АКТУЕЛНО

Учитељ «маскирао» своје ученике у српске витезове. Деца певала «Ој, Косово, Косово» (ВИДЕО)


marko

«Маскенбал у Модричи, 12 витезова из Ждребана, 1 идеја, 10 дана, 2 пјесме, килограми картона, милион хефталица, метри платна и дрвета, четири радника, једна гаража, тона смећа, много смијеха, пуно труда, литре зноја, много бриге и финално савршенство.

Иако је јучерашњи маскенбал нажалост “пропао” због кише, остаје предиван осјећај због задовољства дјеце, њихове пјесме, али и огромног ентузијазма да ће маскенбал ипак бити одржан. Одушевљен сам ангажовањем мојих витезова, који су и поред кише поносно и, како сами кажу, достојанствено парадирали улицама града. Поносан сам јер су се озбиљно уживели у своје улоге, јер су научили пјесме које до тада нису ни чули и који су пјевали и када је било потпуно очигледно да их је киша зезнула. Поносан сам јер није било суза и јер смо поред времена и свега осталог били срећни и задовољни. Жао ми је што више људи није успјело да види ове мале глумце и да чује војску састављену од 12 малих и преданих витезова из Ждребана и једног великог (потпуно небитног). Иако је маскенбал званично “пропао” ја сам поносан на оно што је Ждребан пружио. Осмијех и задовољство дјеце која су јуче представљала српске витезове, који су ударали мачем у штит, пјевали из свег гласа је нешто што не може пропасти никада и то ниједна киша није могла покварити», написао је учитељ Марко на свом Фејсбук профилу.


Извор: news-front.info, ФБ профил Marko Ilic

16.6.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. … Једно драматично казивање, из личне емпирије, упутило ме, да Албанци нису никакви Илири, већ да потичу са Кавказа… Дакле, кад су нас (заточене партизане у Другом светском рату) из казамата ‘Учердоне’ у Палерму (Сицилија) пребацивали, на годишњицу напада Хитлерове Немачке на СССР – 22. јуна 1942, на вулканско острво Устика, усред Тиренског мора, поред бројних изненађења по искрцавању на острво, најупечатљивије је било кад нам је пришао и понудио услуге један од ранијих логораша, који се представио као Пијетро Марку, Албанац из Елбасана, професор књижевности. Казао је: ‘Ми, Албанци, нисмо никакви потомци Илира, нити су наши први преци били на Балкану. Ми смо с Кавказа. Тамо смо имали своју државу, док нас Арапи нису пребацили на Сицилију и у Јужну Италију. Ето, у овим крајевима – око Месине и Ређо Калабрије – и дан-данас има мојих рођака, остатака тих Албанаца с Кавказа’. Узалудна су била настојања, да е досегну било каква научно доказана сазнања, којима би се потврдила казивања професора Пијетра Марка“.
    Као што се види, академик Станишић обавештава, да тада и годинама после није могао да нађе научне закључке о досељавању Албанаца са Кавказа на Сицилију и Италију, а касније у Србију. Значи, проф. Пијетро Марко је податак о кавкаској прапостојбини Шиптара могао чути из предања – сачуваног у породици, племену, фису или барјаку.
    Није Пијетро Марко једини Шиптар који је упознат о средњевековној постојбини свог рода, али је један од ретких који је о томе обавестио странца. И то Србина – од којег се та истина највише скрива!
    Касније је академик Станишић схватио, да је Пијетро Марко рекао истину. Али, до тог закључка му је требало много времена. Каже, да је шездесетих година службовао у земљама Блиског и Средњег истока, али никакав писмени траг у старој документацији није нашао о Албанији на Кавказу. Једном му се посрећило. Имао је у рукама стару арапску мапу… и на њој су биле обележене границе државе Албаније! Простирала се на југоисточном планинском масиву Кавказа и широко се ослањала на Каспијско море. Управо, онако како то бележи и у својим књигама академик Јован И. Деретић.

    Свиђа ми се

  2. То је просветни радник за пример, Да је у том духу цело школство, не би морали да бринемо за будућност. Данас нашу децу уместо да уче да буду витезови, стварају од њих хомосексуалце. Али док има часних учитеља као што је Марко, биће и србских витезова.

    Свиђа ми се