Балкан

Те 1439. године у Фиренци, унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви, осим Светог Марка Ефеског и патријарха српског…

By on • ( 32 коментара )

Тако се некад бранило србство: Деспот Ђурађ запретио Патријарху погубљењем, ако потпише унију са Ватиканом…

22 новембар 2011,
за ФБР припремио ЂОРЂЕ БОЈАНИЋ, професор историје

Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућности да јој се одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана! Ватикан их је дочекао уценом. Обећана им је помоћ од земаља Западне римокатоличке Европе, под условом да потпишу унију са римокатоличком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт Ватикана.

Васељенски патријарх из Цариграда је подлегао том притиску. Заказан је сабор у Фиренци 1439. године.

На сабор су дошли сви православни патријарси, чак и Руски. Сви, осим српског. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.

Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви, осим српског (и светог Марка Ефеског, видети прилог). Сазнавши да се Србија супротставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог патријарха, због срамоте коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио. Вековима је католицима у срце усађивао мржњу према Србима…

sveti-marko_-arhiepiskop-efeski

Свети Марко Ефески

____________

Прилог тексту:

Ево мало детаљније о овом догађају, пошто горе нисам напоменуо св. Марка Ефеског, који је исто имао огромних заслуга да се ова унија не призна, као и велика заслуга нашег Ђурађа који једини није дозволио свом патријарху приступ на том скупу (па, само тај чин је сигурно изиритирао папу). Сви шаљу своје представнике, само Срби не (шта вам то говори…) Једини ко није потписао од присутних био је Марко Ефески… Ево о том догађањима у наставку.

Велики је био одјек у православном свету и народу то што је једино српски патријарх одбио да дође на тај скуп – сав православни свет га је славио као свог патријарха, а великих заслуга за то је имао и Ђурађ.

despot_djuradj_brankovic_topola-790x1185

Деспот Ђурађ Бранковић

У то време, 10. јуна 1439. године, умре стари Патријарх Јосиф не потписавши ипак унију, коју неће потписати ни свети Марко, митрополит Ефески и заменик Патријарха Антиохијског и Јерусалимског. Тада папа навали на цара и на источне епископе да признају не само римске лажне и јеретичке догмате него и врховну папску власт над целом Црквом и целим светом, позивајући се при томе на лажне документе неког Исидора и тобожње “завештање” цара Константина, што је све било исфабриковано у Риму, да би се макар и лажним документима потврђивало незајажљиво властољубље папско. Свети Марко је и тај захтев енергично одбио и изјавио: “За нас папа представља само једнога измећу патријараха, али и то – ако би он био православан”.

Но папа као неки тиранин, и бедни, невољом прикљештени цар издајица и остале издајице око њега, најзад потпишу срамну унију, пљунувши тиме на све одлуке свих Васељенских Сабора и светих Отаца својих. Један православни епископ успео је да побегне и не потпише, док свети Марко није хтео да бежи него је јавно и пред царем и пред папом одбио да потпише ту лажну и богопротивну унију. Када је видео да на акту о унији нема потписа Марковог, за толико интелигентни папа Евгеније узвикнуо је: “Дакле, ништа нисмо урадили!”

Ипак је властољубиви папа тражио да му се свети Марко доведе на суд, због тобожње непокорности њему, који је свој престо уздигао више облака. По наређењу царевом, свети Марко изађе пред папу, као оно некада Велики Василије пред оног гордог епарха Модеста, и на оптужбе и на претње папине да је јеретик и да ће бити осуђен јер се не потчињава одлуци коју сви потписаше, он одговори:

“Нисам ја без разлога чврст у своме мишљењу, нити нађох да не ваљају неке од мојих речи, које с Божјом помоћу изговорих раније у Ферари и сада овде у Флорентији. То такође није нашао нико од вас, нити ико други. Ја ни по чему нисам сличан ранијим јеретицима, него баш сасвим супротно. Јер сваки од тих јеретика увек је уводио нешто ново и страно и туђе Цркви Христовој, и то су Оци у своје време изобличили као лажно, и затим одбацили и проклели. И уопште Црква Божја свуда и свагда одсеца и одбацује новачења и пребива у древним предањима и стварима, то јест у апостолским и светоотачким догматима, што се и ја по моћима својим старам да чиним, благодаћу Христа мога, макар ме снашло и хиљаде смрти…

А што велиш да ћеш да ме осудиш, знај да су Сабори Цркве осуђивали као бунтовнике само оне који су нарушавали неки догмат и проповедали своју јерес. Зато је Црква најпре осуђивала ту њихову јерес па онда и вођу те јереси и њене поборнике. Но ја уопште нисам проповедао своје учење, него сам се само држао оног учења које је Црква у неповређеном облику примила од Спаситеља нашег и у њему неодступно пребивала до данашњег дана, а које је учење и римска црква држала до времена отцепљења. Треба пре свега, ако смете, да осудите оно учење (о Духу Светом) којега се ја држим, па онда мене да судите. А ако то учење ви признајете за побожно и православно, зашто сам онда ја достојан казне?”

Тако се свети Марка избави од папских канџи, и 26. августа 1439. врати се натраг у Цариград.

Извор: Сајт Посвећен Српској Историји

Категорије:Балкан, ИСТОРИЈА, ПАТРИОТИЗАМ, MAIL - RSS FEED

Tagged as: , ,

32 replies »

  1. Истина је да Србија данас нема Ђурађа да уцени патријарха али зато има Марка (Владику Артемија, вероватно знате да је то и Владикино крштено име), није нас Бог оставио!!!

    Свиђа ми се

  2. СВЕТИ САВО ЗБОРИ СРБИ СУ МОЈ НАРОД НИЈЕСУ папин ЂЕ НИКАДА НЕ БЈЕШЕ џамије ОД НОЖИЦЕ ДО ПОЛИЦЕ ЖИВЕЛА СРБСКА РАШКА СРАРА И СРБСКА ПЛЕМЕНА НАША БРАТСКА БРДЂАНИ МОЈИ МИЛИ СОКОЛОВИ СПАРТЕ ВАЗДА БИЛИ СССС

    Свиђа ми се

  3. Нажалост данас немамо ни владаре ни патријархе таквога кова који би за веру дали и животе.Остало нам је само да живимо и опстајемо по речима православних отаца и наших светих Св.Саве,Св.Николаја ,Св.Јустина,Патријарха Павла.

    Свиђа ми се

    • Томо, данас немамо ни владаре ни патријархе, али немамо ни народ који заслужује боље владаре и патријархе. Док се Срби не оправославе и не врате Богу и вери, нећемо имати ни боље владаре ни патријархе. Све ово примимо као Божију казну , за наше грехе.
      И патријарх Павле нам је говорио.“Биће нам боље, кад ми будемо бољи“

      Свиђа ми се

  5. ИЗВОРИ! ИЗВОРИ! ИЗВОРИ!

    Молим све учеснике разговора да поткрепе своја тврђења изворима.

    На страници intermagazin.rs налази се текст под насловом „Evo zašto VATIKAN MRZI SRBE i nikada nam neće oprostiti što smo PRAVOSLAVNI“ (Objavljeno: 26/12/2013) са наведеном извором:

    „(Iz knjige JELENA 93, autor – Mile Kordić)“

    Реч је о белетристици.
    Којим изворима се Кордић послужио?

    Ниже у коментару, један од читалаца је скренуо пажњу на Марка Ефеског кога у одломку Кордићеве књиге нема:

    „Mladen Says:
    maj 1st, 2014 u 1:38 am
    Prvo, sveti Marko mitropolit Efeski, koji je bio predstavnik Antiohijske patrijaršije nije prihvatio odluke sabora i nije ih potpisao, zbog čega je mučen glađu i ucjenjivan u Florentiji. Drugo, Rusi nisu tada imali svog patrijarha i Isidor nije pogubljen, već je prešao u službu rimokatoličke crkve. Treće, kada se delegacija vratila u Carigrad, sveštenstvo i narod nisu prihvatili odluke, čime je potpisana unija propala. Jer, nijedna odluka ako nije prihvaćena i aminovana od cijele crkve ne može biti važeća. Osim toga despot Đurađ Branković je bio u vazalnom odnosu prema sultanu i u njegovoj milosti, pa da ne bi navukao gnjev na Srbiju od strane podozrivih Turaka, nije jednostavno smio da šalje delegaciju.
    Molim Vas da ubuduće, kada budete pisali članke, prvo provjerite istorijske podatke.“

    ИЗВОРИ! ИЗВОРИ! И ОПЕТ ИЗВОРИ!

