У име Оца и Сина и Светога Духа. Христос воскресе! Воистину воскресе!

Знам, разумем да се сви ми налазимо у неком тешком стању, али пошто смо данас на литургији, прво и прво морам да вам кажем да без молитве и без службе (Божије) човек једноставно полуди. Уопште, у свако време, у ситости или болести, био мир или немир – и они који се не моле они су већ сишли с ума. Оних који су сишли с ума је много више од оних који леже у болници. Зато држите се храма Божијег и ничега се не бојте. Све је ово дело Божије.

Бог се нигде није удаљио, ни за милиметар није одступио од својих послова и потребно је наставити молитву са надом и молити Га – да буде воља Твоја, зато што путеве Његове ми не знамо. Како ми је говорио један свештеник, најбољи свештеник кога сам у животу видео… још давно, давно, још у Љвову. Говорио је: сине, без молитве може се сићи с ума. То је истина. Тако да је главно да не сиђете с ума… без молитве. Јер, каже Господ, кажем вам, многи су полудели без молитве, а отуда се тешко враћа.

Значи, шта  морамо да знамо…  Ми нећемо нигде побећи од питања са којима се данас суочавамо. Рат није почео сад, рат се завршава. Тај који не зна да је рат почео и да се одавно води, тај је просто хуља. Зато што пре осам година, пошчевши од беркутоваца, којима су из двоцевки у лице пуцали с раздаљине од пет метара, и који су после двомесечних операција долазили код мене у храм с лицима као из филмова страве и ужаса.

То су биле прве жртве Мајдана. Проклети Мајдан је корен и кривац за све што се дешава. Не треба тражити кривце са стране, крив је Мајдан и они који су га организовали. Како они иза велике атлантске баре, тако и сви који су овде на континенту. Криви су они, судећи по духовном закону.

Између сетве и жетве мора да прође време. Посејали сте пре осам година, сад жањите. Шта бисте хтели? Да сте посејали јуче, а пожњели данас, имали бисте довољно памети да схватите због чега вам се враћа. Пошто сте посејали давно, већ сте заборавили за шта плаћате. Соломон је рекао да између сетве и жетве пролази време, и због тога синови човечији не разумеју смисао казне. Између дела и плода, између добра и награде, између греха и казне пролази време, и ми заборављамо и зато не журимо да се поправимо. Али духовне законе нико није укинуо. Зато, криви су само они који су то учинили, који су разрушили земљу коју смо волели и у којој сам ја лично живео, којој су просто измакли тло под ногама, и који су se на границама наше земље договорили, смислили и добили средства и материјалну помоћ да направе некакав паралелни свет. И ви многи питате се – шта је то и ко је то.

Зато будите спокојни и знајте – ни за милиметар Бог није одступио од Цркве своје и од људи својих. Ми смо данас читали о Содому и Гомори. То је дело Божије. Али Бог је знао како ће Лота спсити. Господ зна како своје да избави, и Господ зна како да приведе на суд они који су тај суд заслужили. Сада још приметите и ово. Јер ће се у овим данима много говорити о љубави. Ах љубав, ах љубав… Ах мир, ах мир… И од онога што је написано у Божијем слову човек по лукавству своме бира само оно што се њему допада.

Речено је – Покајте се. Не кају се.

Речено је – Измирите се док сте на свету. Не мире се.

Речено је – Не увреди сиромаха, не изгони дошљака, не вређај немоћнога и тако даље. Не чују ништа.

Речено је – Моли се Богу дан и ноћ. Нико се не моли. Скоро нико се не моли.

А то што је Бог љубав – то им се свиђа. То ћемо запамтити. То ћемо као штит испред себе држати: Он је љубав – он је дужан да нас воли.

Он је љубав значи – и ви сте такође дужни све да волите. Тим словом Љубав покушавају да успоставе поредак у васиони.

Причекајте. То није једина реч у Светом Писму. То није једино име Божије.

