуелна власт у Србији. Да ли је власт у Београду саучесник у процесу коначног укидања сопствене државности? Јер, ако није, ако жели да се придржава Устава Србије и Резолуције 12 44 СБ УН, нема оправдања зашто већ није повукла следеће потезе:

Зашто нема посебне седнице Народне скупштине која би се изјаснила о садржају француско-немачког предлога и донела нову преговарачку платформу које би се придржавала свака садашња и будућа српска власт?
Зашто није позвала Руску Федерацију да се укључи у бриселске преговоре на исти начин на који су укључене и САД?
Зашто још увек није затражена хитна седница СБ УН поводом најновије кризе на КиМ и званично затражено да се преговори о КиМ врате у УН?
Зашто још увек није објављено које државе су у међувремену повукле признање лажне државе Косово?
Најзад, зашто за 10 година власти СНС и њихових коалиционих партнера није покренуто питање које је исправно поставио Покрет за одбрану КиМ да буде донет Закон о суштинској аутономији Косова и Метохије који проистиче као обавеза из Устава Србије?
Ово последње је посебно важно јер даје конкретан одговор на стално понављане питања како конкретно до реинтеграције КиМ.

Једино добро што је урађено од стране актуелне власти јесу они потези који су супротни њиховој досадашњој политици према КиМ и који су преузети из програма патриотске опозиције, као што је повлачење представника Срба из сепаратистичких институција лажне државе Косово или захтев, који проистиче из Резолуције 12 44, да се у јужну српску покрајину врати до 1000 припадника нашег државног особља. Међутим, тиме што још увек није повукла остале наведене дипломатске потезе власт оставља сумњу да иза сцене трају неки преговори и трговина Косовом и Метохијом, што је апсолутно неприхватљиво.

Да бисмо пружили подршку Србима на КиМ и упозорили актуелну власт да никоме у Београду не падне на памет потписивање било каквог документа који води ка учлањењу лажне државе Косову у УН, потребно је да изађемо на улицу и покажемо национално јединство у одбрани и очувању Ким у саставу Србије. Зато позивам на уједињење свих патриотских снага и да се одазовемо позиву родољубивих народних посланика, политичких организација, удружења и интелектуалаца на протест који ће се одржати у Београду у петак у 18 часова испред Председништва.

И на крају бих додао геополиитчки контекст ове теме јер од тога највише зависи брзина реинтеграције КиМ. Више је него очигледно да Запад жури са завршним отимањем наше јужне покрајине пре разрешења украјинске кризе, као и председничких избора у САД и избора за Европски парламент 2024. године који могу донети промене на власти у ЕУ и САД. Србија зато треба да одбије потписивање било каквих докумената у вези са КиМ у овом периоду, јер они никако не могу бити по нас повољни. Правично и на међународном праву засновано решење за КиМ треба да буде уграђено у нови европски и светски мир, нову поделу геополитичких карата и нову европску равнотежу снага, у оквиру којих ће Србија моћи да одбрани своје националне и државне интересе и изнова постави српско национално питање на Балкану.

Увек је потребно упозорити да је недопустиво свако даље приватизовање питања КиМ од стране једног политичара или једне политичке листе, као и пристајање на уцене Запада које води Србију и српски народ у целини у катастрофалне последице, за које ће сви који делују супротно Уставу Србије сносити кривичну одговорност. Управо супротно, питање Косова и Метохије, као прворазредно национално и државно питање, треба да постане предмет националног окупљања свих државотворних и родољубивих снага, шире од дневне политике и садашњег сазива Народне скупштине, где је потребно укључити СПЦ и све друге друштвене и народне снаге у Отаџбини, региону и расејању.“