    Хвала Радославу што је у свом тексту навео извор:
    „Хрватски историчар Вјекослав Клаић у својој петотомној „Повиести Хрвата“ пише…“

    Ћоровић, у Историји Срба, колико ми се чини, не помиње Никодима…

    Овде, у главном тексту, Никодим се не помиње.

    На страници intermagazin наводи се реченица према Кордићу:

    „Vladar Srbije, despot Đurađ Branković, rekao je Crbskom Patrijarhu Nikonu (1420-1435) da će ga obesiti ukoliko ode u Firencu.“

    ИЗВОРИ, молим вас, даме и господо.

    ђ. м. лалић

    Свиђа ми се

  6. Хрватски историчар Вјекослав Клаић у својој петотомној „Повиести Хрвата“ пише да је фрањевац Иван Капистано дошао код деспота Ђурђа Бранковића у Беогад и понудио му помоћ католика ако се деспот покрсти и свој народ преведе на ту веру. Деспот је фрањевцу одговоио да хоће да од њега направи будалу и да ће умрети у вери својих отаца, а фрањевац је папу обавестио да деспот мрзи католике!! Наравно, и да је деспот то прихватио, помоћи не би било. Реагујем на ово јер сам у новинама почитао ДА ЈЕ БИЛО ПРЕДЛОГА ДА СЕ ИВАНУ КАПИСТРАНУ ДА УЛИЦА У БЕОГРАДУ!

    Свиђа се 1 person

  7. Da bi se sto vise osvetili Despotu Djurdju Brankovicu zBog ne potpisivanja papske unije,nastaje post Kosovski ciklus.Tek tada se Vuk Brankovic opisuje kao izdajnik u Kosovskoj Bitki.Vuk Brankovic je jedini poslije kosovske bitke nastavio borbu protiv Turaka i umro u njihovom zarobljenistvu 1397god.Postoji Turski defter(popis) iz 1420 god i tu se vidi koje su teritorije pripadale Vuku Brankovicu.Ne zelim da uzvisujem Brankovice niti da umanjujem drugima zasluge,samo trebamo biti realni u odredjenim kritikama.Naravno dostupno je puno toga na internet stranicama kao npr „Sveta loza Brankovića“ itd. Mislim da su i Dr Jovan Deretic i S.Jarcevic iznijeli pisane dokumente iz Turske arhive koje do sada niko od nasih istoricara nije imao na uvid gde se jasno govori citavom kosovskom boju i periodu poslije njega.I tu se jasno moze videti da Su Brankovici bili zakleti neprijatelji Osmajlija.

    Свиђа се 1 person

  8. То је зато што смо ми имали Св. Саву! Зато и нису могли у унију са Католицима јер је то обавио Св. Сава знатно раније. Уосталом тако је и настала СПЦ и „Светосавље“ односно Православно Хришћанство српског стила и искуства. Није се Св. Сава Хришћанству учио ни од Рима ни од Цариграда, него право на Синај међ’ синајске мудраце. Ми наравно учимо то из историје, али је то доста скривено, симболички објашњено да се Св. Сава враћа из манастира и „мири завађену браћу“ Вукана и Стефана. Па зар вам није јасно да је један био Римокатолик и имао подршку Латина, а други Византинац и имао подршку Грка и Бугара?! Ех, моји Срби. Не знате ни сами какво смо благо и част имали да се Св. Сава роди у нашем народу!

    Свиђа се 1 person

  9. Као игуман манастира Студенице Никодим је изабран за митрополита рашког пре 1439. године. Он је хиротонисао молдавског митрополита Теоктиста, уместо старог Јоакима који је био присталица уније. Иначе сам деспот Ђурађ, унук св. Кнеза Лазара, нипошто није хтео пристати на унију нити слати своје изасланике у Фиренцу 1439. године, када је склопљена унија византијског цара са римским папом. Године 1439. први пут је пала и Српска деспотовина под Турке, али јој је после неколико година враћена слобода.
    Патриарх Никодим II је био патријарх српске цркве у периоду од 1446 — 1453. године.

    Свиђа се 1 person

  10. Одговор за ТОМУ ОД ТОПЛИЦЕ;У нашем манастиру БАЛАМОНД код ТРиполиса/ливан/-одржан је јуна 1993 год. сусрет са изасланством „свете столице“.Вартоломејеви представници-митрополити ПЕРГАМОНА_ЈОВАН,и Мириклијски Хризостом,потписују договор безчашћа и то захтевају и од Московске Патријаршије и грчке Архиепископије.Баламондским споразумом се предвиђало да се а/Римокатоличка и Православна црква називају сестринским као и Англиканска и Протестанска Б/у тајном додатку је потписана и УНИЈА са Ватиканом.Московска патријаршија и Грчка архиепископија нису хтеле потписати,а патријаршију Српску је оличавао Иринеј Буловић,који је без сагласности тадашњег Светог Архијерејског Сабора потписао срамни Баламондски споразум,који је касније Патријаршија српска обеснажила!!!/ФОТОКОПИЈА БАЛАМОНДСКОГ СПОРАЗУМА/Ви имате написану лаж у „печату“Владимир Димитријевић да Срби нису потписали,а да је потписала русија и грчка -што је наручена лаж!!!

    Свиђа ми се

  11. Ето сад знамо да је И у 15. веку РЕЕЧЕНО И УЧИЊЕНО ВЕЛИКО
    НЕ, НЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ унијаћењу, илити НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ
    како га данас разумемо. Деведесетих година више пута покојни Енрико Јосиф (Јеврејин) академик,рече да је у 20. веку ЧЕТИРИ пута изговореноучињено ВЕЛИКО НЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ! Више о томе у блогу
    НЕБЕСНОСТ СРБА, на сајту #slikeizakonpostanja.blogspot.com #
    а данас, је 27.март, као и 1941.године,да се у 21. веку изговори и
    учини још једно, НЕБЕСНО ВЕЛИКО НЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ!!!
    и ПРЕД БОГОМ ПЕЧАТИ БИЋЕ СРБСКОГ НАРОДА које не могу да мењају
    ЗЕМАЉСКИ ВЛАДАРИ по својој вољи, како ЛИК АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА,у
    манастиру Високи ДЕЧАНИ, рече а записа Љубомир Перуновић 1999.г.
    у књизи РАЗГОВОР СА КОСОВСКИМ ИКОНАМА,-Београд, 2000.-Пешић и
    синови,објавише. БОГ ЧУВА СРБЕ,СРБИЦУ И СРБИЈУ!!!!!!

    Свиђа ми се

  12. Kako, Perune ne znate za skup. Turci su bili takoreći pred Carigradom, već su velike delove teritorija oteli Vizantiji koja je bila oslabljena i nikad oporavljena od upada i dugogodišnje vladavine krstaša Carigradom. Vizantinci su pregpvarali mesecima i potpisali u Firenci sve što se od njih tražilo, ali pomoć nisu dobili. Poslednji vladar Vizantije je lično bio u Firenci i razočaran se vratio kući, da pogine braneći svoj grad.

    Свиђа ми се

  13. Ово је права БОМБА, па ја сам завршио факултет , а нисам нигде сазнао за тај скуп у Фиренци 1439 године. То се не учи ни у Русији,Бугарској,Хрватској,Словенији ,Чешкој Пољској,Словачкој Украјини а ни у Грчкој. Сада ми је јасно зашто су после фалсификовали Порфирогенитову историјуСловена, а сада ми је јаснији и Берлински Конгрес, и Хабсбурзи, и 1914, а и Јасеновац и Јадовно и остала стратишта, као и пацовски канали 1945 и спашавање нациста.