Осим имена Божијег Љубав, постоји име Божије Судија, Бог Небеске војске, Цар Саваот. И много других имена има Господ Бог.

Зато, драга браћо и сестре, Бог твори много и велико, од чега је човека страх. И то што је Бог страшни, то треба знати увек. Јуче је то такође требало знати, и пре годину дана је требало знати да је бог страшан. Велик је и страшан у слави својој Господ.

Господ је навео потоп на земљу, то је Његових руку дело. Господ је сажегао Содом и Гомору не поштедевши никога, осим Лота и његове породице – то је његово дело. И то је такође Бог који се не мења. Господ је послао Исуса Навина да завлада земљом Хананском, после Мојсија, и то је Његових руку дело. Господ je дао снагу Давиду над Голиjатом, и то je Његовиг руку дело. Господ је подизао многе на рат са другима и свуда ми у историји видимо дело Божије. Зато нећемо само држати се љубави а одбацивати страшну истину. Истина је веома озбиљна а ми покушавамо да је сакријемо служећи се љубављу.

Ако не бисмо ништа предузели, кроз две године све би полетело овамо, немилосрдно и без икаквог упозорења. И ако би они дошли овамо, секли би нас, и крвљу кров мазали, као што су раније о томе говорили. Ниједан Рус није певао песму: „убиј украјинца“, а „москаляку на гиляку“ сити смо се наслушали („обеси москаља“; Москаљи је погрдан украјински израз за Русе, при. прев.). Још док је рат био далеко, то се певало и говорило.

Али ми никада такве песме нисмо певали и нећемо их певати никада. Ми нисмо будале, ми смо људи Божији. Тамо су наша браћа, тамо су људи нашег рода, доспели у оштре зубе сатанског пса. Некима од њих се допало да у тим зубима остану, неки од њих су се напојили отрова и са задовољством у томе живе. А други се налазе просто у окупацији и заробљеништву. Ћуте, шта да кажу. Јер (ако кажеш), доћи ће ноћу, извући те из постеље и заклати – буквално, не фигуративно већ буквално. Или ће те стрпати у подрум СБУ и тако се иживљавати над тобом. И за месец дана заборавићеш како се зовеш.

То је све врло озбиљно. Понављам, рат је почео пре осам година, и ко то не зна тај силно греши. И ми рат данас завршимо. Ми га морамо завршити и урадити оно што је речено са виших степена нашег државног руководства.

Нашег најближег суседа, зељу наше браће и сестара, земљу Мелетија харковског чији помен данас вршимо, земљу Димитрија ростовског, земљу печерских  отаца, страну свих великих светитеља које свакодневно поштујемо и које волимо свом душом, ту земљу су буквално преузели и опили. Зато читамо у Откровењу: Блудница која седи на водама је напојила цео свет јаросним вином свога блуда, напојила се крвљу светих и жели да управља целим светом. Ми Откровење читамо на сваком свеноћном бдењу.

Значи, ми смо одавно ступили у… Кад сам сам једном разговарао са једним свештеником, кажем: где си – на Патмосу. Шта радиш тамо? – Снимам филм о Апокалипсису. Шта има о томе да се снима филм кад је око нас свуда Апокалипсис? – Да наравно.

Ко је то заборавио? Зашто то заборављати? Не треба то заборављати. Зато, браћо и сестре, ко се може радовати рату? Само човек без савести. Рат је туга, несрећа, то је крст, то је мука, то су сузе, то је молитва. Али постоје ствари које се не могу избећи. Нико од нас не грди хирурге зато што они болеснику задају бол. И много тога другог се дешава у животу што хтео не хтео – мораш. Није пријатно али мора. Можда не бих – али мора. Болно, наравно, и боље би било друкчије, али нису хтели друкчије.

Христос је говорио у Јерусалиму: Колико сам пута хтео да вас саберем као кокош што сабира пилиће, колико пута сам хтео да буде мир, да се смирите људи Божији – али нисте хтели. Оставиће се дом ваш пуст. Страшно је Јеванђеље. Јеванђеље је страшна књига. А човек је прељбнички преобратио ту књигу у слатке бајке о некаквој љубави какву никада није ни омирисао. Љубав Божија је на крсту распета. Љубав Божија је у гроб легла. Љубав Божија је из гроба васкрсла. Љубав Божија ће нам судити. У принципу, суди нам и данас.

Као и сваки конфликт и као и свака нестећа, и ова несрећа ће проћи кроз срца, кроз породице, као што се то увек дешава. Неки ће рећи: шта је ово, други ће рећи: шта сет хтели, све је ишло ка томе, зар не знате да то траје веома дуго. Тамо је већ толико крви већ проливено за последњих осам година? И то ће једни другима говорити.

Али људи од власти и силе обавезни су да доведу свој посао до краја. Овде више повратка нема. Корак напред, корак назад – неће успети. До краја! До логичног финала и до потпуног завршетка целе те свињске дрскости која је започела пре осам година. А ми људи Божији, прости људи који чини се ни на шта не утичу, да имамо бол у срцима, да уздишемо у тајни срца свога, и да уземемо  у руке наше оружје. Ми такође имамо своје оружје које кад треба јесте фластер и таблета, а кад затреба је мач и стрела – то је Псалтир и то је Јеванђеље. Ко хоће да утиче на ситуацију, сваку ситуацију, тај треба да узме у руке Слово Божје.

Зато време је браћо, време је. Већ је скоро велики пост и потребно ће бити молити се, лакати… Узмите у руке Псалтир.

А данас ми празнујемо Иверску икону (Богородице) када су, такође у тешка времена, а кад су била другачија, иконоборци упадали у домове, узимали иконе ломили их у парампарчад или их бацали на ђубриште… И жена је икону у воду спустила, и та икона (Иверска) се јавила на Атону. Код нас је копија а она се налази на Атоу, добра вратарка. Морем је дошла до Атона, морем е и отићи са Атона на истеку земаљске историје.

Опет невесела прича. Ивесрка капела је била код нас на Црвеном тргу, тамо је била листа чудотворних (икона). Уништили су бољшевици, такође невесео догађај. Сада поново рестаурирана, тамо се налази лепа икона, сваки дан се служе молитве,  хвала Богу на свему. Алексије митрополит, данас у Јелохову свето тело, његово свете кости ту леже. Живео под Монголима у време Преподобног Сергија, Дмитрија Донског, и није имао ни једног веселог дана, ни једнога. Тако да се не треба чудити. Ми не живимо у рају, још увек.

Ми никога не називамо непријатељем, осим ђавола. Ми ћемо се молити Богу и бринути за нашу браћу и сестре са обе стране конфликта. Али као смирени Хришћани, ми ћемо приклонити главу пред несхватљивим за нас судбинама Божијим, који некад врши над људима болну промену. Јер су људи одавно то заслужили, само се праве да не разумеју. У ствари они разумеју, и ми разумемо да они разумеју. А ко не разуме, да му отвори Бог очи да би разумео да је немогуће некажњено вршити злочине годинама, годинама, додинама… и певати о томе, и смејати се томе, и збијати шале о томе, и на крви плесати или то одобравати, или новцем подржавати, или, или или…  и  мислити да ти се за то ништа неће десити и да ће ти руке бити чисте – то, пријатељи моји, тако не бива.

Зато учврстите срца ваша, снабдите душе ваше, узмите Библију у руке, крсно знамење на почетку… и крећемо се ка почетку Великог поста. Да донесе он мир у душе наше и у целу васељену.

Сутра су задушнице а недеља иза је недеља о Страшном суду. Врло умесно – недеља о Страшном суду. Следећа недеља је сиропусна.

Милосрдни Христос да опрости, да помилује, да очисти, да утврди све верне своје поименично.  А Господ верне своје зна.

Амин. И Богу слава.

Превод: СРБски ФБРепортер