Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα)

Ускомешаше се црне фигуре на великој шаховској табли Србије. А како и не би кад у недељу, на Цвети, слуге греха и неправде организују своје изборне баханалије. У недељу ће уместо у свети Храм на поклоњење великом Пастиру и Сину Божијем Господу Исусу Христу, део србског народа који је одабрао да живи варајући и варајући се отићи на поклоњење смртним људима. Уместо да себе и сав живот свој предају Сину Божијем ови заведени заводници ускратиће власт над својим пролазним животом Богу животодавцу и предаће га у руке смртним људима.

Ови смртници које ће наводно изабрати, одмах по изборима наставиће са дубинским поробљавањем окупиране Србије. Наставиће са увозом страних предузећа и предузетника да газдују истим овим обманутим обмањивачима који ће их у недељу бирати. Наставиће са увозом нових држављана, из ратом запаљене Азије и Африке, наших будућих комшија. Комшија са којима ће се обманути бирачи врло брзо такмичити за радно место нудећи себе по минималној цени. По Србији ће почети да ничу џамије и она ће се претварати у мултиетничко и мултиконфесионално друштво.
Са новим комшијама имаћемо мир као што га имају Французи, Белгијанци, Данци, Швеђани и остали Европљани.

Ово је само делић онога што нас после ових избора чека а биће још много тога и црњег и горег. Шта остаје преосталим Православним Хришћанима пред овом пројектованом најездом потпуног поробљавања и нестанка Србије. На сваком од нас је да одлучи по свом срцу и савести коме ће се приволети, политичкој пропаганди црних шаховских фигура покретаних себичном материјалном коришћу или светој правди живога Бога.

Ми народи Балкана имамо једну предност над поробљеним народима Европе. Ова наша предност је наша Света Православна вера. Она је наш Свети корен из кога се хране наша национална стабла. Срећа наша што нам је корен Свет и што корен носи гране а не гране корен, да није тога ове би нас гране отроване себичношћу већ накалемиле на проклето стабло римског папе. Сви смо ми са истог Светог корена, чак и ови који се својим зеленим плодовима преметнуше у црне пионе папине црне интернационале. Сви смо истог корена али до кад ћемо бити причасници његовог сока и остати гране Светог корена не одлучујемо ми него наши плодови које доносимо у славу Божију.
Бог једини има апсолутну власт над нашим националним СветоСавским дрветом и он једини може сваког од нас да позове покајању и да нас из службе греха премести у службу праведности на освећење своје душе и тела и народне душе и тела.

Никад се не зна кад ће Бог и кога да позове.
Чак и најистуренија црна фигура Вучић може да буде и позван и опозван. И патријарх, и свештенство, подлеже позиву и опозиву као и ми најмањи и најнеугледнији од свих. На Богу је да одреди кога и када али је сасвим сигурно да ће један по један сви доћи на ред.

Господ је на Цвети проклео и осушио неплодну смокву онда, па што не би могао и сада, Господ је на Цвети истерао трговце из Храма онда, па што не би могао и сада.

Знам шта причам и пишем и сам сам некад био слуга греха и неправде обмањивао и био обмањиван, али кад се изволело Богу да ме позове себи ја сам се одазвао и од тад не могу да се лажем чак и да хоћу.

Рајица Марковић

—-

22. 4. 2016. за ФБР аутор Рајица Марковић, приредила Биљана Диковић