    Свиђа ми се

  15. Nema Đurđa Brankovića, ostali svi drugi „Brankovići,“koji bi za večeru ili za cekin prodali Srbiju, veru, Kosovo i Metohiju, a ni Sveta Gora im ne bi bila problem. MOžda će 2039 (posle 600 godina)da izraste neki Đurađ koji će ovo zlo ekumenizma i unijaćenja da zaustavi. A dotle, kako nas Patrijarh Pavle učaše, a ne ovi današnji.

    Свиђа ми се

  16. Zero, podržavam tvoj stav i jedini koji se odupreo papi ( namerno pišem malim slovoma njegovo ime) je episkop Artemije i zato su ga osudili .Pa što je prilikom njegovog smenjivanja 7 episkopa bilo protiv? Jesu li i oni kriminalci? Zašto i oni nisu smenjeni? Jasno, jeretici nisu hteli da šire priču o istini svog otpadništva- ekumenizma pa su udarili na Artemija Svetosavca. Naš patrijarh mi više liči na osobu kojoj je obećano mesto đavoljeg kardinala „jezuitskog generala-crnog pape“ od Vatikana“ pa je i sam razočaran ishodom svog neizbora za gore navedenog počeo nešto da se zalaze za KiM. Osoba je bez kompasa.:)) Ako nije tako što ne eskomunicira Lavrentija, Irineja Bačkog, Kačavendu i Anfilohija koji ljube episkopu Rimskom ruke na mnogim prijemima koje je katolička crkva organizovala, što dokumentuju razne slike .Smejurina!:)) Srebroljubci:))) Više vole pare i od nas običnih građana koji živimo od svoje plate i teškog rada a ne od verovanja u nešto:)) Što se tiče Isusa Hrista oni za njega mare samo kada treba dignu novac sa njegove ikone i za taj novac sipaju evropremijum u svoj blindirani audi i kada ga pomenu u negativnom smislu sebi u bradu jer zbog njega moraju da nose mantije pa nemogu da nose svoja Hugo Boss odela (inače Hugo Boss je pravio odelo za SS oficire-poznate ljubitelje Srba u Dahau i Aušvicu).

    Свиђа ми се

  19. Ево мало детаљније о овом догађају, пошто горе нисам напоменуо св. Марка Ефеског који је исто имао огромних заслуга да се ова унија не призна, као и велика заслуга нашег Светог Ђурађа који једини није дозволио свом патријарху приступ на том скупу ( па, само тај чин је сигурно изиритирао папу ) сви шаљу своје претставнике, само Срби не ( шта вам то говори…) једини ко није потписао од присутних био је Марко Ефески…ево о том догађањима у наставку.
    Велики је био одјек у православном свету и народу то што је једино српски патријарх одбио да дође на тај скуп-сав православни свет га је славио као свог патријарха а великих заслуга за то је имао и Ђурађ.

