АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Андреј Корибко: Ово је историјски тренутак, нема назад, Србија мора да направи избор јер САД и ЕУ НИСУ пријатељи – ВРЕМЕ ЈЕ САДА!


ak

Андреј Корибко говори на конференцији, преводи Стефан Каргановић

Ендрју је рођен у САД, или како га у Москви где живи од пре три године где ради на докторату зову Андреј, Корибко је млади истраживач, геополитички аналитичар и теоретичар савременог ратовања, коментатор Спутњика на енглеском језику, има своју радио емисију постдипломац на универзитету MGIMO, aутор је студије: „Хибридни ратови, индиректни и адаптивни приступ промени режима“. На Међународној научној конференцији у Београду РЕЗУЛТАТИ „ЗАПАДНЕ ДЕМОКРАТИЗАЦИЈЕ“ НА ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПРОСТОРУ 1990-2016, у организацији Фонда стратешке културе из Москве, говорио је на тему – Извоз „демократије“ помоћу инструмената обојене и хибридне револуције, 2014.- 2016.
Излагање Андреја Корибка преводио је Стефан Каргановић.

***

Добар дан свима и хвала што сте дошли. Пре него што почнем хтео бих да се захвалим Фонду стратешке културе на позиву да дођем на ову конференцију. Првобитно сам планирао да говорим о томе како су амерички ратови против Југославије, и Србије, представљали тест операције оне врсте хибридног ратовања које се сада користи на Блиском истоку и на другим местима. Али ме је онда мој пријатељ Стефан Каргановић подстакао да говорим о нечему што је актуелније и што непосредно утиче на све вас…

Србија се сада налази на историјском раскршћу. Она буквално опкорачује и Исток и Запад, за разлику од југословенског периода више није могуће бити неопредељен. Америка и њени ЕУ помагачи једноставно то неће дозволити, и баш као што су учинили у Украјини покушаће да силом и застрашивањем преведу Србију на своју страну. Запад никад неће прихватити Србију као словенску државу, са блиским, братским и свеобухватним прагматичним везама са Русијом. Самим тим што јесте, Србија се посматра као непријатељ предвиђен за друштвено-политички одстрел, који се већ корак по корак спроводи под мноштвом такозваних невладиних организација, које неконтролисано вршљају у њој. Још горе, ове групе и њихови страни покровитељи су преузели контролу над већином српских медија, тако да је просечном Србину врло тешко да стекне тачну слику тешког положаја у којем се његова земља налази.

У овом тренутку је Србија подређенија НАТО пакту него што је била нацистичкој Немачкој пре Хитлерове инвазије. Најновији споразум са истим оним савезом који је ову земљу бомбардовао пре седамнаест година, је нешто невероватно. Никад нисам помислио да би Србија, поносна Србија, срце Балкана, могла овако да капитулира. Што је најгоре, нико ништа није предузео. Хвала Богу, организују се анти-НАТО протести, али то је само почетак, то није целовит одговор, већ само назнака онога што би требало да уследи. Срби се буде. Требало је мало времена, али је сада време. Такав је историјски моменат – Срби више не могу да буду неодлучни у нади да ће се ситуација сама променити. Ствари ће се погоршати пре него што се побољшају. Земља је на ивици коначног пада у западни загрљај и тога да постане још једна Хрватска, задужена, слаба, деиндустријализована и непосредно колонизована. То се догађа, већ је почело, процес је у току и убрзава се, али се може зауставити.

За разлику од претходног времена Запад више не оклева, већ је решен да једном заувек уништи Србију неповратно је потчини. Међутим, Србија први пут у својој историји има понуде од две велике силе које могу да преобликују свет – Русије и Кине. Обе имају сопствене мултиполарне, транснационалне инфраструктурне пројекте које желе да спроведу у овом региону.
Србија има јединствену прилику да одигра водећу улогу у руском гасоводу Балкански ток, као и у кинеском пројекту Брзе железнице између Будимпеште и грчке луке Пиреј, у оквиру балканског „пута свиле“. У оба пројекта Србија треба да одигра кључну и централну улогу што ће донети корист свим Србима и коначно обезбедити вашој земљи водећу улогу у региону, понос и поштовање које она историјски заслужује. Управо су због тога САД посвећене уништавању српског духа независности и претварању Србије у још једну марионетску државу попут Хрватске.

Они за сада само користе обмане, потпуну медијску контролу и неке марионетске политичаре, да би постигли оно што желе. Али, ако ускоро не успеју, они ће дефинитивно појачати интензитет дестабилизације, све до самог хибридног рата.
Као што већ видимо, они користе Сарајево да би дестабилизовали Републику Српску, као вид посебног напада на Србију. А мигрантска криза је делимично смишљена у циљу бацања целог региона у друштвено-политички хаос. САД ће урадити све у својој моћи да саботирају Србију. Они нису ваши пријатељи, као што није ни њихова продужена рука – ЕУ. Они желе да спрече Србију да се придружи настајућем вишеполарном светском поретку. Ваш је задатак, као српских патриота, да их у томе спречите, да заштитите своју земљу на најбољи начин.

Ово је историјски тренутак, нема назад, или ћете са опадајућим Западом, или са долазећим вишеполарним светом. Србија мора да направи избор, она више не може да буде неопредељена. Међународна геополитичка ситуација се за Србију знатно погоршала. Ово је критично време које захтева хитно деловање. Време је за одлуку о будућности Србије, за трасирање њеног пута у наредним деценијама. Србија никада није била у већем ропству, а у исто време слободнија да изабере своју судбину и будућност. Русија и Кина су испружиле своје руке. Москва је најзад спремна, а све што Срби треба да учине је да кажу ДА, и вишегенерацијски сан се може остварити. Коначно, после толико година, генерације чекају, ове две братске земље могу да изграде заједничку кућу за коју су увек сматрали да је могућа. Време је сад.

Нема више средине, нема више неопредељености, Србија није Југославија, она није у могућности да балансира као за време старог хладног рата. Свет се променио и руководство Србије не сме више да опонаша прошлост када то више није могуће. Они продају сан који је близак свим Србима и који одзвања у њиховим срцима. Али, то једноставно више није могуће. Не верујте им када вам кажу да се Западу може веровати и да је он пријатељ Србије. НИЈЕ. Погледајте само шта су вам урадили осамдесетих година – када су вас бацили у дугове, деведесетих када су вас крвнички растурили и бомбардовали вас, прво у Босни и Херцеговини, затим и у СРЈ. Они су вам узели Косово и Метохију, они су га украли, силовали и настављају да га обесчашћују сваког дана, сваког минута. Цркве се уништавају, пљује се по историји, па ипак неки политичари и даље тврде да без Запада нема Србије… Невероватно! Србија треба да направи чврсту одлуку и да је се држи до краја. А време је сад!

Имам југословенске корене и на то сам поноснији него на било шта друго у животу. И веома ме погађа кад видим шта се дешава са Србијом. Живим куцајући поносним срцем Југославије, и тако ми Бога желим да помогнем. Србија мора да направи избор. Срби морају да пробуде своје сународнике, сад или никад. Заиста, ово није драматизовање ствари, ово је стварни живот, ваш живот, живот Србије, живот њене цивилизације. У питању је све – време је сад.

Ми Словени се разумемо и препознајемо невољу. Није важно где смо се родили, већ је битно како смо одгојени. То нико други не може да разуме или да научи, или га имате или немате. Не можете га одглумити, не можете га вештачки произвести, или је жар искрен, или није. И ово је стварно. Анти-НАТО протести су добар први корак, дуго чекан, срдачно поздрављен. И сада се НАТО споразум мора одбацити, земља се мора ослободити статуса НАТО колоније, који су САД и њима наклоњени политичари за њу одредили. Србији је данас горе него што јој је било у предвечерје Хитлерове инвазије, после споразума са нацистима. Ово је НЕПРИХВАТЉИВО и треба да буде ОДМАХ ОДБАЧЕНО. Понос и слобода се морају повратити.

Ми смо срце модерне балканске историје, ми трасирамо путеве, ми утичемо на регионални дух времена, ми имамо моћ и утицај. Све је то у нама, у овој дивној земљи званој Србија, у нашој земљи, у нашем народу, у нашој вери, у нашој историји. Све то је у сваком од нас и увек ће бити. Ако сте Србин и волите Србију, као ја онда је ваша патриотска дужност да спасете земљу пре него што оде у пропаст. Смеши вам се блистава и светла будућност, на је ту. Русија и Кина су пружиле своје руке и само чекају да их Србија прихвати. Све може да буде другачије. Бол и патња последње две деценије се никада неће заборавити, али са оваквом будућношћу ни ваше жртве бар неће бити узалудне. Сада је време!

