АКТУЕЛНО

Бранко Драгаш: НОВИНАР


novinar-garfild

Дошо је у Београд на студије 1978. године.

Уписао је економију, јер је веровао да ће се брзо наћи посао.
Пара није имао. Није могао од својих да се нада некој великој помоћи. Отац је био железничар, скретничар, а мајка домаћица. Обрађивали су земљу и држали стоку. Млађи брат и сестра су помагали родитељима у послу.

Он није волео да ради. Није знао ни где им овце леже. Није га интересовало.Тешко му је било и да оцу однесе ручак, када је био дежуран. Стидео се што носи металну шерпу са ручком. Понижавало га је то. Стидео се што живи на селу. Сањао је само град. Желео је што пре да побегне са села. Желео је да буде неко и нешто у животу.

Више је волео да се излежава и да чита књиге, него да помогне укућанима. Обожавао је стрипове. Гутао. Често је глумио да је био болестан. Само да остане сам у соби и да чита. Мајка се бринула. Прво дете и стално болешљиво. Баба му је доносила доручак у кревет. Брала је неке траве по ливадама и кувала му чајеве. Нежног је здравља. Много чита. Испише га проклете књижурине. Шта ће му толика памет? Мора да изађе на ваздух. Ђед је пушио лулу и вртео главом. Посвађао се са бабом и снајом. Он би њега шибом по туру. Све да се праши. Прошле би га брзо те бубице у глави. Отац није ништа говорио. Само нека је дете здраво.

У школи је био добар ђак.Пешачио је до школе са осталом децом. Увек му је неко од деце носио торбу. Он се пренемагао да не може. Стално га је нешто болело. Прочитао је све књиге из школске библиотеке. Писао је најбоље. Читао је саставе пред читавом школом. Његов рад су послали у град. Добио је награду као дете пешак. Локалне новине су писале о њему.

Мајка и бака су плакале од среће. Отац је држао исечак новина у својој старој кутији за писма. Ђед је говорио да су то будалаштине. Бу-да-ла-шти-не! Тако је изговарао. Громко се смејао. Нема ту ништа, само испразна брабоњања. Мали нема талента. Мали је покварењак. Млађи брат и сестра су много бољи. Њих треба школовати.

Гимназију је завршио у њиховом градићу. Путовао је возом. Нису могли да му плаћају стан. Њега је то увредило. Хтео је да се што пре осамостали. Неће више да се враћа на село.

У четвртом разреду је примљен у Савез комуниста. Написао је најбољи рад о Титу. Читао га је на радију. Мајка и бака су плакале док су слушале његов глас преко радија. Отац је био поносан. Брат и сестра усхићени. Само је ђед љутито изашао из кухиње.Тита никада није волео. Преварант као и овај мали.

Политички актив гимназије га је послао на политичку наставу у Кумровец. Ишао је на обуку. Тренинг. Вежбао је да наступа пред колективом. Сви су га комесари хвалили. Био је поносан. Истицао се у групи својим разумевањем комунизма. Причао је да је прочитао читав Капитал, мада је читао само наслове. Марксизам га је опио. Говорио је о империјализму као последњем стадијуму капитализма. Величао власт радничке класе и истицао комунисте као авангарду пролетеријата. Вратио се са одличним препорукама. Велика каријера је била пред њим.

Политички актив га је послао на радну акцију да у Штабу акције води идеологију и информисање. Био је плаћен за тај рад. Купио је себи прво одело и машну. Тако обучен се вратио у село. Постао је узор свим мајкама у селу.

n1

Уписао је економију и добио најбољу собу у Студењаку. Другови су водили рачуна о својим кадровима. Почео је да студира, положио два испита и онда почео да пише за лист Комунист. Омиљена тема му је била критика капитализма. Прочитао је сва дела Кардеља и самоуправљање је доживео као увод у бескласно друштво.

