АКТУЕЛНО

Милан Јовановић: Између затвора и Ковина


Милан Јовановић - ВЕСТИ

Милан Јовановић – ВЕСТИ

И, шта, нисте веровали да су ОВИ и на ОВО спремни? Мислили сте да ће Свевишњи тек тако да се помири са чињеницом да ће уместо удобног парламента имати минско поље, додуше мало, али добро распоређено?

Е, ако сте мислили, онда му нисте пратили каријеру, или завирили у картон.

Човек има проблем, страшан, по себе, околину и целокупан народ. Има ту опаку моћ да завађа како би владао и нема границе до које је спреман да иде како би се устоличио као диктатор, „невиђен у новијој српској историји“.

И Слоба је имао неку меру, какву-такву, овај не.

После првобитне еуфорије, скутоноше су виделе смркнуто лице Божанства и схватиле да та победа, у ствари, и није нека. Штавише, да се Непогрешиви преиграо. Ућутали су се збуњени, јадни, сироти мали ботови, они које су Он и Његови позапошљавали да џабалебаре на народној грбачи ходали су оборених погледа међу колегама које су такорећи до јуче гледали презриво и с висине.

Та збуњеност, па и уплашеност, трајала је неко време, а онда је пала команда да се крене у контраофанзиву и да се отима без милости. Да се у тешку артиљеријску припрему укључи и Његов Тата, поносан што је ученик превазишао учитеља, и да се гура даље без обзира на све.

Тако и би, и маске су пале, првенствено „независном“ шефу државне изборне комисије, који се са опозицијом, оном што виси над амбисом цензуса, свађао као најгора прекоплотара и сеоска џафтара. Измислио је, у међувремену, и појам „тешке грешке“ чиме је образложио то што ће десетина хиљада гласова поново да броји. Шта је то „тешка грешка“ – није се сазнало, али је одлука, донета у вампирско доба ноћи, остала.

Ова власт је досад заслужила хиљаде година робије кад се саберу сва њихова штеточинства, лоповлуци и гадарије, али ако им овај лоповлук прође, онда ће цео народ задуго у затвор, онај без решетака, са привидом слободе.

Или у Ковин, исто му се ‘вата.

Гледате ли Врховног на телевизији? Пратите ли његове гестове, тикове, растрзани говор, комбиновање претњи и обећања? Личи ли вам на Џејмија Шеја из времена бомбардовања, који је ред злочина гарнирао обећањима како ће престати да нас убијају, само да склонимо Слобу?
Та сличност не чуди, будућност да је Божанство учило лично од Алистера Кембела, Блеровог медијског Сатане.

Не памтим да је у новијој историји неко овако претио сопственом народу, да га је овако ваљао у говна, у перје и катран, називао нерадником и протувом, стоком коју само западни или корејски газда може научити реду.

Вређање здраве памети, страховита и беспризорна постизборна пљачка, подупрта медијском кампањом које се ни Гебелс из најбољих дана не би постидео, почетак је краја Овог што је схватио да никад неће бити Бог, већ ће остати миш, скривен иза пендрека, претњи и масе неспособних глупака који ће га први гурнути у бунар чим се први пут затетура.

Тренутно на делу у Србији имамо један тежак нервни слом, чије последице су засад несагледиве. Како год да се заврши, Цар је напокон го и сви виде да му је мали, а то је још горе од оних 51 посто који реже против Њега.

Разбојници, у затвор или у Ковин, ви или ми.

Трећег нема.

***

ПОВЕЗАНО:

ХОРОР СЦЕНАРИО- ДА ЛИ НАМ ЈЕ НА ЧЕЛУ ДРЖАВЕ „МЕНТАЛНИ ПАЦИЈЕНТ“!?

 …На жалост, један велики део нашег „идолопоклоничког народа“, који је у Брозовом комунистичком периоду пажљиво и темељито култивисан управо на „култу вође“, изгледа да у овој Вучићевој варијанти „Лажног цара Шћепана малог“, препознаје неког новог Месију, кога слепо, као у неком хипнотичком трансу, следи на његовом имагинарном путу за „Бриселску Меку“; Наивно верујући да ће евентуалним уласком у ту неоколонијалну „заједницу (не)срећних народа“ решити све своје (разби)бриге.

 …Сви ови трагични, и политички и економски катастрофални, догађаји, који прате нашу земљу, од доласка Николићевих „радикалских политичких пребега“ на власт, би у свакој нормалној држави, досада резултирали у пад таквог режима. Проблем је у томе, што Србија већ дуже време није нормална држава, њен „неприкосновени вођа“ очигледно није нормалан човек, а поставља се и логично питање да ли смо и ми „нормалан народ“…

 Пише: Миодраг Новаковић

8 април 2015, СРБски ФБРепортер

————–

30. 4. 2016. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић