АКТУЕЛНО

Др Горан Шарић: Пријете ми Албанци смрћу јер сам знанствено доказао да нису Илири


Др Горан Шарић, фото из емисије „На рубу знаности“

Историчар, др Горан Шарић износи низ тврдњи по којима су Срби потомци Илира староседелаца Балкана, као и да се може пратити веза становника Лепенског вира и Винче са данашњим становницима Србије и Балкана. Шарић је рекао да је последње велико илирско царство на Балкану било царство српског Цара Душана. (ЕМИСИЈА HRT-„Na rubu znanosti“: О Србима – НАЈСТАРИЈЕМ НАРОДУ БАЛКАНА (видео)) После дугогодишњег истраживања овај хрватски историчар каже: „Нове неизлечиве болести, нови ратови, природне катастрофе и перманентна претња нуклеарним холокаустом учинили су да библијска слика апокалипсе више не изгледа као стара религијска прича, већ изгледни сценарио краја западне цивилизације и целог човечанства“. (Горан Шарић: Човечанство треба да одабере – ЗАПАДЊАЧКА КУЛТУРА СМРТИ или ВИНЧАНСКА КУЛТУРА ЉУБАВИ).

На свом Фејсбук налогу јуче је објавио да му Албанци прете смрћу јер је научно доказао да нису Илири…

„Пријете ми Албанци смрћу јер сам знанствено доказао да нису Илири. Траже да то више то износим јавно или ће ме убити. И сад бих требао ићи против своје савијести да не попијем метак. Кад не бих говорио оно у што вјерујем, не бих ни живио. Смрт је боља од срамоте. Смрт дође и прође. Срамота остаје.

П.С. Рећи ћу у сљедећој емисији да ипак јесу Илири. Као у оном вицу: Мама, јел имам велику главу? Немаш сине, само отиђи до подрума и донеси 30 кила кромпира у капи.“

***

ПОВЕЗАНО: 

*Из разговора са Комненом Бећировићем – СВЕ, апсолутно СВЕ на Косову је српско: географија, историја, религија, поезија, цивилизација, а албанско нема ништа осим зла, насиља, харања, дивљања и бројности!

*Капитално дело академика Kаплана Буровића – Албанци нису ни Илири, а камоли Пелазги

*Проф. др Каплан Буровић: Косово – семантика, етимологија и политика

*Академик Каплан Буровић: СВЕДОЧЕЊЕ ЈЕДНОГ ЧИСТОКРВНОГ АЛБАНЦА

*Каплан Буровић: ПЕТ МИКРОЛОГИЈА из албанске свакодневице

*Проф. др Каплан Буровић – Писмо Неџмији Енвера Хоџе из затвора у Бурељу (1987)

*АЛБАНСКЕ ВЛАСТИ НАСТАВЉАЈУ СА ФАЛСИФИКАТИМА – Поводом најновијих фалсификата против Академика Буровића

*УЗБУНА У АЛБАНИЈИ: Илија ВУЧЈАКОВИЋ – „Мичите руке од Академика Буровића!“

*Студија „Скадар“ академика Каплана Буровића – Скадар је вишевековна престоница српско-црногорских краљева, бедем отпора и архива националне свести

*Проф. Др Каплан Буровић – ТРИ МАРГИНАЛИЈЕ

*Др Каплан Буровић: Космет ће се вратити под окриље Србије

*„PLEH“ (ЂУБРЕ) – легендарна дисидентска сатира академика Каплана Буровића

*Проф. Др Каплан БУРОВИЋ – ЗАШТО МИ СПАЛИ КЊИГЕ МИМОЗА АХМЕТИ?

*Проф. Др Каплан Буровић, академик: ВЛАДИМИР – Историјско-етимолошка студија

*Проф. др Каплан Буровић: ЦЕДИРАЊЕ ЈЕДНОГ АЛБАНАЦА

*Проф. др Каплан БУРОВИЋ – Албанолошки проблеми и албански фалсификатори

*Проф. др Каплан БУРОВИЋ: АЛБАНЦИ НИСУ АУТОХТОНИ

***

26.3.2017. за СРБски ФБРепотер приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. Шта да кажемо о једној другој измишљотини, о тзв. Томислављевој „краљевини“ и о измишљеном „краљу“ Томиславу о којем је писао између осталих историчара и професор Антоније Фарчић.

    У овом контексту поменули бисмо Фарчићеве студије које су објављене под насловима „Сава као северна граница Босанске Крајине“ и „Границе Крајине и границе Порфирогенитове Србије и Хрватске“ (Види. Проф. Јован Зубовић, Крајина и Крајишници, Књ. 1, Београд, 1968, Књ. 2, Београд, 1970).

    У Фарчићевој студији о измишљеном „краљу“ Томиславу, коју је објавио под насловом „Да ли је постојао краљ Томислав?“, између осталог, стоји:

    „Први аргуменат (Константин VII Порфирогенит)

    Константин VII Порфирогенит, цар византијски, неоспорни суверен целокупног Балканског полуострва и Источног римског царства, чије су граниоце захватале и Хрватску, а који је уједно и најпоузданији историчар свога времена (прве половине Х века), у свим својим историјсдким списима не помиње
    ни једном речи оснутак хрватског краљевства и неког владара хрватског под именом Томислав. Ово је наш први аргуменат, као најаутентичније савремено сведочанство, и то истичемо као чињеницу од пресудне важности.
    Порфирогенит је рођен 905 год., а цар Византије био је од 912 све до своје смрти 959 год., што значи да је он у својој младости био не само савременик и сведок него, штавише, и врховни суверен тобожњег краља Томислава. Своја историјска дела он је састављао на основу тачних података што их је примао од својих подручних органа и информатора из свих делова Царства, из
    свих својих провинција и темата, па сигурно и из тако важне своје пограничне области, као што је била Далмација, која беше још увек под непосредном царском власти. Тачност највећег дела његових информација из наших области већ одавно је неспорно утврђена…

    Порфирогенит описује и некадашњу Далмацију до пропасти главнога града Салоне, као што описује и поједине ондашње далматинске приморске градове и острва, а изричито тврди да су сви они градови били независни од Хрватске и да су директно били подложни Царству са својим стратегом у Задру. Из података Порфирогенитових можемо констатовати и ту
    чињеницу да у првој половини Х столећа Хрватска није била уједињена краљевина него једна двојна обласна заједница под сувереном влашћу императора Византије…

    Ма шта још Порфирогенит наводио и износио о Хрватској и Хрватима или о Далмацији. Никад и нигде Томислава, никад и нигде краљевине, никад и нигде ни једног догађаја о коме бисмо могли судити да се односи на неког првог хрватског краља…

    Из списа Порфирогенитових може се са сигурношћу закључити да у првој половини Х века у Хрватској није могла да буде основана краљевина, а ни да је неки Томислав могао да буде први хрватски краљ…

    Када критички истражимо и оценимо све историјске изворе, као и све оно што су разни југословенски историографи написали и изложили о краљу Томиславу, долазимо до ових закључака:

    1) Ни један историчар до данас није могао да изнесе било какав позитивни и директни научни доказ да је заиста некад постојао Томислав, ‘први хрватски краљ’, како га они проглашавају. Сви аргументу и сви ‘докази’ хрватских писаца, више или мање, само су оштроумна довијања, уколико нису тетачна и неоснована нагађања, понекад и тенденциозна. Сва величина тога ‘краља’ и сва слава његова ‘краљвања’ само је, рецимо, једна добронамерна патриотска измишљотина, једна лепа романтичарска легенда, која од историјске науке не може да буде прихваћена, па ма како она била вешто и зналачки испричана и образложена…

    Кроз више од тридестак година интересовасмо се питањем егзистенције тога ‘краља’“ Томислава. Проучисмо све односне историјске изворе и споменике, као и све оно што су разни писци и историографи написали о томе. Од цабраног научног градива обрадисмо две обимне историјске дисертације: једну назвасмо ‘Такозвани акти сплитских црквених сабора (925? и 928? године’, а другу ‘Да ли је постојао краљ Томислав?’…

    6) Не постоје уопште никакви строго научни докази, сем претпоставки, да је глалолица дело свете солунске браће Кирила и Методија и да је глаголизма (а то значи: римокатоличко богослужење на старословенском језику) било у Хрватској и Далмацији већ у првој половини Х века. Према томе,
    тзв. Борба за глаголицу у трећем деценију Х века спада у област бајки, као и ‘краљ’ Томислав са својим бискупом Гргуром Нинским…

    (Види: Проф. Антоније Фарчић, Да ли је постојао краљ Томислав?, “Братство-Fraternity” , бр. 221-222, новембар-децембар, 1973, бр. 222, јануар 1974, Toronto, Ont., Canada).

    Свиђа ми се

  2. Нема ту шта да се доказује, 1912. године је измишљена држава „албанија“, „албански“ народ и „албански“ језик. Измислио их је Запад, на челу са Аусто-Угарском и Крвавим британским краљевством.
    Дивље арбанашко племе је пореклом из Дагестана, а што се тиче Илира, Римљани су Србију звали Magnum Ilirikum а разне краљевине и царевине су све до краја 19. века називали Србе Илирима.

    Да су арнаути илирског порекла, звали би се иљири.

    Свиђа ми се

  3. Албанци јесу Илири:
    – Мама, јел имам велику главу?
    – Немаш сине, само отиђи до подрума и донеси 30 кила кромпира у капи.

    Свиђа ми се