MAIL - RSS FEED

Tи ћеш доћи попут муње


Овако Грци певају о последњем византијском (Ромејском) цару Константину XI Драгашу Палеологу. Срби, међутим, слабо памте свог славног претка док симболе са његове заставе радо истичу као главно обележје српства.

Последњи римски цар Константин Драгаш Палеолог је по мајци био Србин. Константин је био син последње римске царице Августе Jелене Драгаш Палеолог, супруге цара Манојла II Палеолога. Пре удаје, она је била српска принцеза Јелена, кћи моћног велможе Константина Драгаша Дејановића, унука Теодоре – сестре цара Душана и његовог севастократора Дејана Драгаша.

Налик спартанском краљу Леониди или српском кнезу Лазару, последњи ромејски цар се свесно жртвовао. По сведочанству преживелих, 29. маја 1453. (29. мај по православном календару је 11. јун по католичком календару, прим. ред.) на месту где су Турци Османлије провалили капију Константинопоља Константин XI Палеолог Драгаш је скинуо са себе пурпурни огртач и остале царске ознаке и као обичан војник пао у одбрани града. Скидање владарских обележја унело је велику забуну међу Турке који су узалуд тражили тело последњег римског цара да би тријумфовали над њим. Тако је створена легенда о бесмртном цару који ће се једног дана вратити кроз Златну капију на градским зиднама и повратити славу царског града.

Српски симбол 4С (Само Слогa Србинa Спасава) у ствари представља 4В са заставе цара Константина Драгаша, са значењем: Царе Царева помози Цару.

Грчки народ на овај начин чува сећање на своју прошлост, изражава приврженост својим православним коренима, јача патриотски дух и после толико векова oд грчког Видовдана 1453. не одриче се Константинопоља. Заиста, ми Срби би требало много од њих да учимо.

О томе како Грци гледају на српске симболе говори текст чији превод овде постављамо:

4В и двоглави орао на српској застави

Погледајте српску заставу. Јасно ћете видети двоглавог орла са крстом и четири В са грба ПАЛЕОЛОГА. Четири В означене су као С и значе Само Слога Србина Спасава. 4В Палеолога значили су Царе царева помоза Цару тj. Царе царева (Христос), помози цару (византијски цар).

Они сигурно не заборављају да је мајка КОНСТАНТИНА XI ПАЛЕОЛОГА била из Србије, Јелена Драгаш, ћерка српског владара из Сера. Србија осећа да припада истој историјској и духовној породици као и ми, и увек нам је била савезник. Османски идиоти су их нажалост уништили, као и Грчку.

Србија је, поред Русије, једина земља која не заборавља и поштује. Нажалост, чини се да је званична Грчка данас заборавила и своју историју принела на олтар евра, меморандумима и савременог ропства. Наша је обавеза да поштујемо и сами истражујемо прошлост и да то преносимо нашој деци.

Приредио СРБски ФБРепортер 16.1.2021.
Извори:
https://www.facebook.com/konamtrujedecu/posts/3222643074434599
http://king-paleologos.blogspot.com/2013/04/4.html

***

Tи ћеш доћи попут муње

Tи ћеш доћи попут муње
у земљи ће бити празник
море, земља и небо биће
обасјани твојом светлошћу

У бело ћу се обући
да тебе дочекам
Обасјај мене и моје срце
које те толико воли!

Царе над царевима, помози Цару,
милости, милости, Боже Небесни
Константин Драгаш Палеолог,
по милости Божјој
Владар Ромеја
На капији Светог Романа,
на кобили јаше
белоногој
четири В на застави
милост, милост, Мармарас,
Босфор и црни уторак
Задрхти сунце, заридај земљо
„Пао је Град! Пао је Град!“
Цариград, златна капија
Порфирогенитни
Црвена јабука
Град је био сабља
град је био копље,
и кључ од Римског царства целог

Не тугуј Мајко Божија
и плакати немој тако
година и време ће доћи
да поново буде Твој.

На капији Светог Романа
отишао си тамо
одакле ће те анђео донети
кад дође прави час.

У храму Свете Софије
срешћемо се поново
на будућој литургији
сви Грци заједно!

Царе над царевима, помози Цару,
милости, милости, Боже Небесни
Константин Драгаш Палеолог,
по милости Божјој
Владар Ромеја
На капији Светог Романа,
на кобили јаше
белоногој
четири В на застави
милост, милост, Мармарас,
Босфор и црни уторак
Задрхти сунце, заридај земљо
„Пао је Град! Пао је Град!“
Цариград, златна капија
Порфирогенитни
Црвена јабука
Град је био сабља
град је био копље,
и кључ од Римског царства целог
Не тугуј Мајко Божија
и плакати немој тако
година и време ће доћи
да поново буде Твој.

Tи ћеш доћи попут муње
у земљи ће бити празник
море, земља и небо биће
обасјани твојом светлошћу

У храму Свете Софије
срешћемо се поново
на будућој литургији
сви Грци заједно!

Константин
Драгаш
Палеолог!

Речи: Стаматис Спанудакис
Музика: Стаматис Спанудакис
Превод: СРБски ФБРепортер

Категорије:MAIL - RSS FEED

3 replies »

  1. Порфирогенита помиње пјесма. Хм? Тај никад није говорио историјску истину о нашем битисању на Балкану (Хелму) хиљадама година.

    Свиђа ми се

    • Није реч о Порфирогениту као личности, већ је то један од назива града Константинопоља, као и његова особина: Порфирогенитни, тј. царског порекла, царски град.

      Свиђа ми се

  2. Lepo zvuči i fino se čita to što Grci pišu. No, nikada se ne sme zaboraviti njihova prevrtljivost i slatkorečivost, koja je usmeena protiv nas. Patrijarha su nam smijenili, svoje Patrijarhe stavljali namjesto naših, te poslije nekog vremena bam Patrijaršiju ugasili! Fanarioti iz Konstantinopolja, da – uradili su nam to nečasno, pokvareno i pod kapom Turaka.
    Ne veruj Danajcu ni kad poklone nosi. Srpstvo i ništa više!

    Свиђа ми се