Љубиша Марковић

Љубиша Марковић: ДЕВАЛВАЦИЈА СУДА А РЕГУЛАТОРА НИОДКУДА


Љубиша Марковић

Љубиша Марковић

 

Или  “Billy the Kid“ је одавно мртав.

 

Свака држава раздирана унутрашњим слабостима, супротностима и системском корупцијом мора пре или касније пропасти.

Да ли Србију раздиру унутрашње слабости и супротности?

Да ли је Србија корумпирана држава?

 

Постали смо држава, где иза сваке изјаве неког од званичника београдске администрације треба тражити позадину, а позадина је скоро увек мрачна. Влада која се понаша као управљачко друштво у А.Д. србском парламенту, крчми остатке нечега што смо звали народ. Сваки посланик је стандардизован и уласком у парламент као да је на берзи. Тргује се свакодневно, а приватни лобисти и лоби организације, као да су у рају. Како је понуда све тања, нервоза се повећава, тако да ће једног дана посланици (читај: дилери, брокери, маклери,…) доћи у парламент и неће имати шта да понуде. У таквом случају код развијених капиталистичких држава следи затварање берзе.

Опљачкан, осиромашен и запуштен народ то више скоро да и не занима. Преварили га и изневерили сви: од краља, двора преко комуниста и социјалиста па до демократа, либерала, радикала и напредњака, све горе од горега. Толико је све девалвирало да не вреди не тражити не ићи у позадину онога што говоре и раде дилери и брокери (англосаксонска варијанта берзе) или маклери (германска варијанта) у влади, парламенту или председништву. Људима више није ни до читања те ријалити порнографије нашег политичког миљеа, само маленом броју нас, којима је стало једу џигерицу.

Колико сам разумео представницима србског народа се не гади ни један тип берзе, битно је да имају шта да понуде. Сада су на реду рудници, енергетика, земља и вода.

Па хајде свеједно да додамо коју на још један тип пљачке народа који примењују наши берзански посредници а о томе се мало пише и говори.

Како су све наше владе под утицајем неолибералног лудила, успеле да пореским поклоном растерете власнике капиталних добитака а оптерете становништво?

НЕОЛИБЕРАЛНО ЛУДИЛО СРБСКИХ МЕШЕТАРА

Снижавањем пореза на добит и укидањем пореза на исплаћене плате са ублажавањем добитне прогресије. А са друге стране надокнада буџетског минуса повећањем ПДВ-а и различитих акциза(трошарина), смањењем социјалних  давања, за културу, здравство, образовање, науку, војску,…

Резултат имамо у смањењу коначне потрошње становништва (потрошачка корпа) мерена милијардама. То се зове осиромашење широких народних маса уз богаћење нових капиталиста.

Прогресији пада као да се не види крај. Под утицајем различитих лобија и центара моћи, у једној приватизованој држави  све је могуће. Родоначелници таквог накарадног система су Динкић, Лабус, Беко, Радовић и остали квази-експерти уништења србске привреде. Наравно у таквим условима се о инвестицијама и не говори изузев у предизборним кампањама, где је сва прича популистички усмерена на “страна улагања“. Тако добијамо генератор штедње који у ЕУ заступа пре свега Немачка. Наравно, та штедња је пре свега намењена сиротињи попут нас. Јер када је Немцима било потребно, они су  ʽладно извршили монетарни упад и наставили развој и раст. Цену плаћају остали чланови сиротињског клуба ЕУ. Наравно, ми у Србији жарко желимо постати чланови тог клуба. Као да нам је мало ове садашње сиротиње па би да постанемо чланови `библиотеке` (сиротињског клуба ЕУ), ваљда лепше звучи а и осећај је ЕУ-ропски.

Продуктивност као мерило производа по јединици рада више се и не помиње у терминологији вајних нам економиста, битна је конкурентност која се мери преко односа трошкова рада по јединици производа. Наравно, ту наши нови капиталисти долазе до једноставних решења: смањења плата. Остале уштеде које им повећавају капиталне добити остварују уз помоћ државе (малопре наведена технологија) и вештином прања пара преко пореских оаза којих има свуда по свету.

У земљи Србији чак више није битна ни технологија попут ове, свеједно је постало, јер скоро да и нема ничег више. Наше мешетаре сада само занима како још основне елементе античке филозофије(земља, ватра, вода, ваздух) да раскрчме. Консултантски нам се сви нуде, од ЕУ до САД-а. А регулатора ниодкуда, “Billy the Kid“ је одавно мртав.

 

Љубиша Марковић, СНП Корак Србије

———–

27.10.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић