АКТУЕЛНО

ПОЉОПРИВРЕДА: Ево како ће министри давати државне њиве инвеститорима


ФОТО: agrosmart.net

ФОТО: agrosmart.net

Улагачи да спреме бизнис план, обавежу се да ће за три године уложити пола милиона евра и добиће стотине хектара на 30 година

Из компаније “Тенис” још увек нема информације о томе када ће доћи у Војводину нити потврде да ће доћи, а по свему судећи, док се не окончају још једни, овог пута председнички избори, немачки инвеститор неће почети најављену градњу фарми свиња. Дићи ће се ту још пуно прашине око давања државног земљишта у дугорочни закуп јер ће немачки газда засигурно помрсити конце домаћим тајкунима који сад господаре војвођанским ораницама, најпре оним у Банату, где се очекује дизање првих фарми. Страни инвеститор ставиће шапу на државне њиве на које су досад право полагале домаћи бизнисмени и неће све ићи глатко, али ништа се то војвођанског сељака неће тицати јер он свакако у великој игри неће учествовати.

Како год, прве послове немачког улагача у српско свињарство не треба очекивати у првој половини године, а толико ће сигурно трајати и утакмица домаћих тимова у којој ће победити они који буду ближе министру пољопривреде и петочланој министарској и саветничкој комисији за издавање државних њива у закуп.

Административно, за долазак “Тениса” и друге инвестиције све је већ спремно. Уредба којом се уређује давање државног пољопривредног земљишта у дугорочни закуп инвеститорима (Уредба о условима, начину и поступку за остваривање права првенства закупа, критеријума за утврђивање висине закупнине за право првенства закупа, као и документацији која се доставља уз захтев за остваривање права првенства закупа) објављена је у “Службеном гласнику РС” 26. децембра 2016. године.

Локалне самоуправе имају обавезу да 30 одсто пољопривредног земљишта у свом атару дају у закуп правном лицу које одреди државна комисија на основу бизнис плана и то на највише 30 година. Право првенства закупа може да оствари више правних лица на територији локалне самоуправе, која нису у својству повезаних лица, с тим што укупно не могу од државе закупити више од 30 одсто ораница. Један газда може пак да оствари право првенства закупа и у више локалних самоуправа, ако је тако предвиђено инвестицијом.

Општа и посебна мерила за делење њива

Одлуку о томе ко ће у некој локалној самоуправи добити државне њиве у закуп и на три деценије, доносиће комисија коју чине три министра – Бранислав Недимовић, Горан Кнежевић и Душан Вујовић, те помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић и специјални саветник Драган Милић.

А ево како.

“Општа мерила за оцену инвестиционог плана за улагања у сектор пољопривредно-прерађивачке индустрије су да се ради о улагању у нова основна средства,а која се не односе на искључиву ратарску производњу, у износу од најмање три хиљаде евра по хектару, од чега минимум улагања у прерађивачке капацитете износи 500 евра по хектару, односно најмање 500.000 евра укупне инвестиције, у периоду до три године од дана почетка улагања у складу са динамиком предвиђеном уговором. У првој години мора се реализовати најмање 30 одсто инвестиције, осим у јединицама локалних самоуправа које имају мање од 1.000 хектара пољопривредног земљишта у државној својини, у којима укупни износ инвестиције може бити мањи од 500.000 евра”, пише у Уредби.

Уз општа дата су и посебна мерила за оцену инвестиционог плана. Министри и друга два члана комисије ту ће гледати референце подносиоца захтева, односно њему повезаних лица уколико су наведена у инвестиционом плану. Такође, занимаће их врста и износ инвестиције укупно, односно по хектару, предвиђени број новоотворених радних места, колико ће то улагање допринети побољшању конкурентности домаће пољопривредне производње, односно пољопривредно-прерађивачке индустрије, колики ће бити удео домаћих добављача у реализацији инвестиције, како ће се све одразити на животну средину, развоје јединице локалне самоуправе, извоз…

ОРАНИЦЕ

ОРАНИЦЕ

Јесу ли ово прецизни и јасни критеријуми за делење најважнијег државног ресурса?

Последњу ће свакако рећи комисија која даје сагласност на предложени инвестициони план ако оцени да су испуњени сви услови.

Уколико Комисија да сагласност на инвестициони план, министарство доставља јединици локалне самоуправе на чијој се територији налази земљиште које је предмет захтева, копију захтева са копијом доказа да је подносилац захтева уписан у Регистар пољопривредних газдинстава и да је у активном статусу, копију инвестиционог плана, као и сагласност Комисије на
инвестициони план, уз предлог мера за реализацију закупа, у року од осам дана од дана давања сагласности и о томе обавештава подносиоца захтева.

Одлуку о праву првенства закупа пољопривредног земљишта у државној својини доноси скупштина локалне самоуправе у року од 30 дана, а ако не донесе, онда то чини министарство.

Одлука о праву првенства закупа нарочито садржи податке о пољопривредном земљишту и површину која је предмет права првенства закупа (податке о називу катастарске општине, броју и подброју катастарске парцеле, називу потеса, броју катастарског плана, површини, култури и катастарској класи земљишта), податак о уласку у посед, висину закупнине, као и рок плаћања закупнине. Улазак у посед закупца по праву првенства закупа може бити сукцесиван, а најкасније у року од пет агроекономских година од дана доношења одлуке о праву првенства закупа. Агроекономска година почиње 1. новембра текуће године и завршава се 31. октобра наредне године.

Хектар 190 евра?

У поменутој уредби наводи се да “закупнина која се остварује по праву првенства закупа не може да буде мања од закупнине из члана 64а став 20. Закона о пољопривредном земљишту”. За утврђивање висине закупнине као критеријум се узимају класе и културе пољопривредног земљишта у државној својини које су предмет права првенства закупа, с тим што је висина закупнине идентична за сваку следећу годину закупа, као и утврђене прве године, каже се у уредби.

У Закону о пољопривредном земљишту, његовом члану 64, каже се пак да се земљиште по праву пречег закупа издаје по просечној цени постигнутој на последњем одржаном јавном надметању за пољопривредно земљиште у државној својини које је дато у закуп на територији јединице локалне самоуправе. Ако у јединици локалне самоуправе није било јавног надметања у претходној години, узима се у обзир просечна постигнута цена пољопривредног земљишта у државној својини свих граничних јединица локалне самоуправе.

Подсетимо, када је лане допуштено узурпаторима државних ораница који се пријаве локалним самоуправама да плате закуп и искупе се код државе за тај прекршај, у Војводини је одређена просечна цена закупа од 190 евра по хектару.

Шта би с малим паорима?

Када се лане дигла прашина око Закона о пољопривредном земљишту, односно продаје њива странцима и издавању инвеститорима у закуп на 30 година, они који су такве документе доносили правдали су се тиме што су законским одредбама дали могућност и малим пољопривредницима да купе оранице. Предвиђено је законом да регистровано пољопривредно газдинство са поседом мањим од 30 хектара свог земљишта може да купи до 20 хектара државног земљишта и да га плати за пет година најдаље.

Још увек нема, барем јавности нису познати примери, да су паори куповали државне њиве. Другачије није било за очекивати јер је за већину малих газдинстава зарада од 40.000 евра годишње са 30 хектара – како би се исплатило тих 20 хектара државних њива – мисаона именица.

Зрењанин изложио план за „Тенис“

Одељење за урбанизам Градске управе Зрењанин огласило је јавни увид у нацрт плана детаљне регулације радног комплекса фарме „Банатски Деспотовац“ у Банатском Деспотовцу, површине око 53,5 хектара, на којој ће бити узгајане свиње, пренели су медији. Како се наводи, јавни увид у нацрт урбанистичког плана трајаће месец дана, до 27. фебруара 2017. године. План је изложен у холу Градске куће у Зрењанину и дигиталном облику на интернет сајту зрењанин.рс.

Јавна седница комисије за планове, на којој ће се разматрати достављене примедбе, биће одржана 1. марта ове године у Градској кућу у Зрењанину.

У материјалу за израду урбанистичког плана раније још наведено је да се томе приступа по захтеву Министарства пољопривреде и заштите животне средине, а да је избор локације за фарму свиња јако важан како би се постигли добри производни и економски ефекти.

У материјалу пише и да се на грађевинској парцели површине 23,89 хектара планира изградња фарме за тов свиња у заокруженом циклусу производње и да ће се за приплод користити 2.500 крмача, које ће преко свих узрасних категорија уз најмодернију технологију исхране, напајања и ветеринарске заштите, омогућити годишњу производњу од око 70.000 товљеника.

С. Глушчевић

ИЗВОР: agrosmart.net