    У то време, 10. јуна 1439. године, умре етари Патријарх Јосиф не потписавши ипак унију, коју неће потписати ни свети Марко, митрополит Ефески и заменик Патријарха Антиохијског и Јерусалимског. Тада папа навали на цара и на источне епископе да признају не само римске лажне и јеретичке догмате него и врховну папску власт над целом Црквом и целим светом, позивајући се при томе на лажне документе неког Исидора и тобожње „завештање“ цара Константина, што је све било исфабриковано у Риму, да би се макар и лажним документима потврђивало незајажљиво властољубље папско. Свети Марко је и тај захтев енергично одбио и изјавио: „За нас папа представља само једнога измећу патријараха, али и то – ако би он био православан“. Но папа као неки тиранин, и бедни, невољом прикљештени, цар издајица, и остале издајице око њега, најзад потпишу срамну унију, пљунувши тиме на све одлуке свих Васељенских Сабора и светих Отаца својих. Један православни епископ успео је да побегне и не потпише, док свети Марко није хтео да бежи него је јавно и пред царем и пред папом одбио да потпише ту лажну и богопротивну унију. Када је видео да на акти о унији нема потписа Марковог, за толико интелигентни папа Евгеније извикнуо је: „Дакле, ништа нисмо урадили!“ Ипак је властотубиви папа тражио да му се свети Марко доведе на суд због тобожње непокорности њему, који је свој престо уздигао више облака. По наређењу царевом свети Марко изађе пред папу, као оно некада Велики Василије пред оног гордог епарха Модеста, и на оптужбе и на претље папине да је јеретик и да ће бити осуђен, јер се не потчињава одлуци коју сви потписаше, он одговори: „Нисам ја без разлога чврст у своме мишљењу, нити нађох да не ваљају неке од мојих речи, које с Божјом помоћу изговорих раније у Ферари и сада овде у Флорентији. То такође није нашао нико од вас, нити ико други. Ја ни по чему нисам сличан ранијим јеретицима, него баш сасвим супротно. Јер сваки од тих јеретика увек је уводио нешто ново и страно и туђе Цркви Христовој, и то су Оци у своје време изобличили као лажно, и затим одбацили и проклели. И уопште Црква Божја свуда и свагда отсеца и одбацује новачења и пребива у древним предањима и стварима, тојест у апостолским и светоотачким догматима, што се и ја по моћима својим старам да чиним, благодаћу Христа мога, макар ме снашло и хиљаде смрти . . . А што велиш да ћеш да ме осудиш, знај да су Сабори Цркве осуђивали као бунтовнике само оне који су нарушавали неки догмат и проповедали своју јерес. Зато је Црква најпре осуђивала ту њихову јерес па онда и вођу те јереси и њене поборнике. Но ја уопште нисам проповедао своје учење, него сам се само држао оног учења које је Црква у неповређеном облику примила од Спаситеља нашег и у њему неотступно пребивала до данашњег дана, а које је учење и римска црква држала до времена отцепљења. Треба пре свега, ако смете, да осудите оно учење (о Духу Светом) којега се ја држим, па онда мене да судите. А ако то учење ви признајете за побожно и православно, зашто сам онда ја достојан казне?“ Тако се свети Марка избави од папских канџи, и 26. августа 1439. врати се натраг у Цариград.

    Избавивши се тако по великом промислу и заштити Божјој из латинских беда и опасности, са сјајем и славом исповедника светитељ Божји се врати у отаџбину. И би дочекан од свих и свакога у Цариграду као проповедник и сведок (μαρτυς – мученик) Истине. Сакупљени православни народ свих узраста и сваког звања поздрављао га у престоници, и клањао му се тражећи од њега неку реч благослова и побожне поуке. Јер православни и верни народ нипошто није хтео да призна ни да погледа оне издајице Православља, и никако није учествовао на багослужењима са тим отступницима од вере. И поред свег насиља царске власти и присутних папских легата унија није могла бити спроведена, нити је ишта значила за народ и верни клир, на челу са светим Марком.

    Свиђа се 1 person

    • Овај чланак је познат, но и данас не знам јели оваа фукара од Иринеја подписала такав унијатски споразум.
      Видимо да се често састаје са ватиканским папом али нигде се не каже ,одређено, дали је или није подписао, и ако знамо да је иринеј добио католичко звање,прстен и златник.

      Свиђа ми се

    • Možete da pišete šta vam je volja. Istina je, da je Vuk Branković šurovao sa Bajazitom pre Kosovskog boja, da je kovao svoj novac jer se „nadao“ tastovoj (Lazarevoj) pogibiji. Despot Stefan je ujak Đurđev (sina Vuka Brankovića), koga su Brankovići napali zajedno sa Turcima po povratku iz bitke kod Angore 1402 godine, kod sela Tripolje blizu Gračanice, kad je išao prema Kruševcu jer se plašili njegovog uspona kao vladara. Porušili su mu manastir Blagoveštenje u Gornjačkoj klisuri nedaleko od manastira Gornjak, očevu zadužbinu, gde je odrastao sa majkom Milicom posle Kosovskog boja. Đurađ je zadavio Srbskog Patrijarha Marka III Antiohijskog 1436. godine, po nagovoru njegove proklete žene (prokleta Jerina), jer se plašio da ovaj ne odbegne i progovori o slučaju ubistva despota Stefana Lazarevića i sam se stavio na čelo Srbske crkve, a patrijarha Doroteja II Antiohijskog postavio je on lično 1447 godine. Zato su ga Turci odmah napali jer su poštovali Stefanove zasluge u boju kod Angore i suprostavljanju Tatarima. Đurađ nije smeo da ide u Rim, zbog grehova, a nije imao poverenja ni u koga da ga pošalje. Zapravo despot Đurađ Branković je naredio da se njegov ujak despot Stefan otruje 1427 godine, poruši njegov manastir Blagoveštenje u Gornjačkoj klisuri, pobio monahe i spalio sve knjige koje su govorile istinu o srbskoj istoriji i crkvi iz tog vremena, a koja njemu samom nije išla u prilog. Odmah je počeo da zlostavlja, pljačka i ubija autohtone Srbe, da gradi (uz dopuštenje Turaka zbog Mađara) grad Smederevo.
      Kraj despota Stefana opisuje Konstantin Filosof: „Na dan Ognjene Marije, 17. jula 1427, posle silnih žega u srpskoj prestonici, došlo je do strahovite oluje koja je čupala i lomila drveće, uništavala i obarala kuće. Među srušenim kućama bila je i kuća despotove sestre Olivere. Stihija je digla čak i krov glavne beogradske Crkve (…) Idućeg dana Stefan je krenuo za Beograd. Sukobi na Dunavu, gde je već u Vidin stigao i Murat drugi, veoma su ga zabrinjavali. Idući s pratnjom krenuli su lugom ka mestu Glava, kod današnje Crkvine blizu Kragujevca da love i odjednom je despot na konju, s kragujem na ruci, koga je neprirodno držao, počeo da se ljulja. Odmah ga je pratnja smestila pod šator gde je mirovao i u nastupu krvarenja uspeo je samo da izusti: „Po Đurđa! Po Đurđa!“ Tada je izgubio svest a već sutradan 19. jula (subota) 1427. godine, pre podne oko jedanaest sati, predao je svoju dušu Bogu. Silno oplakan i ožaljen od crkvene jerarhije, vlastele, više i niže kao i sveg naroda, sahranjen je u svojoj zadužbini Resavi.“ Istoriju su nam pisali oni koji su nas prodavali Turcima ili Latinima u Firenci zarad vlasti i ništa se nije promenilo do današnjih dana. Zbog takvog ponašanja pojedinih srbskih plemena kroz vekove koji potiču sa Durmitora, Dinare, Korduna i Banije, Srbija nestaje kao država na Balkanu.

      Свиђа се 1 person

      • Ne lupetaj!

        Vise nam stete neznalice nego izdajnici.

        Ne postoji novac Vuka Brankovica datovan pre kosovske bitke,a postoji nekoliko njegovih vrsta kovanja,ali zato postoji novac sa latinskim natpisom CONTE LAZZARO,pa novac zupana Dragoslava,pa novac Nikole Altomanovica,pa novac grada Prizrena pa cak i novac sa natpisom PATRIJARH SRPSKI…malo bolje prouci istoriju,jer izdajnik na Kosovu ,po svim spisima nije Vuk (koji je razbio tursko okrilo) vec Dragoslav Probistipovic,.Dragoslavovog sina Obrada Dragoslavica pogubio je (tada) knez Stefan zbog nevere.
        Malo vise citanja,a malo manje wikipedije i filmova.

        Vuka je,covece,Bajazit umorio gladju u tamnici u Vidinu jer je Vuk spremao jos jednu bitku…kakva crna saradnja,si normalan jbt?!

        Свиђа ми се

  20. Колико ја знам, Руси тада нису имали патријарха, већ је унију потписао московски митрополит. Такође унију није потписао ни цариградски патријарх који је умро прије пописивања уније. Унију су потписали сви грчки епископи сем Светог Марка Ефеског. У Цариграду је народ стао уз Светог Марка и побунио се против уније, то није било због Срба. Оно што је истина је то да је Свети Ђурађ запријетио смрћу српском патријарху ако се појави у Фиренци. То показује колико су наши преци били одаи Христу, за разлику од ових владара и владика данас који су одани само новцу.

    Свиђа ми се

  21. Јединстрвен смо народ зна се ми смо људи „више расе“, са Србима сви се пореде да би знали колко вреде. Од кад је света и века од почетка до краја. Љиљана Ћуић

    Свиђа ми се