ДРУШТВО

Миодраг Зарковић за ТВ Оплот, Донбас: Дешавања у Украјини могу се упоредити са дешавањима у Југославији (видео)


Наталија Пичурина, 26.8.2016.

Доњецк… Август 2016. године…

Штури редови данашњег званичног извештаја Доњецке Агенције Новости: „У току недеље украјински бојовници су 3004 пута гађали артиљеријом насељена места у ДНР, од тога је 2518 пута непријатељ применио оружје које је забрањено споразумима из Минска“.

У једној недељи са краја августа: дванаест погинулих, 31 рањених… Сваке ноћи интензивни напади: артиљерија, тенкови, минобацачи. Украјинска војска туче по целој линији фронта, по мирним градовима и селима, не штедећи ни куће, школе, болнице, животно важне објекте инфраструктуре.

У периоду од 1. до 26. августа у нападима украјинске артиљерије порушена су и оштећена 202 објекта у Зајцеву, Горловки, Јасиноватој, Докучајевску, Коминтернову, као и у кијевској, кировској и петровској области Доњецка.

„Тешко је разматрати питање избора и планирати их када гранате падају на град, када је много мртвих и рањених, укључујући и децу, и када цео свет ћути не примећујући злочине које се овде врше.“

Ово су речи српског новинара Миодрага Зарковића које нису изречене у лагодном Београду, ни у безбедној Москви, већ овде у Доњецку, у самом центру сукоба ДОБРА И ЗЛА.

Тешко је разматрати? Да… Али истина је увек тешка и неугодна, посебно када Запад не жели да је види.

Миодраг Зарковић је дошао у Доњецк не само као посматрач прелиминарних избора, већ и као глас наше Србије. Мудар, искрен и правилан глас. Глас који је потребан, кога ће чути и разумети. Глас коме верују. Због тога што иза Миодрага стоји ИСТИНА, и страшна патња коју је преживела његова домовина: „Надам се да становници Новорусије неће поновити тужну судбину Југославије и да неће дозволити никоме да им диктира услове.“

***

Емисија „КСТАТИ“

Извор: Оплот ТВ, 23.8.2016.
Транскрипт и превод:СРБски ФБРепортер

Водитељ: Татјана Михајлова
Гост: новинар Миодраг Зарковић

Сви ратови у 20. и 21. веку  су имали сличне сценарије. Један од најочигледнијих примера за то је рат у Југославији. Данас ћемо упоредити дешавања у Украјини са дешавањима у Југославији. Са нама је новинар из Србије Миодраг Зарковић.

– Миодраже, колико сте имали година када је почео рат у Југославији?

– Имао сам 17 година када се Југославија распала. То је било 1991. године.

– Да ли сматрате ли да је је то што се тада дешавало слично са садашњим дешавањима у Украјини?

– Да, постоји видљива сличност, али постоје и разлике. Сада је код вас овде видљив утицај руског света.  Сличност је у томе што овде постоје фашистичке снаге које такође нападају на православне. Тако је било и у Југославији – ради се о истом непријатељу. Сама чињеница што вас подржава Русија, представља разлику у односу на дешавања у Југославији.

Ми тада нисмо веровали у своју победу. Када кажем ми, не мислим на Србију као државу, јер Србија није учествовала у ратном сукобу, али Србија се налазила на територији бивше Југославије и било је нападнуто много Срба који су живели у Босни и Хрватској. Србија није директно, али је посредно помагала Србе на разне начине. Ми смо били део рата и зато можемо говорити о томе шта се тада дешавало и упоређивати са оним што се овде дешава.

Оно што је најважније је вера и нада у победу. Али у то време Совјетски Свез је имао своје проблеме, он се такође распадао а преостали део света није желео да улази у конфронтацију са Америком и може се рећи да смо остали сами. Зато у том тренутку нисмо веровали у победу, и то на нашу велику жалост, јер су наше шансе биле много веће него што смо претпостављали.

Најважнија порука Србије коју вам могу пренети јесте да ви имате велике шансе да победите и та победа може утицати на цео свет.

Србија је такође мала земља која се суочавала са проблемом санкција и милионом избеглица, али без обзира на то ми смо могли да победимо. Али ви имате подршку Русије. Када кажем да имате подршку Русије, мислим на руску културу, руски свет, језик, ваш менталитет и духовност. Зато се ви можете супротставити. У томе је разлика у односу на Србију. Кад нас је НАТО бомбардовао 1999. године, храбри људи су код нас такође излазили на улице. То исто  сам видео и овде, да су људи голоруки ишли на тенкове.

Оно што је главно је вера у победу. Има много сличности. Слушам како сваког дана падају украјинске бомбе. Код нас су, такође, свако примирје нарушавали босански муслимани, Албанци, али никада Срби.

– Шта је желео народ 1991. године. Да ли је желео да Југославија остане једна држава или да се распадне на више делова?

