Љубиша Марковић

КАД ЧАУШИ ТВИТУЈУ ИЛИ УШЛА ЈЕ ЕУРОПА: БОНЖУР РАДИКАЛИ!


NAS-GORDIJE

Негде крајем седамдесетих прошлог века је била популарна серија Тале. Поред Талета коњоводца и казасхер*, коме се с времена на време јављао отац у његовим сновима и визијама са речима – „сине Тале, магаре моје драго, смири се у себи па ћеш се измирити и с небом и земљом“, се у тој серији појављивао и један лик, који је представљао ЕУропу. Углавном је својој клијентели продавао причу о еуропи и притом их крао. То је радио са стилом илити финим манирима а причу би обично почињао са: Ја то вама као еуропејац и интелектуалац.  Када би ушао у кафану, учтиво би поздравио посебно радикале са: бонжур радикали! Зашто је он тада поздрављао радикале не знам, знам само да су деца и унучад тих радикала сада највећи ЕУрофанатици у Србији. Исто тако нас у име ЕУропе много лажу, краду и нит заборава нам преду. За разлику од тог лика из серије а у складу са најновијим научно-технолошким достигнућима, ови наши ЕУропљани сада и твитују.

Твитују сви, од чистачица преко шоумена и певачица па до политичара. Занимљиво је како се код ових последњих примила та технолошка иновација. Кога више брига за конференције за штампу, саопштење се једноставно иствитује. Као и у шоу бизнису, много је битнији имиџ од онога што стварно раде, ако раде као наш премијер, на пример.

ЧАУШ ТВИТЕРАШИ

Поред финих манира, лажи и крађе, лик из серије и ови наши чауши од политичара, деле још једну особину, солирање. Наши политичари када оду негде на преговоре, не воде радне и професионалне(струковне) делегације са собом а ако их воде, воде их само као икебане а онда у складу са својом визијом допадљивости, секу и одлучују.  Потписују са тренутном визијом допадљивости према страним преговарачима – у маниру правих диктатора, самовољних, властољубивих, преких и примитивних кабадахија. Одлучују о важним и стратешким питањима народа и државе на један крајње непрофесионалан , бахат лаички и штетан начин, по народ и државу коју представљају. То су наши политичари, наши диктатори. Када озбиљни државници имају састанке небитно са ким, они воде собом професионалне и струковне делегације у складу са темом преговора, економија, политика, обавештајна делатност…, и онда до краја уважавајући мишљење професионалаца усклађено са одговорношћу, доносе одлуке. То је профи рад, а ово што раде наши твитераши и чауши далеко је од тога. Твитујем куме!

Наравно ЕУ-робска идеја је нешто што исто тако повезује лика из серије са садашњим србским политичарима. И тако нам повезује и увезује последњих 20 година. 20 година замајавајања са причом о ЕУ, са причом о фикцији, идеји, експерименту! 20 година сумануте и лудачке мантре-ЕУропа по сваку цену. 20 година лудила, неразума и пљачке Србије у име ЕУ. 20 година разарања србског бића.

Да ли је сада крај те мантре? Није, сада ће ови наши чауш-твитераши наставити да жале за могућим одласком британаца, наставиће да се поистовећују са изјавама аустро-германа. Нигде критичке речи о слабостима ЕУ и наше улоге у том експерименту. Наставиће да нас газе, љагају, прљају и каљају. Уместо да граде једну лепу, сјајну причу на лепим и стаменим темељима, на темељима дела и кости наши предака, да граде причу о Србији, да граде Србију, не, они ће наставити са лудачким жалом за ЕУропом. Уместо да живимо, развијамо се, градимо земљу, економију, привреду, институције система, не!- ми све супротно, пљачкамо, распродајемо и рушимо институције система: здравство, социјала, школство, одбрана, јавни ред и мир, финансије, привреда,…. Ту ни Тале коњоводац и казасхер* не може са својим мелемима да поможе, очигледно.

eu-naocare

ИДИ ДЕ ШЕЋО КУПИ МИ ШИБИЦУ

А када је коначно стигао глас разума из Британије, глас отрежњења, многи су се понадали да ће се тај ехо и у Србији чути и осетити. Али, авај! Ови наши ЕУрофанатици, као да су у неком лудачком бунилу, не чују, не виде, не знају, по мојем не желе. А ако не желе, шта су онда? Јер, не само у Eвропи и ЕУропи цео свет је чуо, само ми не. Очигледно је 20 година сумануте и лудачке мантре о фикцији о Eвропи било превише за наш запуштен народ.

Лично, нисам веровао, веровао сам да ће и даље наставити са прагматичним играњем на ивици жилета, игре уцена (што није искључено у наставку игре!). Или су се преиграли, прерачунали или добро израчунали. Како год, нас ће и даље уцењивати, како британци, тако и ЕУропљани, боље рећи германи. Јер французи немају директне интересе на балкану, али зато имају немци и аустријанци, имају турци, имају руси. С тим што су нас до сада британци уцењивали у име ЕУ а даље ће соло, заједно са американцима. Како изгледа само ми немамо интереса. Где је глас разума?

Наш проблем су наши политичари и наша свесност и мисао која их подржава у томе. Када би били заиста политичари а не послушни чауши, када би заиста били одговорни до свога народа и државе и стваралачки настројени, они би рекли чекајете, станите, ајде нешто да урадимо а за ЕУ ћемо видети, да преговарамо, да видимо шта дајемо а шта добијамо. Јер  то је трговачки однос а не социо-психопатски како код нас каже. Уместо да вешто и дипломатски лавирамо и користимо нејединство великих сила, остварујемо наше интересе и градимо Србију, ми послушничко-ропским и слугерањским маниром мољакамо и сажаљевамо саме себе. Уместо да градимо бољи живот, да градимо Србију!- не, они причају да градимо ЕУ, ми Срби да градимо ЕУ! Како и са чиме?

Сви политичари на балкану и све тајне службе имају једног шефа, Вучић то одлично зна. Зна ко му је шеф, а шеф каже као у наведеној серији, иди де Шећо купи ми шибице. И Шећо заиста отрчи и купи шефу шибице. Исти је шеф и Вучићу и Колинди и Тачију, Тадићу, Чеди. Само се баци коска и локални чауши се глођу. Међусобно, политикантски, чак се и тужакају својим ефендијама. Суштински не, јер како каже велики тата, така мора да буде. Глођу се за локалну власт, локалне кабадахије, чехаје, акинџије и чорбаџије-бахата локална сеоска елита. Јер им је пре свега стало до наклоности великих шефова и ментора. Велики шефови чак ни не комуницирају са њима, довољно је да пошаљу каквог ефендију(његову екселенцију амбасадора нпр.).

Сада су наши политичари збуњени, не знају како да се поставе а да не погреше случајно. Абсурд и лудило-то нису политичари него лудаци који нас воде у лудницу а не у будућност. А лудаци су у конфузији-шта сада?- биће у још већој, како каже. Питаће своје менторе, шта сада да радимо. Ми и сада већ имамо конфузију,  јер наш несрећни абу Александар још не може владу да састави, не зна шта, тумара од немила до недрага-кукала нам мајка са тим несојем. Како се снаћи и наћи у томе? Да ли то значи да смо опет у источној кризи, опет тамо где смо некада, пре 100-200 година били? 100 година смо живели идеју Југославије, фикцију, заблуду, лудило и помаму!  Градили смо Југославију а рушили Србију! Шта сада радимо, живимо за идеју  ЕУ а опет рушимо Србију.  Сањамо нешто што у бити не постоји.

 

Да ли смо сада већ волови европски, волови обележени и клонирани?

Сиктер, море.

 

*напомена – Казаскер је алтернативни лекар, ранар, видар…(тур.)

Љубиша Марковић, СНП Корак Србије

Љубиша Марковић

Љубиша Марковић

—————-

6.8.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић