Загледани у празно баш се ненавидимо
Две даљине земне и морске нас деле
Од јутра до мрака злобно завидимо
Маскирамо смехом душе невеселе.

Пролазе нам дана скупоцених часи
Даљине нас грабе у супротном ходу
Потрошеног сунца зеница се гаси
Испуцале усне жуде бистру воду.

А свега је било у животу томе
Ту, на дохват руке и теби и мени
Док хлебом и камењем гађасмо по своме
Прохујаше дани наши скупоцени.