АКТУЕЛНО

ФБР ФЕЉТОН: Свети Огањ у Јерусалиму (2)


 

oganj-2014

Љубазношћу читаоца СРБског ФБРепортера, брата у Христу Мише Милићевића – Нишлије, на адресу нашег главног уредника стигла је ова књига коју ћемо за вас приредити као фељтон у неколико наставака. Књигу СВЕТИ ОГАЊ У ЈЕРУСАЛИМУ са грчког језика је превео Момчило Радић, а штампана је у Нишу 1998. године. Издавач је Православни манастир Свети Јован Крститељ у Горњем Матејевцу код Ниша по благослову игумана Илије Милинковића.

ПОВЕЗАНО:
*ФБР ФЕЉТОН: Свети Огањ у Јерусалиму (1)

The Holy Sepulchre Virtual Tour – Jerusalem www.360tr.com

Јерусалим је пун Светих манастира, светих храмова и других Светиња. У њему је на пример Камени Преторијум, или затвор Исуса Христа. Такође и Свети манастир родитеља Богородице, Јоакима и Ане, манастир Светог Харалампија и други. Постоји и манастир Светог Никодима, назива се и манастиром Сочива, јер се у њему чувају три казана пуна ових, које је користила Света Јелена за исхрану сиромаха. Тамо се десио и разговор Господа са Никодимом. У подруму манастира постоји затвор Апостола Петра. То је затвор у коме су чували Апостола, која је ослободио Анђео Господњи у току ноћи, сломивши његове вериге, као што се приповеда у Делима Апостолским.

У храму Васкрсења

Светиње Храма Васкрсења се налазе на два простора: у Светом Дворишту и унутар овога великог и Пресветог храма.
Свето Двориште је на југу храма, пространо, правоугаоно и поплочано.

Источно је манастир Аврамов, саграђен на месту где богопослушан Патријарх пожеле да жртвује свог јединородног сина Исака. Тамо постоји и Свети храм Преподобне Марије Египатске.
Западно од Светог Дворишта је Храм Светог Јакова, брата Божијег, и Параклиси Светих Мироносница и Светих 40 Мученика. Постоји такође и звоно Православних.
На југу је метох Гетсиманија.
У средишњој тачки Светог Дворишта Господ наш Исус Христос исцрпљен од мученичког хода, поново паде, пре него што стиже на страшну Голготу.

Пресвети Храм Васкрсења је велика грађевина и најзначајнија Светиња целог света.

Пресвети Храм Васкрсења Христовог у коме се јавља Свети Благодатни огањ

Пресвети Храм Васкрсења Христовог у коме се јавља Свети Благодатни огањ

Има само једну заједничку спољну капију окренуту ка Светом Дворишту, капија се назива Света Врата и двокрилна је. Свако крило има ширину 3,5 метара и висину 5 метара. Десно и лево од Светих Врата постоје по три стуба, која им дају лепоту и истанчаност.

Док још улази, ходочасник види да је средњи стуб са леве стране Светих Врата напукао и зачађен. То је због чуда Светог Огња, који се ту појавио.

Пресвети Храм Васкрсења Христовог је саграђен на месту где Господ наш Исус Христос би разапет, сахрањен и васкрсе. Зато налазимо у њему све светиње у вези са овим.

За време страдања Господа сва ова места су била изван града Јерусалима, данас су унутар Зидина. Чим уђемо кроз Света Врата прва светиња коју сусрећемо је Свето место Скидања са Крста. То је Свето место где, када скинуше Исуса Христа са Крста, спремише га за Гроб. Свето Скидање са Крста је мермерна плоча дужине 2,07 метара и ширине 1,30 метара, која је уздигнута 30 центиметара од пода, а око ње и изнад ње су свећњаци и кандила. Тамо ходочасник испољава веома потресна осећања, већ на самом уласку у Свети Храм: клечи и поклања се нашем распетом Спаситељу.

mesto

Десно од Светог Скидања са Крста налазе се камене степенице којима се ходочасник пење на Страшну Голготу која је уздигнута 4,50 метара.

stepenice

Света Голгота је уздигнути квадрат величине 12,37 х 12,50 метара. То је оно место где би постављен Часни Крст нашег Господа коме се клањамо и кога целивамо са богудрагим осећањем љубави према Њему, са сузама бола и захвалности. Изнад Светог места Часног Крста је Света Трпеза, а иза ове разапети Исус Христос у природној величини, а десно и лево су Богородица и Свети Јован Богослов. Али, постоје и друге светиње. Испод Свете Голготе у самој тачки где је био постављен Часни Крст, види се камен са великом пукотином кроз коју се по православном предању часна крв Спаситеља нашег Исуса Христа, која чисти од грехова, слива на лобању првосазданог Адам, пошто тамо бејаше сахрањен, и очисти просазданог о првобитног греха.

sveti-grob

Лево од Светог места Скидања са Крста, мало напред, налази се Пресвети Гроб. Северно од Светог места Скидања са Крста и источно од Пресветог Гроба ходочасник наилази на Средишњи Католикон Храм Васкрсења. У ствари, Храм Васкрсења је једна велика грађевина, у којој су многе велике Светиње, од којих је тек једна, овај средишњи Храм. Раније, свака од ових Светиња је била засебни храм, али су их уништили непријатељи, и касније, обухваћене су овом великом грађевином каква је данас.

Средишњи Храм Васкрсења има дужину 31,50 метара, ширину 14,50 метара и висину 29 метара. У центру средишњег Храма уздиже се кратер (врста суда) од пола метра, са извајаном лоптом. То је пупак Земље где ми верници палимо свеће. Величанствени украси Храма, златна и сребрна кандила и блистави полијелеји му дају прекрасан изглед.
Североисточно и југоисточно од (католикона) средишњег Храма, налазе се такозваних осам олтара, то јест, осам историјских параклиса посвећених истобројним хришћанским догађајима. Ови параклиси су: Трновог Венца, Проналаска Часног Крста, Проналажење ризе Христове, Светог Лонгина Сотника, Клапа, Затвора Христовог, Стуба Франгеле и Не Додируј Ме. У параклис Проналаска Часног Крста ходочасник силази низ 30 степеника доле, где је Света Јелена пронашла Часни Крст.

Пресвети Гроб

Западно од средишњег Храма Васкрсења постоји Света Кувуклија Пресветог Гроба, у којој је сахрањен и васкрсао Господ. Направљена је од скупоценог мермера и богато украшена. Њен предњи део је величанствен. Има дужину 8 метара, ширину 5,55 метара и висину 5,50 метара. Подељена је на два дела: на предњи назван Светим Каменом и на Пресвети Гроб.

Свети Камен је четвртасти простор размере 3,23 х 3,23 метра. На свакој страни постоји пар (отвора) очију, кроз које за време светковине Светог Огња, Патријарх даје Огањ православнима и Јерменима, како ће даље бити речено. У средини Светог Камена налази се стуб у облику кратера, изнад којег је постављено парче камена у спомен Господа, који је откотрљао анђео и по коме је предњи део и добио име. Света Кувуклија има само једну спољашњу капију ка истоку, кроз коју улазимо пред Свети Камен.

panagios_tafos_2

Насупрот капије Свете Кувуклије и западно од Светог Камена постоји мала спољашња капија висине 1,33 метра и ширине 0,95 метара, која води у Свети Гроб. Пошто је ова капија ниска, када неко улази у Пресвети Гроб приморан је да се поклони. Пресвети Гроб је готово сасвим четвороугаона просторија размере 2,20 х 1,85 метара, наслоњена на стену. Десно од те просторије постоји пресвети споменик или Гроб Животоносац (живоносни спомен) где је сахрањен и васкрсао Господ. Када напуштамо Свети Гроб, одлазимо са лицем окренутим ка њему, и поново му се на тај начин поклањамо.

Изнад Свете Кувуклије постоји купола пречника 2,10 метара. На предњем делу Пресветог Гроба и спољашњем делу куполе су иконе које приказују Васкрсење Исуса Христа и натписи из Јеванђеља.

Вечито поклоњење (ходочашће)

Предање је наше цркве ходочашће на Светим Местима, а највише у Храму Васкрсења, и то посебно у Пресветом Гробу, где Господ наш Исус Христос и би сахрањен и васкрсе. Свето ово ходочашће се чини вековима, од оне ноћи Васкрсења када се Богородица и Свете Марија и Магдалена поклонише Васкрслом Господу, па до данас. Многи су ходочасници који одлазе у Јерусалим да се поклоне Светињама и Господу, као и да виде Свети Огањ. Због тога се , у току празника Светог Васкрсења, може приметити тамо масовно притицање ходочасника, које кудикамо веће на Велику Суботу, на светковини Светог Огња. Историја извештава да је 1834.године масовност била толика на светковини Светог Огња да је умрло тада од ове 43 православних и 111 Јермена, а тадашњи Ибрахим паша, и сам присутан, једва успе да изађе из Храма полумртав. Изгледа међутим, да се ово десило из разлога једног лошег спровођења реда од стране Турака, јер се зна да мноштво ходочасника на светковину Светог Огња одлази и заузима место у Храму још од поподнева Великог Петка. Тако остају на њиховим столичицама целе ноћи Великог Петка и сутрадан, Велике Суботе, док се не појави Свети Огањ. Треба ипак дати до знања да данас не постоји опасност да дође до гушења због масовности, јер се предузимају одговарајуће мере и постоји добро одржавање реда.

Ови подаци сведоче о великом интересовању православних и странаца за Свети Огањ. Али како се појављује Свети Огањ у Јерусалиму?

Shogdenie_Blagodatnogo_Ognja

(наставиће се…)

24. 5. 2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »