АКТУЕЛНО

Никола Варагић: Отрови у храни за бебе и децу


„Јувитана“ на улици (Фото:  П. Дедијер/РАС Србија)

„Јувитана“ на улици (Фото: П. Дедијер/РАС Србија)

Недавно је откривено да се у храни за бебе и децу, домаћег произвођача „Јувитана“, налази недозвољена количина отрова. Чуле су се разне приче, једна од теорија завере је гласила да се то ради да би се уништио домаћи произвођач и направио простор за страног, или да је власник „Јувитане“ продао тржиште (иако је изјавио да ће у другој фабрици наставити производњу). Једно је сигурно, и чињеница – у воћу и поврћу је нађено превише отрова.

„Јувитана“ може да изгради нову фабрику, али, одакле ће да набавља воће и поврће које није прскано разним хемикалијама? Шта је са храном за одрасле људе, колико у њој има отрова? Знамо да се у месне прерађевине ставља месо угинулих животиња, да се ставља све што је за бацање, да се увози месо најгорег квалитета из иностранства. Са млеком је једне године била афера око афлатоксина.

Извештај Европске комисије (ЕК) о напретку Србије за 2016. годину у области безбедности хране упозорио је да у протеклој години није остварен напредак, да нам и даље недостају капацитети ветеринарске, фитосанитарне и националне референтне лабораторије. „Потребно је усвојити правни оквир за одрживу употребу пестицида, као и национални акциони план за смањење ризика од њихове употребе“, наводи се у извештају ЕК. Наши стручњаци годинама упозоравају на неконтролисану употребу заштитних средстава. У нашој земљи произвођачи то чине чешће него они у Европи. Наравно, и даље остаје отворено да ли се правилном употребом препарата добија безбедно воће.

Мислим да је проблем који се показао са „Јувитаном“ много озбиљнији. Прошле и ове године сам доста обилазио пољопривредна газдинства у Шумадији и Западној Србији. Тражио сам старе сорте воћа и поврћа, органску храну… Скоро код ниједног сељака нисмо нашли оно што смо тражили. Постоји јако мали број произвођача органске хране који имају сертификат. Постоји храна која није пуна отрова, али се она углавном налази на напуштеним домаћинствима, нема ко да покупи са земље јабуке старих сорти које нису прскане и слично. Неко има храну која је здрава (без хемије), али само за себе, своје рођаке и пријатеље, нема веће количине за продају хладњачама и фабрикама. Они који имају велике количине, они све раде индустријски, са коришћењем свих хемикалија које су доступне.

Дакле, ово пишем из личног искуства. Сви пољопривредни произвођачи са којима смо разговарали су нам признали да прскају воће и поврће најмање 20 пута. Увек смо добијали исти одговор: „Поштујемо каренцу.“ Али, у поверењу, сами признају да је већ све загађено – и биљке, и земља, и животиње. Разговарао сам са човеком који воћем снабдева обданишта у једном граду у Србији, рекао је да се чак и свеже воће које иде за обданишта прска најмање 20 пута.

Пошто су контроле за дечију храну ригорозније, лакше се примете те хемикалије, брже се пали аларм за опасност. Али се сви ти отрови налазе у храни за одрасле, свуда око нас. Поред тога што нас је непријатељ тровао и што на трује и даље, почели смо сами себе да трујемо. Када погледате стање водоводних и канализационих мрежа, колико се смећа баца по градовима, селима и посебно рекама, питање је колико ћемо још дуго имати и воду за пиће без отрова.

Брзог решења, са оваквом владом и владајућом елитом, нема. Оно што свако појединачно може да уради, посебно ако набавља свеже воће, поврће и месо за бебе и децу, јесте да то купује само код сељака које лично познаје и који то производе у малим количинама, или да полако обнавља старо имање које је наследио, или да купи своје парче плодне земље и да тражи да то буде близу извора чисте пијаће воде и да сам производи храну за себе и своју породицу.

 

Стање ствари

————–

24.11.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

1 reply »

  1. Власт је против народног здравља. а директно угрожава нашу децу.
    Већ годинама нема се милион евра за оснивање референтне националне лабораторије за контролу хране.
    Свакако, таква лабораторија нашим непријатељима не треба,

    Свиђа ми се