– Сада имамо признање хрватских вођа да им је рат био потребан. Западне вође су их подстакле да уђу у рат. Био је у Лисабону потписан мировни споразум за Босну, али је под притиском америчког амбасадора тај споразум повучен. Југославија је имала шест република. У свакој од република постојале су етничке целине –  на пример, у Хрватској је била српска етничка целина, велике српске и хрватске етничке целине у БиХ, велике албанске целине у Македонији и Црној Гори – али је само Србија имала две аутономне покрајине: Војводину на северу и Косово на југу. У Хрватској није било аутономних покрајина. Без обзира што су Срби такође страдали од фашиста, аутономија није било ни у БиХ ни у Македонији. У поређењу са другим републикама, Србија је била у лошијој позицији. На пољу економије било је апсурдних ситуација – када би ситуација у Србији почела да се поправља, друге републике би негодовале и привреда се премештала у друге регионе.  Дакле, већ пола века, од 1945. године, Србија се налази у јако тешкој ситуацији. 1989. године десио се важан догађај – Србија је донела нови функционалнији Устав који је спречавао одвајање Косова од Србије. Али запад је почео да то приказује као да је Србија Косову одузела аутономију, иако то није било истина.

Запад је обмањивао јавност о ситуацији на Косову, као што је касније обмањивао  о Ираку, Либији и Сирији, али на то нико није обраћао пажњу јер је народ на западу равнодушан на то шта се дешава са словенским народима. Њихова култура им не дозвољава да брину о другима. Не кажем да су сви људи такви, али западна култура хиљадама година нема  традицију  саосећања према другим људима, посебно према Словенима.

Може се рећи да су хрватске вође под утицајем Немачке отпочеле рат у Југославији. Данас они у својим мемоарима пишу да су могли да избегну рат, али су за рат биле заинтересоване америчке и западне дипломате. Немачка је преко Хрватске почела рат у Хрватској. Америка је на исти начин започела рат у Србији. Наиме, 1999. године Америка је (Албанце) снабдевала оружјем и чинила све да отпочне рат против Срба.

– Поменули смо југословенске лидере. Данас знамо да је Слободан Милошевић посмртно ослобођен оптужнице, али се о томе у штампи веома мало говори. Шта мислите, због чега?

– Зато што су западни новинари искрени и дивни људи… То је шала. Новинари на западу су крајње корумпирани и нисам изненађен када они објављују контрадикторне чињенице.

– Ипак, то се десило. Милошевић је посмртно ослобођен оптужнице, али се о томе нигде не прича. Иако та чињеница постоји у документима, она се само успут помиње.

– У суштини, НАТО бомбардовање је почело 24. марта 1999. године под изговором да Србија чини злочине против Албанаца. Хашки трибунал је осудио цео српски војни и државни врх иако није постојао ни један доказ који би оправдао бобмардовање. То исто се десило и са Садамом Хусеином. Сви су „знали“ да он има хемијско оружје иако то нико  није доказао и ове године смо од Тонија Блера сазнали да хемијско оружје није постојало. Западне вође и западни новинари често обмањују цео свет а као резултат тога разарају се читаве државе: Југославија, Ирак, Либија а сада покушавају да то исто ураде и са Украјином.

– Као новинар, видели сте многе конфликте. Са чиме бисте могли упоредити данашњу Украјину?

– Мислим да не могу о томе да говорим. Надам се да сам у праву и да великог рата више неће бити. Али, проблеми нису решени. Биће много инцидената, провокација, атиљеријских напада, бомбардовања, економских , дипломатских и културних притисака на вас и на Русију. На жалост, могуће су и жртве.

– Ви то говорите на примеру Југославије, на примеру онога што се догодило са Вашом домовином?

– Не само на основу тога. Америка је 25 година владала целом државом (Украјином, прим. прев.) али је упркос томе Донбас постао област која није под утицајем САД. Можда је то једина држава на свету која није под контролом САД. Барак Обама, Хилари Клинтон, Доналд Трамп… имају утицај на Париз, Берлин, Венецуелу, чак  можда и на Москву, можда чак и на Кину или Србију – али на Донбас не. Могуће је да је Донбас сада на мети Америке и да ће она вршити притисак на власт Украјине да се војни конфликт настави. Америка ће на сваки начин приморавати Украјину да настави рат, иако мислим да Украјинци више не желе да ратују. Али победа Донбаса би за Америку представљала лични пораз.

Што се тиче избора у Америци, Русија je тренутно најактуелнија тема. На пример, расправа се води о томе зашто је Русија хаковала електронску пошту Хилари Клинтон.

– Да ли сматрате да је ваша домовина тренутно окупирана од стране САД?

– Хтео сам да кажем да није цела Србија, већ је део моје земље окупиран. То је Косово. Срби са Косова су веома слични са народом Донбаса. Они су успели да током 14 година задрже контролу над северним делом те области, али власт у Београду је издала Србе на Косову и допустила да Америка утиче на сва дешавања у Србији.

На пример Грчка… Сви се сећамо ситуације са владом Ципраса. Наша влада и пословна елита су награђени за то што државу предају под утицај странаца. Страни амбасадори одлучују шта ће се дешавати у Србији а шта неће. То је апсурдна ситуација слична оној у Украјини.

Народ у Србији веома воли Русију и Русе, али влада води политику која је у супротности са жељама народа.

– Да ли сматрате да победа народа Донбаса може да промени цео свет?

– Мислим да може. Мислим да је то могуће. Ја не видим други начин да се промени свет. Чак је и Венецуела покушала да се супротстави, али нажалост цела Јужна Америка је опет пала под утицај САД. Као што сам већ рекао, ви имате велику хуманитарну и културну подршку Русије. Руска империја се више пута током историје распадала и поново рађала. Приметно је да све више познатих људи изражава подршку Донбасу, чак је Марин ле Пен постала популарнија због подршке Донбасу. Мислим да ви можете да победите, да ћете победити и да ће победа Донбаса бити значајна за цео свет.