Изучавао је марскизам и предавао га у партијској школи. Занемарио је факултет. Године су пролазиле. Једном годишње је ишао кући. Тамо није проналазио себе. Све му је било страно. Ђед и баба су умрли. Отац је млађег сина наместио на железници, пре него што се пензионисао. Сестра се удала у суседно село. Мајка је чувала све његове текстове и слике из новина. Поносно је на кафи показивала свога сина комшијама.

Добио је сталан посао као новинар Политике. Писао је о непријатељима социјалистичког самоуправљања. Оштро је нападао либерале и анархолиберале. Његови текстови су били добро оцењени од другова одозго. Сматрали су га образованим и писменим. Изврсним критичарем непријатеља социјалистичког самоуправљања. Постао је нова звезда комунистичке омладине.

Војску је одслужио у Београду. Тако су другови одозго одлучили. Био је задужен за идеологију у гарнизону. Није знао да пуца из пушке. Никада није био на војној обуци. Радио је у кабинету генерала. Није спавао са војском. Хранио се у официрској мензи. Излазио је у град када је хтео. Путовао је по Југославији и држао предавања официрима. Био је поносан на себе и свој досадашњи успех.

Оженио се после две године и добио стан као кадар партије. Када је добио друго дете, проширио се у већи стан у центру града. Смешила му се велика партијска каријера у Југославији. Није га интересовало да се оперативно бави политиком. То га је нервирало. Више је волио да обликује политичку идеологију комунизма.

Његове текстови су гласно читали другови у ЦК.
То му је отворило пут ка великом стану и великим примањима. Сви су га позивали на пријеме. Угојио се. Није волио да пијанчи са колегама. Водио је породичан живот. Посветио се борби против непријатеља социјализма.

n2

Живот му је протицао у великим обавезама.
Отишао је у село само два пута. Када су му умрли отац и мајка.
Довезли су га служеним црним мерцедесом и увече вратили.
Комшије су му се дивиле. Слушали су његове наступе на телевизији. Далеко је догурао.

Никада за село ништа није учинио. Никога није хтео да запосли. Никоме није помогао. Сматрао је да то компромитује његове комунистичке принципе.

А онда се појавио Милошевић.

Животињски је осетио опасност. Био је узнемирен. Нешто се дешава. Није могао да похвата све конце. Милошевић га је уплашио. Није волео такве људе. Није могао са њима да сарађује. Иван Стамболић му је био ближи. Одмеренији. Културнији. Толерантнији. Милошевић је био сиров. Необуздан. Бахат. Рушио је све пред собом.

Подржао је Стамболића.
Милошевић је победио.
Погрешно је проценио.

Страдао је у пакету са Стамболићем. Смењен је са свих функција. Пребацили су га у државну Борбу. Она није била директно под контролом Милошевића. Савезна влада је држала Борбу. Ту је имао већу слободу да пише.

Писао је текстове о национализму. Писао је у опозиционим новинама. Нападао жестоко националисте. Милошевића највише. Морао је да се исели из стана. Нису му дозволили да га откупи. Постао је подстанар. Плату су му срозали. Жену није могао да запосли. Једва је преживљавао. Хиперинфлација га је довела до пропасти. Помогао му колега са године, приватник. Пожалио му се и затражио помоћ. Он му је месечно одредио примања. Годину дана. Подржавао је његово писање против Милошевића. Тако је преживео ту најтежу годину у животу.

Онда се повезао са странцима. Невладиним сектором. Видео је да ту има доста новца. Финансирали су рушење Милошевића. Схватио је да то може добро да уновчи.
Није смео више да прави грешке. Једном је било довољно. Научио је лекцију живота.

Отишао је на обуку у Будимпешту. Тренинг. Наредне године у Вашингтон. Прошао је све курсеве. Био је одлично плаћен. Писао је нове пројекте за развој цивилног друштва. Отворио невладину организацију у Београду. Паре су почеле да стижу. Велике паре. Постао је главни уредник дневних опозиционих новина. Сурово се обрачунавао са националистима.

n3

Стандард му је растао. Купио је стан. Још већи од онога који је добио од државе. У инат је хтео да има тако велики стан у центру. Жену је запослио у својој невладиној организацији за прање пара. Децу је школовао у Лондону и Женеви. Син је завршио финансијски менаџмент и запослио се као приправник у Ситију. Помогли су му пријатељи из енглеске владе. Ћерка је завршила дипломатску школу у Женеви и запослила се у канцеларији УН за борбу против сиромаштва трећег света.

За време бомбардовања је писао да је то једини начин да се сруши Милошевић. Одлазио је у Приштину са хуманитарним конвојем и писао о злочинима српске војске и полиције. Наступао је на свим медијима у Приштини и стао у одбрану Албанаца. Кумановски споразум је дочекао у Бриселу. Преговарао је са америчким специјалцима о начину политичког рушења Милошевића. НАТО бомбе су само утврдиле његову власт.

Предлагао је да Вашингтон одреши кесу и да исфинансира српку неспособну опозицију. На питање специјалаца – кога да поставе за лидера опозиције, предложио је да то буде неки националиста, који ће само послужити да се сруши Милошевић. После тога, он им више неће бити потребан. Тај нови лидер опозиције мора бити чист, јер народ неће хтети да гласа. Избор није био велики. Иван Стамболић није имао никакве шансе. Предложио је да то буде Војислав Коштуница. Он је идеалан да буде искоришћен за рушење Милошевића.

Пројекат је прихваћен. Вашингтон је морао да покрије неуспешну војну интервенцију на суверену европску државу. Одрешили су кесу и направили велики буџет. Новац је кренуо према Србији. Направио је агенцију за истраживање јавног мњења и политички маркетинг. Запослио је неколико младих стручњака и повукао велики новац за рад.

Купио је после годину дана три мања стана у центру и велики пословни простор. Постао је рентијер и богат човек. Опозициони политичари су се утркивали да се друже са њим. Важио је за човека који је имао одличне контакте у врху администрације у Вашингтону. Био је гост Конгреса и износио је своје пројекције у предстојећим изборима 2000. године у Србији. Био је радо виђен гост на политичким седељкама и увесељавао је домаћине анегдотама о Србима и Милошевићу. Вечерао је са сенаторима и конгресменима. Видео је како функционише парламентаризам у развијеном свету.Видео је како политичари вешто извлаче новац од милијардера и државе.

Увек када се враћао у Србију, туга би га обузела. Најрадије би се иселио из те несретне земље, али није имао храбрости да се упусти у ту нову авантуру. Стидео се што је Србин. У Србији је све имао и није морао много да се мучи. Децу је обезбедио да живе ван уклете Србије. Ако су паметни, никада неће ни да се враћају.

Пети октобар је дочекао на улици. Знао је читав сценарио шта ће се догодити и било је важно да извештавају његови новинари о рушењу Милошевића. Посао је одрадио врхунски професионално и затражио још већи новац за свој рад. Добио је више него што је очекивао. Могао је да се повуче у мирну пензију и да путује по свету.

Њега то није привлачило. Најважније је било да се поразе српски националисти. Дошло је ново доба и његов задатак је био да се избрише национални идентитет Срба. То је одличан пројекат. На томе се може узети леп новац. Срби су увек били реметилачки фактор на Балкану и морају се уштројити и цивилизовати.

Подржао је неолиберални концепт уништавања Србије. Све друштвено и државно власништво је требало распродати. То је легло социјализма и самоуправљања. Радници су стока примитивна која се бићем мора довести у ред. Радници морају да имају газду. Газда мора да има бич. Добри радници ће имати добре плате, лоши радници ће добити бичем по леђима. Нема другог начина да се цивилизују Срби.

Подржао је разбојничку приватизацију и помагао тајкунима да купе државна и друштвена предузећа. Боље је тајкунима предати та предузећа без пара, него да их држава финансира. Тајкуни су капиталисти и они ће дисциплиновати раднике. Избациће им из главе самоуправљање и радничке савете. То је добро за државу. Напред нека иду способни и нека управљају државом. Неспособни морају да слушају и раде. Ко неће да слуша и да ради треба да буде бичован. Тако ће се научити реда.

mediji1

Постао је главни идеолог нове власти. Позивали су га да гостује на свим медијима. Сваке вечери је наступао на неким националним медијима. Носио је лептир машну и обрачунавао се са остацима социјализма у друштву. Постао је главни промотер тајкуна. Њихово заштитно лице. Писао је уводнике у својим новинама, који су преносили сви државни медији.

Тражио је да нас ЕУ што пре колонизира. То је једини начин да се цивилизују Срби. Срби не знају да управљају својом државом. Треба да дођу колонизатори који ће их научити реда. Као што су Енглези спасили Индију. Боље да смо били неколико векова под Енглезима, него под Турцима. Данас би сви говорили енглески и то је велика историјска тековина. Нема ту милости. Моћни морају да управљају неспособним. Организовани онима који су неорганизовани. Богати онима који су сиромашни. То је природна селекција. Тржишна. Борба за квалитет. Изградња новог светског поретка.

Једнога дана, тајкун из Крагујевца га је ангажовао да му помогне у обрачуну са радницима, који су сви остали без после, јер је он потпуно уништио компанију. Радници су из протеста заузели предузеће и направили медијски спектакл. Помагао им је његов колега са факултета.

Одлучио је да се обрачуна са радницима и њиховим консултантом. То су опасне девијације у друштву. Такво понашање се није смело да дозволи. У викенд издању Политике, у два наставка, направљен је велики интервју са нашим успешним бизнисменом, који је оптужио је раднике за самоуправљање и уништавање његове компаније. Њиховог консултанта је етикетирао као непријатеља реформи и демагога.

Следећег дана новинар је добио дугачко писмо од консултанта радника, који је у 54 тачке побијао све њихове лажи. Према закону о штампи је тражио да се његово писмо објави. Седео је над тим писмом и размишљао. Писмо је било разарајуће. Оповргавало је све што је тајкун говорио. Изнесена је документација. Датуми и цифре. Све уредно сложено и логично. Замислио се над том челичном логиком. Није могао да јој се супростави. Није имао никакве доказе. Одлучио је да писмо баци у канту за смеће. Правиће се да га није ни добио. То је најбоље. Живот иде даље Србија је у транзицији. Нема више повратка на старо.

После месец дана, када је журио у зграду владе да направи интервју са премијером, добио је то ексклузивно право, налетео је на улици на оног колегу чије писмо није објавио. За тренутак је застао, свега делић секунде, непријатно му је било, али се врло брзо прибрао Насмејао се извештачено и жустрим кораком кренуо према њему, испруживши руку да се поздраве.

Колега је застао, унео му се у лице и кроз зубе, одбрусио: „Марш, џукело!“ И прошао је даље.

Није могао да се помери. У глави му је све звонило. Срце му је лупало од страха. У ушима бубњало. Није имао ваздуха. Зној га хладан низ кичму облио. Учинило му се да ће се срушити. Плочник се отварао под њим и он је пропадао. Није могао да се заустави. Пропадао је све више. Тама је била свуда око њега. Чуо је само смех свога ђеда. Грохотом се смејао. Откуда сада његов ђед? Шта је ово? Зашто се смеје матори јарац? Шта је смешно?

Тргнула га је из бунила сирена аутомобила. Чула се шкрипа кочница. Возач га је најстрашније псовао. Кренуо је на црвено светло да прође пешачки прелаз. У трену се освестио. Мрак је нестао. Није више било ни оног проклетог смеха. Прибрао се и кренуо низ Кнеза Милоша према Немањиној ка згради владе.

„Лудак! Проклети лудак! Зато ми пропадамо.Такви лудаци трују овај народ. Како се само издрељио на мене. Мајку му лудачку, тај би ме погледом спржио.Дивљак! То је вековни проблем овога народа. Дивљаштво! Не можеш ти Србина цивилизовати. Ево, ти примера. Лудак хода улицом и насрће на пристојан и грађански свет. Тај би био у стању да ме песницом сравни са земљом. Сигурно! Само да сам нешто рекао, само да сам обрвом мрднуо, тај лудак би ме на сред улице расчеречио. То је српско лудило. Не вреди што је образован и што је прошао свет. . Све је то џабе! Лудак остаје лудак! Да није луд, не би нападао реформе.Пљује по неолибералном капитализму, пали раднике да бране своја предузећа, кочи приватизацију, открива неке завере, фамилије, прича о пропасти долара, евра и банкроту ЕУ. Невероватно! И шта онда очекујемо од народа који слуша такве будалаштине? Шта очекујемо, него да и тај народ полуди. То је наш проблем. Никада ми нећемо постати коректни и принципијелни грађани. Срби су непоправљиви варвари. . Ма, кога данас у свету занимају Срби, кретену,? Јебе се некоме на Вол Стриту за Србе и њихове косовке ране. Коме то данас треба? Никоме. Ти си губитник! Јебени губитник! Брабоњак на асфалту. Ти ћеш мени да кажеш –марш! Ти, мени! Мамицу ти јебем, лудачку! Ја –џукела? Ја?!? Уфф-уф! Само да имам власт! Како бих хапсио овакве лудаке. Трпао би их у затвор и тукао. Тукао,тукао! Кожу би им одрао од батина! Он ће мени да каже марш! Марш ти у три пичке материне! У пет! У хиљаду! Јебем ти фамилију! Све би вас истребио као вашке да не трујете овај народ. Курче се! Стално се нешто курче! Као онај лудак од мог ђеда! Исти лудак као овај. Исти! Онај је носио гуњ и пушку, овај носи кравату и лаптоп. Лудаци! Такве треба побити. У логоре! Хитлер је био у праву. Такву стоку треба истребити. Ми да ратујемо са целим светом. Ми да ратујемо са НАТО? Јебем ти усрани народ! Какви лудаци? Чизма нама треба на грудима. Челична песница за вратом. Само се тако могу научити реда. Нама треба просвећени апсолутизам. Јебеш демократију! Треба нам челични закон олигархије. Треба нам темељна окупација. Окупација! Нека нас окупирају моћни народи. Шта смета? Научиће нас реда. Владаће нама и нашом државом . Ми нисмо способни да имамо државу. Нама треба ЕУ да нас окупира. Србин је стока и такав ће увек остати. Лудак! Дивљак! Све њих треба пендреком по леђима. Удри, удри! Мајку вам лудачку! Уфф! Да ми је дати само један дан да уведем ред. Само један дан!“

mediji

Прошло је десет година од овог сусрета на улици.
Реформе су пропале.
Већина грађана је осиромашила. Привреда је разорена. Светска економска криза уништава развијене државе. Неолиберални концепт је пропао. ЕУ је пред банкротом.

Наш јунак корача раме у раме са сваком владом.
Подржава све њене одлуке.
Смањење плата и пензија је мало. Треба резати оштро. Ко може да издржи нека издржи. Ко не може, нека крепа. То је слободно тржиште.

Све у држави треба распродати.
Државу треба распродати.
И Србе треба продати на бувљаку историје.
Ако хоће неко да их купи.

Одушевљен је Вучићем. Заборавио је све текстове у којима га је пљувао и називао шовинситичком свињом. Фашистом! Сада је његов велики промотер. Ено га у авиону за Абу Даби игра шах са премијером. Био је у Бриселу када су продавали Космет. Шта ће нам тај терет на ногама? Вучић је највећи реформатор у историји Србије. Човек визионар. Месија!

Новинара више новац не занима.
Новац сада ради за њега.

Испунио је свој живот.
Прошао је свет.
Спознао живот.

Само још да се ослободи ђедовог смеха у сну.
То га једино мучи.

 

Бранко Драгаш, Београд, 20.09.2014.

ИЗВОР: сајт аутора

————–

3.2.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

5 replies »

  1. @Гордон Јончић
    Наравно, да ће неко, ко је „Vlasnik više od 20 preduzeća iz različitih oblasti u Srbiji i isto toliko u zemljama EU, SAD, Kanadi, Kini, Honkongu, Kipru i svim zemljama u Istočnoj Evropi.“, радити на бојкоту избора, јер је то одговарајућа ситуација за његове послове. Истовремено, „власник“ толиког броја предузећа има „времена“, да има сајт, пише колумне и учествује на трибинама! На кога нас потсећа такав 24 сатни дан?

    Свиђа ми се

  2. Препоручујем, да се погледа сајт аутора. Тамо има шта је написао о себи. Пише:
    Sedmostruki udarnik na radnim akcijama i najbolji vojnik.
    Bankar od 1984. godine. Radio u državnoj banci na tržištu novca. Razvio posao do 100 miliona DEM meseènog obrta kapitala.
    Godine 1990. postaje predsednik prve privatne banke u Istoènoj Evropi – KARIÆ BANKE i za dve godine stvara profitabilnu i modernu instituciju koja tržišno posluje.
    Piše i nastupa u srpskoj javnosti zalažuæi se za uvoðenje kapitalizma, berze i tržišne privrede.
    1990. Savetuje vladu Ante Markoviæa oko razvoja finansijskih tržišta i uspostavljanje modernog bankarskog sistema.
    1992. Na poziv predsednika države Dobrice Æosiæa napisao ekonomski program za ekspoze premijera Milana Paniæa. Uèestvovao u finansiranju kampanje Milana Paniæa.
    1992-1995. Vlasnik više od 20 preduzeæa iz razlièitih oblasti u Srbiji i isto toliko u zemljama EU, SAD, Kanadi, Kini, Honkongu, Kipru i svim zemljama u Istoènoj Evropi.

    МОЈ КОМЕНТАР:
    Bankar od 1984. godine. Radio u državnoj banci na tržištu novca. Razvio posao do 100 miliona DEM mesečnog obrta kapitala.
    Када неко каже, за себе, да је БАНКАР у социјализму и да је „развио“ посао од 100 милиона ДЕМ, а не каже у којој је банци радио, нешто смрди. Ја никада за њега нисам чуо, до појављивања у КАРИЋ БАНЦИ.
    Godine 1987. ukazuje na pogrešnu politiku režima i javno nastupa protiv njega.
    Тешко, да је 1987 неко обраћао пажњу на њега, а да је обратио, сигурно не би постао оно што је постао касније.
    Godine 1989. učestvuje u formiranju opozicije u Srbiji.
    Не каже које то опозиције, иако је касније све могуће навео.
    1990. Učestvuje u formiranju Beogradske berze.
    УЧЕСТВУЈЕ, али не каже кога заступа.
    1992-1995. Vlasnik više od 20 preduzeća iz različitih oblasti u Srbiji i isto toliko u zemljama EU, SAD, Kanadi, Kini, Honkongu, Kipru i svim zemljama u Istočnoj Evropi.
    Из овога, као и из свега осталог, се види, да се ради о врхунском шпекуланту. То није ништа лоше, јер је у капитализму, ШПЕКУЛАЦИЈА највреднији и најбоље плаћени посао.
    Остатак бих могао на сличан начин да „обрадим“. Види се, да се бави полуистинама- Зашто се не би и на осталим местима бавио полуистинама? Чуј ТАБЛОИД опозициони лист!!?? А он колумниста!
    Толико о Драгашу.
    Када је писао овај текст, као да је писао о себи.

    Свиђа ми се

      • За почетак било какве „анализе“ О Бранку Драгашу, било би пожељно да се ПОТИСЕШ, ПУНИМ ИМЕНОМ И ПРЕЗИМЕНОМ ( а не са лажним ) па онда да наставимо са „анализом“!

        Свиђа ми се

  3. Не ради се о једном лицу. Има их пар. Верно описано.
    Они су нељуди, пропала лица која би и свог ђеда извадили из гробнице и предали Европи. Натерали би своје умрле ђедове да гласају за Вучића. Да, то су мртве душе за живота. Треба им се осветити не због народа, него због ђевова који им се смеју.

    Свиђа ми се