Није изненађење што је масовни убица и криминалац из Сребренице још једном ослобођен. Било би изненађење да је осуђен. А још веће изненађење би било да Срби, при чему пре свега мислим на државу Србију, узврате истом мером. Две и по деценије се понашамо као неизлечиви мазохисти.

Одлука Суда БиХ да укине све мере ограничења слободе кретања Насеру Орићу, ратном команданту Сребренице, који је одговоран за смрт више хиљада српских цивила у Подрињу и потпуно уништење више од стотину српских села, изненађење је само за оне који нису упућени у стање у БиХ, а посебно у рад њених правосудних органа.

Од самог оснивања Тужилаштво и Суд БиХ претворени су у политички инструмент владајућих муслиманских политичких партија у Сарајеву, које и кроз монтиране судске процесе покушавају да фалсификују чињенице о рату од 1992. до 1995.године. С циљем да „докажу“ да су Срби једини кривци за почетак рата у БиХ. И да су једино Срби чинили злочине. С времена на време недужне цивиле и заробљенике убијали су и Хрвати (при чему се рачунају само муслиманске жртве), док муслимани, уз мање изузетке, ни мрава нису згазили. Осим у самоодбрани. Оних неколико стотина Срба који су убијени клањем или оних двадесетак несрећника из Подравања, Каменице, Српског Незука и других стратишта који су живи испечени, оклизнули су се на кору од банане и сами налетели на нож и ражањ.

Резултат је статистички податак да је од стотину истрага које води Тужилаштво БиХ деведесет против „геноцидних“ Срба. Од сто подигнутих оптужница деведесет је против Срба. Од сто пресуда за ратни злочин деведесет је против Срба. По чему сарајевско правосуђе надмашује чак и Хашки трибунал. Што није лако постићи. Ако правосудни мајстори фалсификата у Сарајеву наставе да суде као до сада, а политичари у Бањалуци да „лају на мјесец“ и млате празну сламу, испашће да Срби нису поубијали само муслимане и Хрвате, већ и сами себе.

Одлука суда да Орић може да путује куда жели и да убудуће не мора да се повремено јавља полицији суштински не значи никакву промену у његовом статусу. Те забране су ионако биле само формалне, ради замајавања јавности. Понајвише, ради завођења лаковерних Срба „за Голеш планину“. Орић је и до сада путовао куда је хтео. И радио шта је хтео. А судски поступак који се против њега води завршиће се осуђујућом пресудом на симболичну казну затвора. Толико симболичну да ће за његове жртве и њихове породице бити више увредљива него ослобађајућа пресуда. Потписујем.

Добра страна ове и оваквих пресуда јесте што оне помажу да се Срби, склони забораву и опроштају, подсете с ким имају посла, с ким су колико јуче ратовали и шта се у том рату стварно догађало. Да се сете дима изнад запаљених српских села и вриска српске нејачи коју кољу у Сарајеву, Чапљини, Мостару, Сарајеву, Коњицу, Сребреници, Брчком, Шамцу, Мркоњићу, Бугојну, Високом, Броду….

И да влада у Бањалуци и српски представници у Сарајеву, пре свих Милорад Додик, Младен Босић и Младен Иванић, не забораве ко их је и због чега изабрао да воде Републику Српску. И шта су све последњих година обећали да ће учинити како би банда из Тужилаштва и Суда БиХ престала са терором који, по налогу Бакира Изетбеговића и других највиших муслиманских функционера, а под покровитељством западних окупатора, већ две деценије спроводи над истином о рату од 1992. до 1995. године, над српским жртвама и посебно над припадницима ВРС и МУП РС.

А можда ослобађајуће пресуде Орићу и усташком крвнику Бранимиру Главашу, као и поновна најава шиптарског масовног убице и наркодилера Хашима Тачија да ће Србију тужити за геноцид, допринесу и да се антисрпска братија окупљена у Тужилаштву за ратне злочине у Београду сети да „њихово“ тужилаштво није испостава ни Хашког трибунала, ни Бакира Изетбеговића, ни Хашима Тачија, ни Томислава Карамарка… Па подигне и неку оптужницу за злочине над Србима. Да за 20-30 година не испадне да је Србија саму себе бомбардовала, а да је 250.000 Срба Косово и Метохију напустило из обести, зато што им је додијало да убијају недужне исламске терористе из ОВК и Ал Каиде.

Да завршим. Није изненађење што је масовни убица и криминалац из Сребренице још једном ослобођен. Било би изненађење да је осуђен. А још веће изненађење би било да Срби, при чему пре свега мислим на државу Србију, узврате истом мером. Две и по деценије се понашамо као неизлечиви мазохисти.

Велика је срамота да ми своје ратне хероје хапсимо и осуђујемо на дугогодишње робије или их шаљемо на „гиљотину“ Хашког трибунала, док они против којих смо ратовали своје ратне злочинце промовишу у националне јунаке и заслужне грађане.