Љубиша Марковић

Љубиша Марковић: ЧАК НОРИС И ЊЕГОВИ РЕНЏЕРИ ПРОТИВ АМЕРИКАНСКИХ МАРИНАЦА


Љубиша Марковић

Љубиша Марковић

 

“Држава је везана не само за мало него и за оно велико; држава се по природи својој труди да се прошири и ојача. Снага државе је вредност, сила државе нема утилитарни циљ, она не постоји ради малограђанског благостања већ ради извршења узвишене мисије. Држава не трпи да јој буду подрезана крила; она је окренута ка историјској даљини.“О Држави, Философија неједнакости, Н. Берђајев

Већина србских медија су пренели изјаву потпредседнице Европског парламента(ЕП) Улрике Луначек, да се земљама Западног Балкана не гарантује улазак у ЕУ чак иако испуне све услове. Имајући у виду функције које г. Луначек обавља у име ЕУ, које је обављала и које ће вероватно обављати, очекивао сам било какву реакцију званичника београдске администрације – ништа! Као известилац о Косову у ЕП, овом изјавом нам је јасно ставила на знање да су наше жртве залуду. Наравно, није пропустила прилику да нас опомене на преузете обавезе као и оне које нам тек следују. Реаговао је само стари-млади ЈУЛ-овски кадар Вулин, као послушни ђак обећавши, да без обзира на неизвесност уласка Србије у ЕУ, ми ћемо наставити испуњавати све услове који су пред нама: КиМ, Република Српска, Војводина, Рашка, Јужна Србија итд.

Пре само двадесетак дана су американски маринци стационирани у Београду извели сатирично-ироничан скеч, на који су одреаговали скоро сви србски политичари, аналитичари, НВО итд. Толико их је заболео скеч па одреаговали несрећни, као кад малом лопову кажу да је лопов а он се увредио. Уопште се не питајући да ли су својим глупостима (много их је!) сами дали материјал за спрдњу. Не зна (или им је свеједно) или заборавља наш Чак Норис и његови ренџери, приче одбачених од стране западних ментора, где када их потроше дозволе да се њима шакали нахране. Црвених линија нема.

Или је наш Чак Норис толико моћан да може све: децу хеликоптером да спашава (али није могао и његов тада главни ренџер те изгинуше и пилоти и доктори и дете), руши бесправне објекте, решава “брижљиво“ припремане атентате, државничке и економске послове а о војним да не причамо. Претпостављам да ће медији у Србији ускоро објавити вест како смо измислили неку посебну праћку за обарање сателита, авиона, дронова и ракета. Не би ме изненадило да сам наш Чак Норис измисли такву праћку и тиме на један оригиналан и јефтин начин заштити зону србских националних интереса. С обзиром на то колико ради и чиме се све бави, врло је могуће.

Дакле, скеч, форма и увређен его нашег Чак Нориса испред суштине.

Србска политичка сцена свакодневно даје материјал за иронично-сатиричне досетке и писанију, да све постаје гротексно. На њој као што и приличи предњачи први међу нама, Чак Норис. Нажалост сав тај материјал је постао неупотребљив (енгл. garbage, trash, waste) јер то више никоме није занимљиво и смешно у тој мери, да би чак и Нушић и Домановић остали празних рукава. Више је могућих разлога томе, од тога да су наши политичари намерно девастирали ту сцену и тиме припремили терен да без последица раде шта им је воља, до тога да смо ми већ толико `заглупели` и побудаљени, да и овакве ствари пролазе. Биће да смо оболели од неизлечиве болести психопатолошке зависности од страних завојевача и њихове неправде, јер како објаснити сталну потрагу за правдом тамо где се не тражи? Или је можда та жеђ за правдом поклекла под глађу за тзв. стандардом живота? Незнајући да тај тзв. стандард живота потире “…потребу за културом која је увек била и остала тековина духа, а у коју спада религија, уметност и философија, према којима Србин није био никада равнодушан.“, да цитирам Јеротића. Очигледно овако умртвљеним, нам је тешко да “јако“ одреагујемо на “јаке“ изазове, што нас је некад красило.

Србска нација је током историје свог постојања имала многе преломне тачке и изазове, који су јој кројили судбину на векове. Једна од тих преломних тачки, чак можемо рећи судбоносних  је и садашње стање у нама, око нас и у свету. Живимо у времену доношења историјских одлука које ће нас угасити или нам продужити живот. Либерално-демо(но)кратске елите ЕУ и САД су толико изгубиле компас, да су постале тиранократије у најгорем смислу те речи. Тиранија у сарадњи са хордама домаћих велеиздајника који су приватизовали државу не трпи другачије ставове, живот и могућности на крају. Некоме је дозвољен референдум некоме не, неко има право на национално самоопредељење неко не, некоме је дозвољено да води самосталну економску политику некоме не, све у складу са интересима моћних играча. Значи све је игра моћи. Садашњи турбулентни процеси у свету никог не остављају равнодушног и ако председница британске владе Тереза Меј изјави да, Трампова победа означава нову еру промена у свету, поред већ прежваканог брегзита и последњем лаику би морало бити јасно да се дешавају револуционарне промене. Пред нама као нацији су велики изазови и наш прави одговор је нужан. Као што нисмо били на јасном када се рушио берлински зид и када смо бранили Југославију до последњег Србина, тако и сада, бранимо либерално-демократски концепт који нас као нацију затире и држимо се капија ЕУ као пијан плота, а ЕУ се распада.

 

Љубиша Марковић, СНП Корак Србије

———-

19.11.2016. за СРБски ФБРепротер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Марковићу, дај народу савет како да се избави из ове пропасти, опсервације не помажу много.Мој савет је исти као и савет светих Отаца;пост и молитва,покајање,исповедање грехова,(бежање од екумениста као од змија)бежање од зла и чињење добра па онда се можемо нечему надати…овако,неће нас бити ускоро!

    Liked by 1 person