Реч је о обради песме Ђорђа Балашевића „Народњаци“ која, кадa се убаци реч „напредњаци“, звучи као да је створена за данашње политичке прилике у Србији.

Напредњаци су преузели ствар,
знају систем и стварају дар-мар.
Растурају по питању тиража,
све већа је бламажа бити неко од нас.

Напредњаци су украли мој бенд,
напредњаци су федерални тренд
а ми смо гурнути у илегалу,
на ком тајном каналу наћи базу и спас?

О напредњаци, 
све вам је у шаци ал зашто да се баци?
Ма оставите нешто и за нас.
Напредњаци, браћо и земљаци,
будите ортаци па смањите тај гас!

Напредњаци на кључним местима.
Напредњаци у главним вестима.
На џиновским плакатима у боји,
куд који мили моји, да вам не чујем глас.

Напредњаци са нашим цурама.
Напредњаци у свим структурама.
Од удруженог рада па до спорта,
напредњак анте портас, њихов долази час!

О напредњаци…

Немају њиве те перспективе, армиран бетон зове нас сад.
А снови лебде између негде, на релацији село – град.
Наступа ера аматера, из своје коже може се сад.
Рапидно стаса хибридна класа на пола пута село – град.

Напредњаци…