Пре тачно 20 година, 4. маја, херојски је погинуо пилот Миленко Павловић. Он је извукао млађег колегу из кокпита и полетео ка надмоћнијим НАТО авионима који су нападали Ваљево.
Вечна слава хероју! Миленко Павловић, пилот херој, одлетео је у бесмртност, 4. маја 1999. године у 12 часова и 35 минута. Сам на 100 душманских авиона! – ФБ страница ЧУВАРИ ЋИРИЛИЦЕ
Пуковник Миленко Павловић био је командант 204. ловачко-авијацијског пука када је почело бомбардовање. Тада се само 14 „мигова 29“ могло супротставити НАТО авијацији са 600 најсавременијих летелица. Са упола мањим дометом радара и три пута мањим дометом ракета наши пилоти су били немоћни. Ипак, сви су беспоговорно извршавали задатке.
Када је 4. маја 1999. стигло наређење о полетању на НАТО авионе, Павловић је тражио да по сваку цену спречи млађег колегу како би сам стао у одбрану неба над Ваљевом.
Тада је пришао авиону и рекао: „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!“ Извукао је из кокпита младог пилота и полетео пут родног краја.
Миленков лет је трајао око дванаест минута. Када су га из оперативног центра упитали да ли види непријатељски авион, он је одговорио: „Видим их, али виде и они мене!“
Завладао је тајац, а пре него што је ишчезао са радара његове последње речи биле су: „Имају ме!“
Држава је Павловића одликовала Орденом за храброст, а СПЦ је његовој породици доделила Орден Светог владике Николаја за јуначко дело.
Његово херојство симболично обилази свет и на поштанској марки. А у Осечини централна градска улица понеће име пилота-хероја.
У Горњем Црниљеву живи његова мајка Радмила, али више нема снаге за изјаве. Раније је каже, већ све рекла.
„То би била моја јака жеља, али ја не знам да ли ћу то да дочекам, и шта ће то да буде. Све то што је било досад, мислим, свима могу да се захвалим, а народни херој, још није га нико прогласио. Ал‘ он је за мајку народни херој, и ако га не прогласе“, рекла је раније његова мајка Радмила.
Пилот Миленко Павловић рођен је 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву. Завршио је војну гимназију „Маршал Тито“ у Мостару упркос противљењу родитеља да изабере позив пилота.
Ваздухопловну академију је завршио у Задру. Командант 204. ловачко-авијацијског пука постао је 1998. Иза њега су остали супруга и два сина.
Радио-телевизија Србије је на годишњицу бомбардовања* 2006. године емитовала документарни филм о Миленку Павловићу „Лет у смрт“, ауторке Слађане Зарић.
ИЗВОР: РТС
***
НАПОМЕНА:
бомбардовање* је у ствари било:
NATO агресија и ратни злочин над цивилним становништвом – ЕКОЦИД И ГЕНОЦИД НАД НАРОДОМ СРБСКИМ И СРБИЈОМ 1999.
Злочиначко бомбардовање, ратни злочин над цивилним становништвом: ЕКОЦИД И ГЕНОЦИД НАД НАРОДОМ СРБСКИМ И СРБИЈОМ 1999.
***
ПОВЕЗАНО:
*Деветнаест година од херојске смрти пилота Миленка Павловића (видео)
*Сећање на 4.мај 1999. – ДАН ПОДВИГА пилота пуковника МИЛЕНКА ПАВЛОВИЋА
*Успомена на хероја Миленка Павловића
*4. маја 1999. у борби против четири НАТО авиона погинуо пилот потпуковник Миленко Павловић, командант 204. ловачког авијацијског пука у Батајници
*Ужице – графит посвећен пилотима херојима 1999. године
***
*
***
4.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, Бомбардовање, Видео, Војска, ДЕШАВА СЕ..., ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ, ДРУШТВО, Други пишу, Европа, ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА, ИСТОРИЈА, КУЛТУРА, МУЛТИМЕДИЈА, Медији- генератори јавног мњења, Мишљење, Нато, Национално питање, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, ПОЛИТИКА, Родољубље, САД, СВЕТ, СРБИЈА, Страдање Срба, Тероризам, Трагедија, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Бог да га насели где Праведници Почивају у Небеску Србију Светога Саве за коју се борио.
…
Био сам нажалост очевидац тог његовог последњег земаљског лета. Прелетео је ниско изнад Петровчића и притом га је гађала једна наша батерија ПАТ 20/3, а погодило га је неких 3-4-5 граната. Зато му је вероватно и авион био неисправан, иако није пао, већ наставио ка Ваљеву, где сам чуо да га је опет наша ПВО гађала и погодила „Стрелом-2“.
Нажалост, наша ПВО је уз неких 230 оборених НАТО авиона и хеликоптера (од тога 70-ак пало код нас, остали у укружењу), плус неких још 70 који су слетели, али услед оштећења отписани, оборила и два наша МиГ-29, Аризановљев на Космету (КУБ) и Грофов код Ниша (ка Крушевцу)(НЕВА).
Иако Миленков авион нисмо ми оборили, кукавички НАТО је успео да га „храбро“ обори, њих 24, са безбедне даљине су гађали тешко оштећени авион…
Једног дана, а ако и никад на земљи, бар ће се људи на небу уверити колико су американци и европљани једна прљава, лажљива, кукавна стока зликовачка, кад их сви овде већ чувају лажима.
Сличан текст сам објавио на востоку (наводно Руском сајту са ИП у немачкој…), па су обрисали (ето тако „поштују“ Покојног Миленка, Руска ПВО средства и нашу борбу са НАТО…). Бришите, али Истину никада нећете обрисати, јер је Бог Истина, само ћете себе избрисати из Истине.
Поздрав.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
и док се треба изборити да овакви срчани и мудри људи не буду заборављени и да макар једна улица у сваком месту носи његово име, дотле (колико ми се чини-прошле године) несретни полицајци „славе“ признање неког колеге да је поносни содомит и да му је живот промењен са јавним изношењем свог греха! ај србијо тешко ли је нама!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Slava mu!
Tako bi,ako ne i hrabrije,nas AV,ID sa ministrom vojnim umesto nase dece poleteli u boj protiv znatno slabijeg neprijatelja.
Свиђа ми сеСвиђа ми се