Већ једном смо спасли јужне Словене током Првог светског рата, ослобађајући их од Аустро-Угара, спасли смо их и други пут током Другог светског рата и ослободили их од нациста, и ако Бог да спашавамо их и трећи пут од САД и НАТО. Сада је време Србијо, сада је време да се подигнеш са колена, да задобијеш поштовање које заслужујеш, да направиш чврст избор и да га се држиш! Будите храбри, изаберите нову будућност, ослободите себе лоших навика у протекле две деценије и храбро корачајте, уздигнуте главе, очима упртим ка хоризонту будућности која је пред вама. Будућности коју сте заслужили, коју су ваше породице и ваши преци заслужили, коју ће живети ваша деца. Време је сад Србијо! Крајње је време да схватиш своју снагу и да се пробудиш и узмеш сопствену судбину у руке!

***Андреј Корбико је на србском језику изговорио последњу реченицу свог излагања:

Бог вас благословио и нека Бог благослови Србију!

***

Андре Корибко, Биљана Диковић и Стефан Каргановић

Андре Корибко, Биљана Диковић и Стефан Каргановић

На првој паузи конференције урадила сам већ договорен интервју са господином Андрејом Корибком. Захваљујући љубазности господина Стефана Каргановића до саговорника су стигла питања а до нас одговори, наиме, преводио је овај интервју.

***

Биљана Диковић: С обзиром на то да важите за експерта за савремене облике ратовања, хибридне ратове и обојене револуције прво нам кажите о тренутно актуелном стању у Македонији, како га видите и шта је у ствари у питању, људи су на улицама и нема изгледа да ће се то добро завршити?

Андреј Корибко: Оно што се догађа у Македонији је да је земља нациљана, због њеног кључног значаја у односу на руске и кинеске планове, руске за гасовод, кинеске за железницу и „пут свиле“… Због политичке ситуације САД не могу директно да нападну, са циљем смењивања, македонску владу и зато морају да иду заобилазним путем користећи унутрашње снаге које оне хушкају.
Током задњих годину и по дана САД изводе обојену револуцију која је уперена против македонске владе. А све је почело са тајно снимљеним компромитујућим разговорима, које је наравно снимила америчка обавештајна служба, и онда их ставила на располагање такозваним опозиционим лидерима, да би их они злоупотребили. Циљ тога је био у првом реду уцена владе, а затим – да би се разбеснео народ и изашао на улицу да протестује против државне политике.
У јануару 2015. године Зоран Заев је био оптужен за нарушавање националне безбедности. То је било у оном тренутку када су САД одлучиле да ставе у други план уцењивање владе и да крену са обојеном револуцијом.
У мају прошле године све је требало да се одигра тако да ће влада пасти. У Скопљу је требала да се догоди обојена револуција, а у исто време је требала да избије албанска терористичка побуна у земљи. Међутим, снаге безбедности су откриле ћелију албанских терориста у Куманову и спречиле су даљи развој те терористичке операције. Затим, обојена револуција је била поражена тако што су родољуби изашли на улицу и политички поразили лажну обојену револуцију.
Током лета, САД и ЕУ су политички интервенисале, да би то довело до потписивања такозваног „уговора из Пржина“. Према одредбама тог уговора елементи из опозиције су требали да уђу у владу и био је постављен рок за спровођење превремених избора. Један од положаја, који је био додељен опозицији, био је „специјални тужилац“. Њихов задатак је био да спроведу удар унутар државе који је на при поглед био у складу са Уставом, међутим председник их је дезавуисао кад је објавио општу амнестију.
Превремени избори ће се одржати 5. јуна и том приликом бивши премијер Никола Груевски ће бити кандидат са циљем да буде поново изабран. Према томе, САД су наредиле опозицији да бојкотује заказане изборе на које је претходно опозиција пристала, да покрену нереде у Скопљу и цео процес обојене револуције.
Следећи корак, који ћемо вероватно ускоро видети је оживљавање албанског тероризма, тако да ћемо се вратити на онај првобитан сценарио ове двократне операције – обојена револуција и тероризам, који смо раније поменули.
И све ово се предузима, само да Вас подсетим, да би се дестабилизовала македонска влада и да би се онемогућило Русији и Кини да спроведу своје планове који се односе на Македонију.

Биљана Диковић: Који су центри терористичке операције у Србији, да ли Ви имате сазнања о томе?

Андреј Корибко: Немам непосредних сазнања о центрима у Србији, али имам неких представа шта ће директно утицати на то.
Подручја која би негде у будућем времену требала бити дестабилизована су наравно Рашка област (такозвани “регион санџака“), Прешево, и опште узевши, у случају да падне македонска влада и милион миграната се помери према северу, тероризам би могао да избије свуда.
Хоћу да цитирам председника владе Руске федерације Дмитрија Медведева који је у фебруару, на конференцији о безбедности у Минхену, рекао „стотине и хиљаде терориста импортирају (увозе, прим.прир.) у Европу под кринком (изговором, прим.прир.) да су мигранти“.
По мом мишљењу то је општа ситуација у вези са тероризмом у Србији.

Биљана Диковић: То значи да нам, колико сам разумела, прети дестабилизација целог региона, неће бити стабилизације стања, па ни у Србији?

Андреј Корибко: Тачно, то је истина. Такође, томе треба додати агресивну реторику хрватске владе, Сарајево (БиХ) предузима дестабилизацију Републике Српске, укључујући исламски тероризам и обојену револуцију. Даље, увек се надвија опасност „велике Албаније“ која кроз ово у Македонији може да отвори капију за милион миграната који ће кренути горе…
Значи, овај део света (суседне земље) је у напетој и нестабилној ситуацији.

Биљана Диковић: Реците нам практичан смисао потписаних споразума између НАТО агресора и Србије, које стратегије применити и како се борити против тога?

Андреј Корибко: Да почнемо са практичним циљевима које САД желе да постигну.
Пре свега, они желе да створе институционални преседан за будуће чланство у НАТО пакту. Али, краткорочно гледано, САД могу да предузму такозвано „увлачење“… А то значи да ће САД послати разне елементе својих војних снага, пешадију, тенкове итд., у разне европске земље.
И у контексту текућих догађаја са свим стварима које се дешавају у Македонији, практично, рецимо САД може да одлучи да пошаље појачање својој бази у окупираном Косову и Метохији.
И на тај начин они могу да симболично демонстрирају своју силу тако да би, на пример, послали своје јединице из Хрватске на окупирано Косово и Метохију, али преко Србије.
Уговор који је Србија потписала значи да би то било 100 одсто легално, и Србија би имала правну обавезу да омогући НАТО снагама да из Хрватске пређу преко њене територије на окупирано Косово и Метохију.
Сада, поставља се питање како да све то спречимо.
Пре свега се мора створити уједињени фронт свих који су против тог споразума. То могу да буду политичке странке, левичари, десничари, појединачно, удружења, ко год, сви морају да се уједине и да на миран начин изврше притисак на Владу Србије.
И оно што бих ја лично предложио је, да постоје важне лекције, важна упутства како то учинити, од стратега који у ствари имплементира стратегију САД. Овде није у питању смена режима, али ви треба да прочитате радове Џина Шарпа и Срђе Поповића. Од њих можемо да научимо корисне технике о томе како да створимо једну организовану структуру, како да их популаризујемо, како да вршимо притисак на власти „одоздо“, и како да привучемо пажњу међународне заједнице. На врло креативан начин. То би учинило немогућим да држава игнорише ове иницијативе. У једном тренутку влада би закључила да је за њу боље да одбаци тај договор уместо да га и даље поштује, његово спровођење и трпи последице „дискретног увлачења“ у Србију.
И, последња ствар коју бих хтео да кажем на ту тему је, да не треба да будемо наивни, ово је веома тежак подухват, и чак и када би успео тај уједињени фронт који је то остварио, вероватно да би се одмах после тога и распао. Зато што је то једна шарена коалиција разних интереса. Али, они би имали снагу – ако би се ујединили само око тог – једног пројекта.
Поред ослобађања Косова и Метохије, ово је најродољубивија ствар где би сви Срби требали да се ангажују. И то наравно може да буде потпуно мирно, ненасилно.

Биљана Диковић: Значи, у питању је све, и време је да се реши сад и одмах, као сте рекли у свом излагању…

Андреј Корибко: Тако је, време је САДА.

Биљана Диковић: То ће бити и наслов текста нашег разговора.

Андреј Корибко: Хвала Вам.

Биљана Диковић: Захваљујем Вама и одвојеном времену за читаоце СРБског ФБРепортера. Хвала и Стефану Каргановићу што је помогао да овај разговор буде пријатан и разумљив, као и Господу на прилици и организатору конференције што нас је све овако спојио. Задовољство је моје, хвала.

 

Разговарала Биљана Диковић

 

ПОВЕЗАНО:
*Међународна научна конференција у Београду: РЕЗУЛТАТИ „ЗАПАДНЕ ДЕМОКРАТИЗАЦИЈЕ“ НА ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПРОСТОРУ 1990-2016
*Запад свим средствима покушава да дестабилизује Србију и њене суседе
*Слободан Антонић: Треба ли гласати на изборима у „колонијалној демократији“
*Ања Филимонова: „Превентивна демократизација“ на простору Косова и Метохије – Реч је о колонијалној демократији упереној против суверенитета и националног идентитета Срба
*Др Зоран Чворовић: Глобализација у праву – средство за разарање државног суверенитета и националног идентитета