Ово нису тренуци одлуке српске политике, ово је време одлуке српске судбине, опстанка или нестанка! Земље Америке и Европске Уније, убице у бомбардовању Срба, окупатори Косова и Метохије, отимачи наше свете земље и светих лаври, захтевају за своје Шиптаре, верне Хитлерове савезнике, да нам отму Газиводе, Трепчу и телекомуникације. Земљу, све на земљи и под земљом!

Ако злочинци Запада воде према Србији политику двоструких стандарда, њихове марионете у Србији воде политику двоструких лажи. Можда смо имали судбоносније тренутке искушења наше прошлости, али смо за убице са Запада имали круну, државу, Скупштину и Владу и једнодушни родољубиви народ. Тако смо скршили Отоманску империју и два злочиначка царства. После такве историје, двадесет и једног српског владара канонисаног за свеца, Душанове силе и Карађорђеве славе, данас смо на конференцији за штампу Владе Србије видели да је Запад у Србији као вазала поставио особу под потпуном контролом његове воље и понашања. Давно су те конференције постале лакрдија, неиздрживе за гледаоце, али то је прерасло у трагедију.

Узрујан, немоћан да састави иједну логичку мисао, радноакцијашки узвикује пароле и слави „напредак“ кога доживљава само он и његова клика. Он јесте освојио све медије, али се новинарима обраћа породичном интимизацијом –„сине“. Посреди је свакако само умишљеност „оца нације“. Подсећа да имамо Устав и законе, а у следећој реченици каже да је лично он одлучио да се нови пљачкашки поход његових газда са Запада не решава пред Уједињеним нацијама.

Наравно тамо имамо пријатеље, велике и моћне, са правом вета, са правдом коју уносе у данашњи свет, заустављајући злочинце Запада. Имамо Руску Федерацију, историјског и садашњег заштитника Срба. Није тешко погодити да би у корист Србије гласале и Индија и Кина и Венецуела и многе друге земље које поштују слободу.  Гласала би сама Повеља Уједињених нација! Стајала би и српска брана – Резолуција 12 44 о Косову и Метохији. Зато вазал самовољно одлучује маниром Јосипа Броза да то решавају његови пријатељи из Европске уније, а наши душмани. Новинара исправља да није рекао пријатељи, него партнери, а ко сме да га подсети да је најмање петсто пута говорио раније „моји пријатељи са Запада“.

Телеком предају, за Трепчу каже „борићемо се“, а Газиводе не помиње, што апсолутно значи – „предајем све“. Сав усхићен хвали се да ће пет дана путовати по југу Србије. Нити га ко зове нити га ко жели. Не зна се ни шта је југ ни шта је граница.  Сигурно им дозвољава да га чекају режираним аплаузима и да му честитају издају. Марка Ђурића пред новинарима омаловажава: „ето млад је, незрео, није знао“. Како би макар једном озбиљном новинару објаснио зашто је за повереника светог Косова и Метохије поставио незрело дете да се игра?! Пре ће бити да је у том младом човеку понестало даха да лаже више о Вучићевим издајама и Бриселском споразуму и да је у њему прорадила савест или опомена ближњих да ће га за издају Косова и Метохије сустићи проклетство светиње као и све претходнике. Вучић се на крају похвалио како му из Албаније долази Рамо, као другу Титу Енвер Хоџа.

Али Косово није Брозова флаша вискија да га Рама однесе у коферу у Албанију. Косово нису однели ни Турци, ни Немци, ни Аустро-Угари, ни сви знани и незнани окупатори и силеџије који су кидисали на Србију. Нико од њих није однео Косово када је пред српском војском бежао са Балкана, па неће ни ваши западни пријатељи.

Рајко Ђурђевић

————

12.10.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић