Језик

Дукљанско-монтенегринска Црна Гора издала свој Рјечник црногорског народног и књижевног језика


db3cf218f0ed6906635e4dd604ac4b29

ПОЗИВАЈУ СЕ НА ЊЕГОША, А ЖЕЛЕ РЕЧНИК КОЈИ ЋЕ НА КРАЈУ ИМАТИ ОКО 90.000 РЕЧИ

 

  • „Прије ове књиге све приче о идентитету су празна наклапања, ова књига је велика потврда литературе народа који ту литературу баштини“, оценио је главни Дукљанин књижевник Јеврем Брковић
  • „Предсједништво Академије је одлучило да овај Рјечник буде скроман, али више него важан поклон Академије обиљежавању десете годишњице обнове независности Црне Горе“, рекао је председник ЦАНУ Момир Ђуровић

          ЦРНОГОРСКА академија наука и уметности објавила је први део Рјечника црногорског народног и књижевног језика.

          На нешто више од 500 страница пописано је 12.018 речи које почињу словима А, Б и В заједно са информацијама о њиховом изговору, пореклу, граматичком статусу, значењу и употреби. Текстуални део употпуњују и графичке илустрације.

          Аутори Рјечника поручили су да овај пројекат представља темељ црногорског идентитета.

          „Рјечник открива лексичку ризницу која је заједничка Његошу и данашњим говорницима црногорског језика. Дакле, слободно можемо рећи да нам је свака друга Његошева. Сви значајни писци 20. вијека који су допринијели успостављању црногорске текстуалности заступљени су у изворнику“, казала је председница Савјета за израду Рјечника Татјана Ђуришић-Бечановић.

          Рјечник је општег типа и намењен је широј читалачкој публици. У њему је пописано и 3.446 речи које припадају народном говору и одражавају црногорски менталитет.

          „Лексеме авизан, азман, азманка, баламутина, бамбрек, барач, бјечве, бјелаче, ваздан, валутак, вастаче, вељи, вигањ и многе друге означавају оне дјелове културне и друштвене стварности који измичу модерном животу и падају у заборав“, казала је професорица лингвистичких наука Јелена Башановић Чечовић.

          О историјским контактима Црногораца са другим народима сведоче позајмљенице које су такође нашле место у овом Рјечнику.

          Најзаступљеније су речи чије се порекло везује за оријенталне и романске језике док је мање оних које потичу из грчког, немачког, мађарског, руског и албанског. Пописане су и позајмљенице из енглеског језика које су се одомаћиле, попут речи блог, бестселер, билборд, ботокс, веб и друге.

          „Примјере њихове употребе обично смо налазили у језику савремених црногорских штампаних медија или литерарним остварењима млађих црногорских стваралаца“, рекла је Башановић Чечовић.

          Текстуални део употпуњују 182 графичке илустрације речи које је урадио књижевник Зувдија Хоџић.

          „Био сам човјек, онај који воду носи, прихватио сам се много лакшег посла“, казао је Хоџић.

          Из Црногорске академије наука и умјетности истичу да овај Рјечник представља темељ за црногорски идентитет.

          „Прије ове књиге све приче о идентитету су празна наклапања, ова књига је велика потврда литературе народа који ту литературу баштини“, казао је књижевник Јеврем Брковић.

          „Предсједништво Академије је одлучило да овај Рјечник буде скроман, али више него важан поклон Академије обиљежавању десете годишњице обнове независности Црне Горе“, казао је председник ЦАНУ Момир Ђуровић

          Планирано је да други том Рјечника црногорског народног и књижевног језика буде објављен у априлу наредне године. Када буде завршен, комплетан Рјечник објединиће богату грађу од чак 90 хиљада речи, а биће штампан на оба писма, с тим што је предност дата ћирилици јер је и прва штампана књига код јужних Словена, Октоих, била на овом писму.

          http://www.vijesti.me/tv/canu-objavila-prvi-dio-rjecnika-crnogorskog-nar…

————————-

9. 4. 2016. ФАКТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

28 replies »

  1. Србски православни народ је био у тешкој ситуацији и пре балканских ратова и у вечитој вековној борби рату са Турцима са Истока као и нападима са запада.
    „Цетињски вјесник“ 22 августа 1912 пише :

    „…Над Србима у бјелопољској и пљеваљској кази , Турци чине сваковрсна насиља.Турци их бију,узимају им мал,новчано уцјењују и свакодневно их прште тако да изгледа да су Турци кренули да све Србе истијебе….“

    Тројица народних првака из Суторине и околине ( херцегновски крај) – Лазар Мравчевић , Марко Јанчић и Лазар Беко пишу, 1858 књазу Данилу :

    „…Пишемо Ви ово писмо ми сви главари и све обешчество србско од свих села около Суторине,просимо и молимо Вас, Ваше великодушје умилни господару с највећом понизности ,да бисте имали доброту велику што скорше илити теплејше назначити ,илити наименовати од нашијех села али ти од нашега једнога најпрвога главара , који ће међу нама владати и заповиједати а то све по наредби ,алити вашему ордену и наредби“.

    „Цетињски вјесник“ је у и у броју од 1 септембра 1912 писао о турским зулумима у беранском крају:

    „Као што се зна берански Срби су се после беранског покоља разбјегли и склонили у Црну Гору и ту нашли скровишта а без оштете не могу да се врате ,јер немају гдје. Они су огољели и остали без ичега. Све што су имали опљачкано им је и уништено а домови разрушени…ТУРЦИ ЈОШ И САДА МНОГО ОБЕЋАВАЈУ СРБИМА али ОД ТИХ ОБЕЋАЊА ЈОШ НИШТА НЕ ИСПУЊУЈУ…“

    У „Цетињском вјеснику“ од 17.децембра 1913 објављено је писмо из слободних Берана:

    „…Није ништа необично што Срби у Беранској нахији свима могућим начинима изражавају своје симпатије и приликом државних светковина и у свакој прилици према Црној Гори, својој отаџбини…“

    „Глас Црногорца“ , 20. новембра 1904 објавио је проглас Одбора за обнову зграде гимназије у Пљевљима:

    „…Српском народу.Тридесетог октобра ове године изгорела нам је гимназијска зграда и сав прибор што је био у њој. Та велика штета премашује снагу пљеваљских грађана и пљеваљске општине,јер баш љубав с којом је ова општина начинила гимназију понос овамошњег Српства,довела ју је у немогућност, да сама одједном надокнади све оно, што је годинама грађено и набављано.
    Стога су пљеваљски грађани одредили нас доле потписане, да се обратимо српском народу уа помоћ како бисмо још на прољеће могли приступити зидању нове зграде,јер сто и двадест српских младића с наставницима остало је да се мучи по тијсним и неудобним кућама…“

    “ Тврд је Орах воћка чудновата , зубе сломих ал њега не поломих.“ – Рече Свети Владика и Пророк са Ловћена Његош чији сусрет са папом у свом дневнику касније штампаном као „Писма из Италије“ пише списатељ и песник Љубомир Ненадовић син Проте Метеје Ненадовића.У 13-ом писму ,у Риму априла 1851 Ненадовић Љубомир пише
    : Једно послеподне док смо били изван Рима ( где је Владика био на лечењу) на брегу што се зове Маријус,где има један манастир и пред њим пространа тераса,одакле је врло леп поглед на Рим и на све околине.Кад смо предвече враћали кући и улицом близу моста сан – Анђео возили ,наједанпут наш кочијаш притера кола украј и заустави,скочи доле ,отвори врата каруцама и брзо рече: Еселенца заповедајте ведајте изаци! Зашто упита Владика зачуђено.Иде вели свети отац и сад ће овуда да прође.“
    Па нека га нек иде ,одговори Владика он има свој пут ми имамо наш.Кочијаш кад виде да Владика седи и не помиче се , уплашио се да не буде кажњен ,он и човек поред њега рекоше Владики да и сами принчеви и највећи енглески лордови стоје на ногама док свети отац не прође.
    Владици бјеше криво толико наваљивање па затварајући врата на колима рече:
    Божија ти вјера , ја не хоћу срамотити оно мало Црногорскога народа. Нека иде папа својим путем нека силази с кола ко му је и до сада силазио а Владика Црногорски заиста неће.“

    „Ово сведочанство нам казује да је Његош пред странцима као и пред својим народом имао само једно лице, он који није учио богословију ни теолошке школе високе.Руководио се Христовим речима из Јеванђеља. Зато му је и светао спомен у роду Србском и данас после 160 г од упокојења“…

    Liked by 1 person

    • „Глас Црногорца“ 29 октобра 1909 објављује информацију о Српској Бокељској штедионици у Котору и Српској кредитној задрузи у Херцег Новом.

      „Глас Црногорца“ 4 априла 1905 објавио је проглас Српске општине у Скадру која је тешко пострадала у земљотресу:
      „…готово све куће у вароши а тако и школа и црква порушени су.Стотине породица остале су без крова и без хљеба а тешки уздисаји и вапаји чују се на све стране,ту је потребита што скорија помоћ од свакога ко има српског ,словенског и хришћанског осјећања.“

      „Глас Црногорца“ 26 јануара 1908 објављује информацију из Скадра:

      „…српска школа у Скадру прославила је на најсвечанији начин дан Св.Саве. По св. Литургији коју су у цркви св.Александра Невског одржали наши свештеници …кренуло се свечано пут школе ,пјевајући цијелим главним путем тропар и химну дотичног светитеља…

      По подне продужен је програм свечаности која је завршена позоришном представом ,коју су одиграли ученици играњем разних српских кола…“

      „Цетињски вјесник“ 19 новембра 1911 објављује информацију о прогонима Срба у Скадру:
      „Сад су и у самом Скадру узели Србе на око…Ако је до тога да Србе смрве и униште , то се љуто варају…“

      „Септембра 1742 црногорски и брдски прваци пишу руској царици у име Црногосрког збора ,обавијештавајући је да је Владика Данило поставио за “ митрополита и повелитеља“ Саву Ивановића Петровића – Његоша,који долази у Русију да „изрази оданост руском двору“.

      „Црногорски и брдски владари кажу да су „православно-грчке вјероисповести,синови цркве источне,који се налазимо у српској земљи у предјелима македонским тј. у Скендерији,Црној Гори и Приморју…“

      У писму Црногорских главара поглавару Мале Русије 1752 каже се да су они “ у далеким странама српске земље у предјелу црногорском…“

      У одговору которском провидуру Јустинијану Берту,

      24 октобра 1756 Црногорски главари кажу да су православне вјере христијанске и закона цркве восточне а рода честна и света славесносрпского…“

      Војвода Миљан Вуков вођ Васојевића пише 12 децембра 1870 , Јовану Ристићу краљевском намјеснику у Србији:

      “ Мили и поштовани пријатељу ја Вам одавно нијесам писао али опет моје је срце ваздан код Вас ја као и остали српски народ очекујем од Вас и од Србије да испуните народно надање.
      Ви сте главар србске снаге на коју се ми тврдо уздамо па зато ми сви Срби који желимо да се што прије ујединимо пружићемо Вам наше руке и помагаћемо Вам у том великом послу колико год можемо.
      Задајем Вам тврду вјеру да ћу ја први са мојом браћом Васојевићима скочити чим чунем да први топ на Дрини пукне,па ко други стио али не стио“.

      У писму сердара Рада Пламенца 5 априла 1874 каже се да “ сваки Србин који има србскога осећаја љуби своје племе ,тај љуби сваког поштеног Србина јербо нема чојка који сачињава једну породицу а камо ли једно племе, пак кави су сви онако је и племе. Нас Срба нема много оваквија из много узрока и препона: ту је стварност поцијепање,немаштина а има још доста порока и препона…“…

      Liked by 1 person

      • А шта каже Вук Караџић у своје време за Боку :

        „У цијелој Боци има око тридесет и три хиљаде душа,све правијех Срба,какови и гдје бити могу.Непуна једна четврт од овога биће закона Римскога а остало је све Грчкога.

        У Новоме,Котору и Будви измијешани су људи од обадва закона; у Рисну има само једна кућа закона Римскога; у Перасту као што је напоменуто има само 28 кућа закона Грчкога,у Прчању биће их мало повише,у Столиву само двије,закона Римскога ( доље код воде) а у Доброти ни једне;
        У Луштици и у Кртолама има пар кућа закона Римскога а по Кривошијама,Ублима,Леденицама,Грбљу,Маинама,Поборима,Браићима и Паштровићима као и по свима осталијем селима које су од воде и мало даље све је закона Грчкога.

        Истина је да у Рисну нема до само једна кућа закона Римскога али је опет уз Грчку цркву с десне стране призидан Римски олтар,у који се не не може друкчије ући него на црквена врата и ту сваке недјеље и празника долази римски поп из Пераста те прије Грчке службе служи службу по своме закону.

        Али је овдје барем олтар призидан уз цркву и из цркве се може затворити; а у Котору је Римски олтар био управо у цркви нашој са десне стране,па кад се 1810 године потужише Которани закона Грчкога Францускоме Маршалу Мармонту,да је њих више него Римљана па Римљани имају више од 10 цркава а они само једну мању него је и у тој једној једна од Римскијех и опет у њој Римски олтар онда он не само да заповиједи да се Римски олтар из цркве изнесе него им још каже да од Римскијех цркава узму себи једну коју год хоће и они узму Светога Николу за коју се зна да је и од старине Грчка била ( јер је и на исток окренута) И то све тако остаде и под аустријском владом.

        Приповиједа се да је до свршетка 15 вијека у Боци сједио и митрополит у манастиру на Превлаци ( надно Грбаљскога поља на маломе остврву које је врло мало ,водом одвојено од сухе земље) па га Которани Римскога закона отровали и њега и још 72 калуђера; те потом манастир опустио а народ Грчкога закона у црквенијем и свештеничкијем стварима оста под митрополитом Црногорскијем под којим је и био до 1809 године а од тога је вријемена под владиком Далматинскјијем „…

        Liked by 1 person

      • „…У једној од најдужијех и најљепшијех Српскијех народних пјесама о женидби сина Ивана Црнојевића,док је још у Жабљаку сједио,вели се да му се држава простирала „од тог мора до зеленог Лима“.

        И неможе се рјећи да је ово претјерано,што од Куча,садашње ( тадашње) границе Црногорске,до ријеке Лима нема више од дана хода и што су ти крајеви на југоисточној и јужној страни могли бити од Турака тек касније заузети и окупирани.На западној страни остала је непрекидно граница морем јер иако се Котор послје пропасти Српске Царевине предао Млечићима остале су непосредно у његовој држави општине Брајићи,Маине , Побори и велика плодна долина коју Нијеми и Талијани називају Жупа а Срби Грбаљ гдје су била солила Црногорска и лијепа долина Конавље,с оне стране Новога ( Х. Нови),која сад спада у Дубровачку државу јер ју је Иван заложио Дубровчанима за неколико хиљаде Перпера ( новац некада византиски а тада уобичајен у Дубровнику).
        По овоме се може рјећи да је у Иваново вријеме припадало Црногорској Кнежевини све оно у приморју што доцније Млечићи нијесу могли одржати,већ су морали уступити Турцима.

        Као доказ великог уважења и угледа који је Иван још у Црној Гори имао нека је овдје поменуто да се једна од двију кћери Арванитовијех,брата Иванова ,за вријеме владања свога стрица удала за Влашког кнеза Радула ( онога што је владао од 1472 до 1477).Друга кћер Анђелија удала се за Српског кнеза Стевана Бранковића,сина познатог Српског Деспота Ђурђа1….

        …Успомена на Ивана Црнојевића у Црној је гори још и сад тако свјежа,као да је јуче владао.Један извор на планини Ловћену зове се Иванбегова Корита.У близини се још налазе развалине његова љетниковца.Добра којима је обдарио свој манастир зову се Иванбеговина.

        О потомству Иванову позната народна пјесма ,разликује се у нечему од предања које се проповиједа у Црној Гори.По народној пјесми Иван је имао само једног сина ,по имену Максима,за кога је просио кћер у дужда Млетачког.Кад је дужд пристао,од велике радости Иван на походу „иштети“,рекавши дужду да ће му доћи са нај мање хиљаду сватова и нека он прикупи толико па међу свима неће бити ЉЕПШЕГА од његовога сина Максима.

        Дужду то буде мило и обећа скупоцене дарове зету али озбиљно попријети ако тако не буде.А кад Иван дође дома ( у Жабљак) а то Максима измориле и нагрдиле красте и то тако да грднијега и грђега у „хиљаде нема“. То му буде врло тешко али се не даде одвратити од своје намјере и после дугог размишљања смисли да се лукавством извуче.Позове цијелу земљу у сватове и мјесто свога сина потури као младожењу Милоша Обренбеговића,војводу Барског,да дјевојку преведе преко мора. Барски Војвода Милош пристаде али дода:
        “ Што год буде дара зетовскога,
        да ми дара нитко не дијели.“
        Иван не само да то прихвати већ му и са своје стране обећа многе дарове.И тако се крену…“

        Liked by 1 person

      • …Сада мало о вјери Црногорској па ћемо у сватове Иванове. 🙂

        ЗАКОН (ВЈЕРА) и НАУКА

        „Вјера Црногорска (Грчка) јамачно је распрострта у овијем крајевима почетком 9 (деветог) стољећа, кад и међу осталијем Србима. Иако Срби нијесу никад имали правијех школа и наука – каже Вук К., …ипак су њихови свештеници имали некијех знања, да су бар у вјерскијем стварима могли поучавати. Између осталог то доказују многе црквене књиге писане и од калуђера и од попова које се на све стране налазе.

        Али од како су Турци освајачи загосподарили, овијем крајевима, незнање је све више узимало маха и свако знање се тако изгубило да се онај држи за најученијег који зна добро читати и писати; па и ти, особито они који знају добро писати, ријетки су.
        Тамо се не зна ни за коју другу књигу осим Часловца и Псалтира на старословенском језику, које Црногорац или никако неразумије или највише разумије толико као на пр. латински језик садашњи прост Талијан.
        О каквој граматици, географији, историји, и другијем наукама не зна се ни по имену. Ни за саму просту наставу у читању и писању нема досад никакве школе. Они који хоће да постану попови, морају ићи да се уче у неки манастир или сваки поп обучава за то свога сина.

        Требник је једина књига коју сваки поп има и мора имати. Ако има још Часловац или Псалтир онда има цијелу библиотеку која му је потребна. При таквом образовању свештеника није чудо да се хришћанска вјера састоји у вршењу црквенијех обреда (као крштење, вјенчање, пост итд) него и у вршењу хришћанскијех врлина.

        Црногорцу нико не може забранити да постане поп ако само владика хоће да га рукоположи. Тада се распоређују куће према броју попова, тако да ако им се број увелича, сваки добије мање кућа, ако се смањи добије више.

        И у Црној гори као и свуда, попови добијају неку одређену таксу за службе које врше али је од тога због великог броја њихова, тако незнатан приход, да они од њега не могу живјети, зато морају као и остали Црногорци радити и занимати се обичнијем пољским радовима.

        Могло би се уопште рећи да је поповство у Црној гори насљедно јер обично сваки поп спрема свога сина за то; а у самој ствари чин протојерејски је насљедан у некијем породицама, као на пр.сердарски или други који.

        Кад служе у цркви морају отпасати оружије и фишеклије. Грчког закона попови сви се жене и морају се вјенчати прије рукополагања. У Црној гори родитељи вјенчају сина, који ће бити поп, с дјевојком коју изаберу још као дијете.

        Млада као дјевојка остаје код својих родитеља а младожењу владика запопи и он сада почне учити што му као попу треба. И кад тако учећи се одрасте на уобичајени начин доведе кући младу (управо сад већ жену која је дотле живила и одјевала се као дјевојка код своијех родитеља и одијевала се као дјевојка, само су је у шали понекад звали попадијом).

        Ако у међувремену млада умре, млади поп мора остати удовац, јер се као што је познато по Грчком закону попови само једном могу женити. А ако умре младожења, не смета млади ништа да се као дјевојка опет уда. Овај је обичај постао због тога што се боје да не наступи случај да доцније не буде прилике да их владика запопи.

        Зато су 1832 кад је стари владика био умро а нови још непосвећен, довели много такве дјеце једноме владици из Србије који је случајно дошао у Црну гору, да их запопи па су после као што сам их и сам гледао, у Цетињском манастиру учили читати иписати.

        Кад нови свештеник одслужи прву службу зађе с бардаком у једној а чашом у другој руци по собама манастирскијем и части све ракијом.

        У Црној гори има доста цркава; свако племе има их по неколико а свако село бар по једну. И манастира има у свакој нахији али нема у сваком калуђера већ су или владичини или нахиски.
        Управу над њима воде или попови (што је понајчешћи случај) или свјетовни људи а попови долазе да служе службу. У самом цетињском манастиру има само један калуђер кога је владика недавно закалуђерио. Најважнији манастири у којима има стално калуђера јесу манастир под Острогом и Морача.

        Неки млађи калуђери који то воле носе и оружије и правдају тиме што су близу турске границе и нијесу сигурни животом. Позната је ствар да Црногорци нијесу тако побожни као остали Срби и н.пр. они у Србији и то се објашњава разним узроцима и што овдје калуђери не иду по земљи и народу придикују и ако само о паклу и ђаволима.

        Под Турцима у Србији иако није било ни у десетом селу цркве, тамо је било мало људи који се нијесу бар једном у години причешћивали (уз велики пост у манастирима); ово су чинили нарочито они који се због великог греха нијесу усуђивали ићи своме попу или којима је поп за неколике год.забранио причешћивање.
        А у Цг ређи су они људи који се бар једном у год.причешћују него они што то никако не чине.

        У овакијем приликама не може се другачије ни очекивати јер закон забрањује причешћивање убицама за 20 г. за које вријеме има да издржи разне покоре а сваки Црногорац мора бити сваког тренутка готов и на убиство ако не намјерно оно из одбране. А при начину живота немогуће му је и обичну покору издржавати.

        У Србији се обично моле Богу трипут на дан; ујтру кад устану, увече кад хоће да вечерају и послије вечере кад хоће да спавају. Црногорци имају обичај да недјељом и празником иду у цркву. Молитве у кући нијесу у обичају…

        Liked by 1 person

      • „…Може бити да је турски јарам у Србији учинио да се боље држи закон,али јамачно и калуђери за то имају заслуга,чему је између осталог доказ и то да је потурчивање најчешће било онамо гдје није било манастира као на п. у Босни.
        Садашњи владика отворио је на Цетињу једну малу школу у којој се младичи уче осим читања и писања још и рачуну и црквеној историји.
        Нека би Бог дао да ова школа и даље напредује и да се и другијем наукама умножи.Исти владика подигао је и једну малу штампарију.“…

        Liked by 1 person

      • …“Која није кроз прсте предена.
        “ Ал у ситно брдо увођена,
        Ни на разбој она ударана,
        Но кошуља на прсте предена
        У колијер уплетена гуја
        А под грлом изведена глава,

        На глави јој алем камен драги
        Каде иде момак са ђевојком
        У ложницу да не носи свијеће“.

        „Када је све свршено и кад су при повратку били близу Жабљака открије Иван дјевојци пријевару и покаже јој правога младожењу.

        Зачуђена дјевојка устави одмах коња,прекори Ивана за пријевару и рече да ништа не мари што су Максима красте нагрдиле и одлучно изјави да се неће маћи с мјеста док се дарови не одузму од Милоша и предаду Максиму.
        Милош се устеже позивајући се на прву погодбу али ипак пристане да врати један део дарова осим између осталијех златне кошуље.Дјевојци је међутим највише жао баш кошуље

        “ Којуно сам – вели – плела три године,

        А са моје до три другарице,
        Док су моје очи искапале“
        и викне Максиму:
        “ О Максиме немала те мајка;
        Мајка нема до тебе једнога,
        А по тебе ни данас не било !
        Од копља ти градила носила !
        А од штита гробу поклопнице !
        Црн ти образ на Божем дивану !
        Како ти је данас на мегдану
        Са вашијем војводом Милошем,
        Брже враћај са јабане благо !

        По овијем ријечима раздражени Максим полети на Милоша и на мјесто га убије ( једни пјевају да га је изазвао на мегдан и убио).

        Тада настаде међусобно клање међу рођацима једне и друге стране у коме изгине највећи дио сватова ( цвијет земље).
        Максим са 17 рана доведе саму дјевојку у Жабљак и читаву годину дана видали су му ране видари које му је таст послао.
        Међутим Милошев брат Јован из освете оде Турскоме цару у Цариград да се жали и помоћи тражи.
        Максим се нађе у великој опасности и видећи да је дошао крај његову господству и владању врати дјевојку оцу „ни љубљену ни омиловану“ па и он оде у Цариград да се одговара и брани.
        Султан им се веома обрадује и обојицу их потурчи.Јован доби име Махмут-бег Обренбеговић а Максим Скендер-бег Иванбеговић.

        Пошто су 9 год.вјерно послужили цар им да у насљедство пашалуке,
        Јовану Пећ а Максиму Скадар.

        Од Максима се води породица Бушатлија,која је до у наше дане насљедно владала Скадром и чији је последњи поглавица Мустафа паша прије неколико година лишен ( и породица му) насљедног права.
        Тако исто од Јована се води породица Пећкијех паша….“

        Свиђа ми се

      • Слога је од Бога а неслога од лукавога .

        А шта се десило када су Црногорци увидели да мухамеданство „све јачег коријена у Црној Гори хвата? Па пише Вук Караџић о томе :

        “ Крајем 17-ог стољећа и како веле,против његове воље,буде изабран за митрополита Данило Петровић Његош или Његуш из племена Његуша.
        Њега је 1700-те год. посветио у Печују и Угарској Српски патријарх Арсеније трећи који је тамо избјегао за вријеме аустријског рата са Портом.

        За њега се прича да су га Зећани позвали да им освети нову цркву пошто су му за долазак израдили допуст у паше Скадарскога а он ослањајући се на дату му вјеру пође да изврши своју владичанску дужност. Али тек што је стигао ,Турци га вјероломно ухвате и вежу и доведу у Подгорицу и несумњиво би га набили на колац да се није искупио за 3 000 дуката. 1 000 су скупили Зећани а 2 000 Црногорци што су добили од продаје црквенијех одежда скупоцјенијех.
        Једно због овога а друго што су увидјели да мухамеданство све јачег корјена хвата у Црној гори,решише да све потурчењаке који који се не хтједну вратити вери и покрстити ,побију,или из земље истјерају.Направе план и једне ноћи уочи Божића и изврше.Сви који се нијесу спасли бјегством буду исјечени,сем малог броја онијех који се покрстише.

        Од овијех има и данас у Црној гори Турскијех презимена као Алић ( од Алија) Хусејиновић ( од Хусејина)итд.итд.

        Тако се Црна гора ослободи опасног зла које се у њеној средини ширило и бар Катунска нахија поврати своју потпуну независност. Остале нахије ближе Турцима плаћале су истина и онда Турцима неки мали данак али су се у свему иначе држали са својом браћом.

        Већ 1706 нападну Турци из Херцеговине на Црну гору.Тиме се на овој страни отвори мали рат који са краткијем прекидима траје до наших дана ( сто година).

        .Ми ћемо овдје изређати укратко главније нападе Турске и почињемо овијем из Херцеговине.

        Приповједа се да су тада Турци сузбијени са великијем губицима и да су Црногорци заробили много угледнијех бегова.
        Веле да су Црногорци заробљене бегове да би им се наругали измијењали за свиње. За свакога бега по један Крмак.Свакоме је Црногорцу сад одвећ било јасно да ништа не помаже држати се мирно већ се мора бранити отаџбина ,вјера и своје рођено огњиште.

        Разумљиво да су се Црногорци освртали на све стране тражећи по европи не би ли међу непријатељима Турскијем нашли себи пријатеља и савезника….На прве вијести о рату Русије и Турске нападну и Црногорци на Турске границе.Они су већ били јако раздражили Турке против себе сјечом потурчењака а нарочито покрштавањем њиховијех жена и деце ( што је био нај већи злочин за Турску вјеру),и може се замислити колико се ово раздражење попело због скорашњег претрпљеног пораза а нарочито због овог неочекиваног напада на Турке дуж цијеле границе.Зато предузму да им се љуто освјете….“

        Свиђа ми се

      • Ахмет паша 1712 са војском од 60 000 удари на Црну Гору.

        “ Али Црногорци су били потпуно спремни за борбу,и сераксер Ахмет- паша се послије више узалуднијех напада мораде повући са великијем губицима.

        Овим Црна гора доби још већи значај у очима Порте и она одмах скупи двапут већу војску да је покори и казни.1714 крене се Нуман паша Ћуприлић са 120 000 војске на Црну гору.
        Али су Црногорци задали Турцима толики страх да се Турски заповједник није надао лакој побједи и поред своје велике силе те знајући како је прошао Ахмет паша , прибјегне лукавству.

        Понуди Црногорцима повољан мир и ови то утолико прије прихвате што су већ били чули с коликом силом на њих иде и што су били оскудни у праху и олову.

        По његову тражењу пошаљу му 37 главара да преговарају,али му није падало да се мири већ да их лиши њиховијех главара и тако лакше покори.Чим су дошли ,он их похвата и нареди напад.Та пријевара је скупо стајала Црногорце.Иако су се храбро бранили морадоше због нестанка џебане подлећи.

        Турци продријеше до на Цетиње спалише цркву и манастир,који је Данило обновио,опљачкаше и опустише села ичитава племена.

        Један део народа побјеже у горе да се с женама и дјецом бори на живот и смрт;други побјегоше у прморје надајући се да код Млечића нађу заштите и склоништа.

        Али на жалост и ту их стигну Турци исјеку на хиљаде заједно са женама и дјецом и око 2 000 заробе.Црногорци мисле и знају да су ова недјела Турци починили на Млетачком земљишту у споразуму са Млечанима.

        Али прије ће бити да ови нијесу спријечили ову грубу повреду свог земљишта,што су били врло слаби и јако се бојали рата са Турцима.“

        Свиђа ми се

      • О Црној Гори и Црногорцима многи су писали, али ако су били странци нису могли све како ваљавидети и разумети. А ако су били са наших србских простора и територија нису увек били беспристрасни. А ни једни ни други нису пак имали ВУКОВОГ ОКА да све види, чује, прочита и записује и увек опази оно што је карактеристично и да то јасно и прецизно представи. И да каже све било то добро и похвално за Црногорце или рђаво и за осуду.

        За оне који то незнају а таквих је много јер од упада турског на територије србског и византијског царства, после слабљења тих царстава од стране западних незнабожаца, који су пљачкали и сиромашили православне народе и државе, у народу је све мање и мање истинскога знања а сходно све већем потурчавању и модернизацији и служењу моди која је одувек грех а као и у данашње наше време све што је модерно је углавном турско и од глобалиста форсирано.

        За оне који нису знали,почетком јуна 1833 кроз Беч је прошао Петар Петровић Његош архимандрит путујући за Петровград да се завладичи.

        Тада се упознао са Вуком и постали су блиски пријатељи.Тада или у Његошевом повратку исте године ,уговорили су да Вук на пролеће дође у Црну Гору.

        Уместо на пролеће Вук је дошао почетком јуна јер се задржавао у Трсту (Трс је наш Трс је наш,-не викаше џабе титови револуционари и пролетери 🙂 ) и Дубровнику и тек у септембру стигао на Цетиње.
        Током зиме а бојећи се да презими на Цетињу без лекара, сишао је и до приморја. Случај или сам Бог му је помогао да тада за врло кратко време упозна са свим главним људима Црне Горе и дође у сусрет са много „народа“,Црногораца.

        Тада је откривена и гробница Петра l те нашавши га „целокупна“ тј. нетрулежна тела прогласили су га Црногорци за свеца и цео народ се сјатио на Цетиње да му се поклони и свете мошти целива.

        Приморје је пропутовао од Дубровника до дна Боке и све до турске границе.

        У пролеће 1835 поново је посетио Црну Гору на Цетињу а одатле се вратио у Беч те из Беча отишао за Трст.

        Записе са својих путешествија о Црној Гори и животу србског народа је сакупио и објавио као књижицу на немачком језику 1837 у издању Котова кљижаре из Штутгарта.

        Код немих читалаца и немачке публике ова књига је имала необично велики успех и књижица о Црногорцима је разграбљена за кратко време.

        Копитар (Јернеј) је писао Вуку: „Ви сте криви што сада цео свет па и сами краљеви путују у Црну Гору и Србију.“
        И са свих страна је Вук добивао похвале.

        А књига је имала назив Montenegro und die Montenegriner, ein Beitrag zur Kenntniss der europaishen Turkei und des serbishen Volkes.
        Изашла је у серији издања Reisen und Landerbeschreibungen der alteren und neuesten Zeit, већ поменуте издавачке куће из Штутгарта.

        Велика је штета што се оригинал изгубио (познато је да су нас палили пагани заједно са књигама и црквама,како нацисти тако и амери, бомбардоваше нас на Васкрс, усташе, турци, комунисти и остали екуменски многобошци тј. нзнабошци,како је ко стигао, хотећи и историју да нам лажирају те раслабљене сатру и униште трагове нам постојања).

        Јер сам Вук додаје да србска књига ( оригинал) неће бити превод „него је прави оригинал из кога је она немачка укратко састављена“ а из које су и ови горе у коментарима цитирани делови.

        Јер она је састављена за Немце и укратко је састављена. Тако да је по питању вере Вук био доста блажи и са обзиром на то да је био близак са европским масонима од којих је много зависио његов целокупни рад….

        Свиђа ми се

      • А шта о периоду србске историје а пре броза масона каже Вук Караџић
        о Лажном Цару Шћепану Малом :

        „Око 1767 г. начини велику узбуну у овијем србскијем црним горама и крајевима,неки скитач по имену Стјепан Мали.Једни веле да је био Аустријски војнички бјегунац,родом из Лике а други да је био Крањац ( из Крања.оп.аут.).

        Испрва је ишао по Црној гори као тобожњи љекар а послије се најми као слуга код једнога човјека у општини Маинској бавећи се и даље лијечењем.

        Одједном објави своме газди као највећу тајну „да је он Руски цар Петар lll.“

        „Лаковерни газда повјерује и стане сваком приликом указивати особито поштовање своме слузи.Тако једном кад су били на једној свадби на Његушима кад је слуга узео чашу да пије,газда устане на ноге и скине капу.

        Црногорци узму то у подсмијех и стану збијати шалу и с једнијем и с другијем.Познајући их добро обојицу један упита газду: “ кад таку пошту одајеш слузи,што га нијеси љепше одјенуо? Ако немаш хаљина,што нијеси дошао к мени да ти их позајмим?“

        Други га подругљиво питаху: “ Што га нијеси наоружао?Ако немаш мача што му нијеси припасао једну качну дугу?“ итд.

        Међутим све се више ширио глас како по Приморју тако и у унутрашњости Црне горе па и у турским пограничним као и приграбљеним српским територијама и крајевима: „Ту је Руски Цар “ и нашло се много свијета који је у то вјеровао.“…наставак слиједи 🙂

        Свиђа ми се

      • „…и тако се направила свеопшта збрка.

        Прича о Руском Цару у Црној Гори узбунила је све около а и свет,но да видимо шта је све о томе сакупио и пренео нам Вук Караџић :

        “ Да не би опет наступио случај да земља остане без поглавара у Црној гори су уобичајилида се још за живота митрополитова посвети насљедник му.

        У ово вријеме на челу земље био је митрополит Сава а за наследника му је био посвећен Василије.Које због дубоке старости ,које из жудње за миром, Сава је предао управу земље своме насљеднику Василију и повукао се у манастир Стањевиће гдје се занимао економијом.

        Василије пак био је тада на путу ван земље и то обоје је добро дошло овом скитачу.

        Ништа није помагало то што је Сава оглашавао Стјепана Малог за варалицу;он је налазио све више присталица и признали су га чак и за поглавицу земаљског.

        Србски патријарх из Пећи пошље му на дар скупоцјеног коња због чега је а када су то Турци дознали и сам морао побјећи за Црну гору.Прича о Руском Цару у Црној гори узбунила је и народ у приморју тако да су се Млечани морали оружијем умјешати.

        У Рисну дође и до крвопролића а повод је био јер је један од најугледнијих Ришњана неки Петар Џаја , послао такођер на дар Стјепану Малом одјело и оружије са једнијем писмом.

        Ово је било од толико још већег значаја,што је Џаја и сам био раније у Русији те Млетачке власти укоре Петра и још два Рисанска капетана ( Ћеловића и Корду ) а ове пријекор толико наљути да дође до оштријих ријечи и зато их позову у Котор на договор.

        Кад ови на три позива не хтједоше доћи ,пошљу једног мајора са 40 војника да их пошто пото доведу.

        И ту видјесмо лукавство латина те је мајор тајио због чега је дошао и кад га при повратку ништа не слутећи капетани из Рисна испратише до лађе,намигну овај војницима да ову тројицу ухвате и убаце у лађу.

        Ови сво тројица завичу за помоћ и Ришњани, који и дан дањи живе под оружјем ,дотрче и стигну на вријеме те ослободе Петра Ђају , Ћеловића и Корду.

        Мајор бобјегне са лађом ( бела лађа прим аут,:-), праћен јаком ватром из пушака .

        Ради тога Млетачка влада би принуђена да узме озбиљне мјере те убрзо дођоше Млетачке ратне лађе под Рисан и избаце на суво неколике хиљада људи и кад неколико позива осташе неуспјешни нападну на варош.

        Али се Ришњани из кућа ,по Рисну, тако храбро борише и брањаху да се трупе морадоше повући изгубивши неколико стотина мртвијех док су код Ришњана пали само један човјек и једна жена.

        Тада позову на вјеру у Котор Корду тадашњег општинског капетана …наставак слиједи…“ 🙂

        Лукавство је од лукавога ,оружије глупих и примитивних људи ,незнабожаца.Лукавошћу таквијех Богобораца само се незнабошци и диве као и богатству таквијех стеченом лукавошћу те лукавога цијене ,цијенећи тако лукавога и тиме се ставише на страну самога зла а противу Бога и добра. – Праведници

        Свиђа ми се

      • .и тако после бежаније Дуждевог мајора млетачких ратних лађа из рисанског залива капетан Корда оде у Котор:

        „Кад су га запитали зашто је потукао Дуждеву војску,
        он им одговори да Ришњани,нису били ни тукли никакву Дуждеву војску већ да је нека незнана и незвана војска дошла и ударила на варош да је покори па су се дјеца с њима посвађала, „играла се дјеца“ и тако даље…

        На тај се начин он одговори и кад је на последње питање: да ли би се тако и за Дужда борили,одговорио,да би буде све свима опроштено.

        У ово вријеме пошље а како веле по наговору Млечана и Турака – Руски двор у Црну гору свог једног пуномоћника ( у лицу неког кнеза Долгоруког), да народу каже да је Стјепан Мали варалица.

        Кад кнез Долгоруки дође,на митрополитов позив искупе се на Цетињу сви главари земаљски ( осим онијех из Црмнице,гдје је у једном манастиру боравио Стјепан Мали и тада се ту бавио). и ту на скупштини буде им објављено да је Петар lll умро и да је Стјепан Мали варалица.

        Изгледало је као да је скупштина у ово повјеровала и обећаше једни другима да о Стјепану Малом као владаоцу неће више ништа да чују.

        Али кад сјутра дан,пуцање из пушака са сусједног брда ,објави његов долазак,потрчаше му сви у сусрет мећући пушке и вичући:
        „Благо нама данас и довијека! Ето нашег господара!“

        Дошавши на Цетње затвори га Долгоруки и митрополит у једну ћелију на горњем поду.Стјепана то ништа не збуни. Он стаде својим стражарима говорити: „Видите да ме и сам Догоруки признаје за цара.јер ме иначе не би затворио изнад себе већ испод себе“,и још друго којешта чиме све више утврди у Црногораца заблуду да је он заиста Петар lll а Долгоруки видећи да их не може разувјерити и да су му сви врло одани,напусти Црну гору не свршивши ништа.

        А ови догађаји дадоше Турцима новога повода да зарате с Црном гором.Слути се не без разлога да су Порту на то подболи Млечани јер у исто вријеме и они истуре своју војску дуж цијеле Црногорске границе да би како се говорило спријечили прелазак Црногораца на своје земљиште,ако би их Турци побиједили и да тако са своје стране припомогну да Црногорце коначно истријебе.

        И многобројна Турска војска нападне Црну гору са три стране…

        наставак слиједи

        Свиђа ми се

      • Да видимо шта даље каже Вук Караџић :

        „Многобројна Турска војска нападне Црну гору са три стране : са сјевера Босански паша ,с истока Румелиски паша и с југа Скадарски паша.

        Развише се крвави бојеви . Црногорци су се борили као лавови јер је било бити ил не бити; али је Турска сила била и сувише велика. Како се с Млетачке стране с удвојеном пажњом мотрило да се у Црну гору не унесе никакав ратни материјал , то се брзо показа осјетна оскудица у праху и Црногорци су се морали борити са оним што су од Турака отимали.

        Тако су се тукли два мјесеца. турци опустоше и попљачкаше многа села по граници и продријеше донекле и у унутрашњост али до Цетиња не могаше допријети. Кад наступи јесен многи се вратише.

        Црногорци кажу да им је и у овом боју сам Бог помогао јер се деси да се гром попали барутне магацине и у Турском логору на Црмници и у Млетачком код Будве.

        О Стјепану Малом због кога се и водио овај рат мало се шта приповеда у овијем бојевима. Само се вели да је подигао према Херцеговини неколико шанчева који до данашњег дана носе његово име.

        Свакојако није се показао онакав какав се хвалисао .

        Како су Турци тражили да им се Стјепан изда а Црногорци нити су могли то учинити нити онако просто одбити, на то реку да је он у боју погинуо а за већу тврђу пошљу им његова коња кога му је поклонио Српски патријарх; а њега самога сакрију.

        Стјепан Мали владао је у Црној гори у свему око четири године и Црногорци су га у свему и свачему слушали и покоравали му се.

        Приповједају да је стријељао два човјека због крађе, па је метнуо на један камен крај пута за Котор којим је сваки дан пролазило много народа 10 дуката и један сребрњак и те су ствари мјесецима лежале на свом мјесту и нико се није усудио да их дотакне.

        Ипак је својим држањем за вријеме рата са Турцима много изгубио од свог пређашњег угледа. жалостан је и његов свршетак…“

        Свиђа ми се

      • „Многобројна Турска војска нападне Црну гору са три стране : са сјевера Босански паша ,с истока Румелиски паша и с југа Скадарски паша. Развише се крвави бојеви . Црногорци су се борили као лавови јер је било бити ил не бити; али је Турска сила била и сувише велика. Како се с Млетачке стране с удвојеном пажњом мотрило да се у Црну гору не унесе никакав ратни материјал , то се брзо показа осјетна оскудица у праху и Црногорци су се морали борити са оним што су од Турака отимали.

        Тако су се тукли два мјесеца. турци опустоше и попљачкаше многа села по граници и продријеше донекле и у унутрашњост али до Цетиња не могаше допријети. Кад наступи јесен многи се вратише. Црногорци кажу да им је и у овом боју сам Бог помогао јер се деси да се гром попали барутне магацине и у Турском логору на Црмници и у Млетачком код Будве.

        О Стјепану Малом због кога се и водио овај рат мало се шта приповеда у овијем бојевима. Само се вели да је подигао према Херцеговини неколико шанчева који до данашњег дана носе његово име.
        Свакојако није се показао онакав какав се хвалисао .

        Како су Турци тражили да им се Стјепан изда а Црногорци нити су могли то учинити нити онако просто одбити, на то реку да је он у боју погинуо а за већу тврђу пошљу им његова коња кога му је поклонио Српски патријарх; а њега самога сакрију.

        Стјепан Мали владао је у Црној гори у свему око четири године и Црногорци су га у свему и свачему слушали и покоравали му се.
        Приповједају да је стријељао два човјека због крађе, па је метнуо на један камен крај пута за Котор којим је сваки дан пролазило много народа 10 дуката и један сребрњак и те су ствари мјесецима лежале на свом мјесту и нико се није усудио да их дотакне.

        Ипак је својим држањем за вријеме рата са Турцима много изгубио од свог пређашњег угледа. жалостан је и његов свршетак…
        наставак слиједи као и Црногорски ратови са турцима.

        ..

        Свиђа ми се

      • „…Жалостан је његов свршетак . При паљењу неке мине Стјепан Мали се рани и изгуби очи . Док је тако слијеп живио у манастиру, Скадарски паша поткупи његова слугу ,по рођењу Грка ,који га је у болести служио и неговао , да га смакне и овај улучивши згодну прилику закоље Стјепана на спавању . Затвори собу и рече укућанима да не праве ларму јер је господару метнуо нешто на очи па треба у миру да лежи и да не улазе у собу док се он не врати.

        Кад овај после више сахати не дође обију врата и нађу Стјепана мртва у крви у кревету. 1785 подигне се опет Махмуд паша Скадарски са великом војском на Црну гору. Учинило му се да је згодна прилика јер се поглавица земаљски 1777 године у Карловцима у Сријему посвећени митрополит Петар Петровић Његош тада бавио ван Црне горе.

        Ово је по Турке било заиста врло повољно и паша с великом силом продре до на Цетиње и спали и опљачка многа села и велика зла нанесе Црногорцима. Али како се у овој српској сиримашној земљи војска није могла одржати ,то је наскоро морао размишљати на повратак. Не усуђујући се да се врати истим путем упути се као прије Ћуприлић преко приморја. У Црној се гори опет поврати стари живот.

        У вријеме посљедњег Руско – аустријског рата с Турском ( 1787 – 1791 ), Црногорци с Аустрискијем мајором Вукасовићем нападну на Турке и тако поново навуку на себе гњев Портин.

        Пошто је мир с Аустријом закључен крене се 1795 Махмут паша поново на Црну српску гору . Био је и други повод рату : што су пограничне нахије престале да плаћају Турцима данак. Али Махмут паша нађе Црногорце не онако као прије 10 година.

        Међу њима је био митрополит Петар који их је с крстом у једној и мачем у другој руци лично предводио . Тек што је паша ушао у планине буде са свију страна нападнут до ноге потучен и једва се и сам рањен бјегством спасе.

        Охолог пашу који је потукао султанову војску и о себи мислио да је непобједан ово јако заболи . Жедан освете скупи на брзу руку двапут већу војску и већ после три мјесеца поново навали на Црну гору. Али с истом срећом .

        Не само што му војска буде потучена већ и он сам у боју погине. Његова глава заједно са сабљом и фишеклијама и данас се чува на Цетињу и показује као знак побједе.

        Од овога доба почиње ново доба за Црну гору. “ …

        Свиђа ми се

      • Шта је Христос писао по прашини ? Свети Србски Владика Николај охридско жички.

        _

        Свиђа ми се

  2. Аустроугарска брише Српство у Црној Гори
    Чим је Аустроугарска загосподарила Црном Гором, почело је брисање свега што је било српско. „Србин“ и „Српство“ се више није смело спомињати. Посебно је одлучено, да се српски језик обавезно мора звати „црногорски језик“. Аустроугарска је имала искуство о брисању знакова Српства, јер је то чинила тамо где је од Срба католика стварала Хрвате и кад је (после 1878) Србе муслимане у Босни и Херцеговини уверавала да нису Срби и да не говоре српским језиком – него „земаљским“, или „бошњачким“.
    У Југославији су занемарени многи учени странци из 19. столећа, а они су све становнике српских земаља звали Србима, а њихов језик српским. Истицали су – да у српски народ спадају: православци, католици и муслимани. Један од њих је француски писац и дипломата Огист Дозон. Написаће о томе књигу – 1888. године. Уочиће, да су српска завичајна имена честа и наговестиће (између редова, како се то каже), да ће она разарати српски народ. Десиће се то и Србима у Црној Гори. Видели смо, да су Западноевропљани расрбљивали српски народ у Црној Гори, што ће Аустроугарска жестоко спроводити и у Првом светском рату. Tо нечасно дело Ватикана и Западноевропљана описује честити француски дипломата и писац, Огист Дозен:

    Liked by 1 person

    • „У Југославији су занемарени многи учени странци из 19. столећа, а они су све становнике српских земаља звали Србима, а њихов језик српским. Истицали су – да у српски народ спадају: православци, католици и муслимани. Један од њих је француски писац и дипломата Огист Дозон. Написаће о томе књигу – 1888. године. Уочиће, да су српска завичајна имена честа и наговестиће (између редова, како се то каже), да ће она разарати српски народ. Десиће се то и Србима у Црној Гори. Видели смо, да су Западноевропљани расрбљивали српски народ у Црној Гори, што ће Аустроугарска жестоко спроводити и у Првом светском рату. Tо нечасно дело Ватикана и Западноевропљана описује честити француски дипломата и писац, Огист Дозен:“-крај цитата.

      Поштовани историчару Јарчевићу ; ЛАГАЛИ су нас сви „учени странци“ а лагали су нас како би нас у будућности ПРЕВАРИЛИ а што су како се чини данас у УСПЕЛИ захваљујући томе јер смо наседали по Југославија а и даље наседамо на њихове свесне и намерне лажи и преваре. Па докле тако и уз силно ишчуђавање ?

      То што су они „истицали“, ПЛАНСКИ су истицали и унапред далеко гледали како да нас униште а што од пропасти Србског Царства,НА ТОМЕ , сходно томе колико Божијег допуштења имају, у континуитету РАДЕ. Латини старе варалице или они под папом ,чак и књиге пишу како би нас држали у лажима? И овај Дозон Огист књигу написа 10 г после БЕЧКОГ конгреса? Па да му верујемо тако „ученом знанцу“ он вероватно човек зна ко је Србин а ко не ? 🙂
      Шта ми Срби знамо ко је Србин а ко не? Морају са запада „пријатељског да нам то кажу? А знају они од Бечкога конгреса 1878, јако добро како од Србина направити хрвата или Турчина,зато и пишу то што пишу и дан данас ту ЛАЖ погубну по Србе и Србску државу пропагирају.
      И у праву су ? Тврде да су они који су веру Србску светоотачку издали и тако Бога издали „Срби“?
      А онда их као од шале претворити у хрвате? Морају Срби једном за увек СХВАТИТИ. Илија је расрбљен онога тренутка кад је пристао да буде Мухамедов Алија и када се ВЕРЕ одрекао и променио име , онога тренутка када се вере одрекао и ислам или католицизам својевољно прихватио. Од ТОГ момента више НИЈЕ СРБИН.А остало је ствар доказивања у Богоборству и напада на своју бившу браћу у миру и у рату својој новој браћи.

      Србство НИЈЕ ВЕРА а то би волели да свим Србима уместо светосавља *православља ,свим Србима срПство за веру замену па тако и као од шале „претворе“ у Турке или Хрвате све једно. Где је РАЗУМ?

      Нису их они претворили,сами су себе такви бивши Срби „претворили“ у неке друге ,својом вољом и Србства се ОДРЕКЛИ.. И они са запада то ЗНАЈУ све су то људи који знају.Вера је оно што вековима одваја Србе и Русе од не Срба и не Руса,али на жалост Срби то не знају? Срби и Руси исти народ. Бивши ,имају право да мисле ,верују, кажу,лажу да су шта год али Срби више нису и за Србство и Србске државе не могу истински ни да раде.
      (Да одемо а кажемо усташама пореклом и бившим Србима да су Срби?Ко мисли да су Срби нека оде па нека њима то прича и преведе их на Србску страну а не да овде у Србији то пропагира Србима који јесу Срби. Нека иду тамо па нека им пропагирају да виде како ће проћи од оних?)
      Могу да раде само у НЕ ЗНАЊУ за оне којима истински и припадају ,јавно или тајно и да лажу Србству верни народ, на непријатељима Срба корист од пре и после Бечког конгреса и „срПског валцера“.
      С поштовањем
      студенти,ученици, Србског Професора , Старог Србског Вука који је титуле и звања окачио МАЧКУ О РЕП уместо светих канона свете цркве православне Божије што неки срПи каче о реп а све будући…?

      Liked by 1 person

  3. Храбри млади црногорски новинари су питали Господина Барона Ротеншилда да ли се он слаже са увођењем новотарског језика у његовој Црној Гори?

    Он се само насмешио и рекао да продаје своју имовину у Србској Црној Гори и да га тамошњи домородачки језик и та држава више не занимају.
    Отишли су Руси али могу да се врате под оружијем тако да се тамо много опасна ситуација и поред свих глобалних проблема не требају му Србско- Руско-Црногорски пробеми. Доста му је свега каже. 🙂
    Има он и бољих светских дестинација. 🙂

    Ко зна светски језик нека преведе а ми смо овако разумели?

    Нема потребе да Срби гледају светску дигиталну ТВ кад је можемо имати и овде и уживати у Србској интернет телевизији и сопственој Србској уређивачкој политици ?

    Свиђа ми се

    • Доказ стиже из Русије: СВЕЖЕ ВАКЦИНИСАНА ДЕЦА су потенцијални извор ЗАРАЗА и епидемија. ОБАВЕЗАН КАРАНТИН ЗА СВЕ !

      Свиђа ми се

  4. Народ је у Црној Гори, после два балканска рата, био у тешкој ситуацији. Породице пред искушењима преживљавања. Поред тога, у земљи није било политичких партија, или организација које би се супроставиле оваквим краљевим одлукама. Имао је неограничену власт, јер је своју вољу, неометано, спроводио кроз скупштинска и владина тела. Рашовић уочава да је народ, иако неорганизован, био једнодушно против својих властодржаца на Цетињу. Краљево истрајавање на разграничењу Србије и Црне Горе је вређало сваког Црногорца. Незадовољство се видно испољавало и у најзабаченијим селима. То је бринуло краља и присталице. Ублажавали су револт народа објашњењима да су све предузете мере у вези са удаљавањем Црне Горе од Србије у најбољем интересу српског народа – и у Србији и у Црној Гори. Рашовић уверава да је краљ Никола, неуморно, глумио како је његов једини циљ уједињење Србије и Црне Горе, али да то онемогућавају тренутне међународне околности. Тиме је умиривао суграђане и чувао своју популарност, стечену у балканским ратовима. Краљ је знао да ће изгубити подршку народа ако се открије његова намера о одустајању од уједињења две српске краљевине. Рашовић нам овако објашњава односе између народа и владара у Црној Гори пред Први светски рат:
    “У народу је настало једно горко разочарање. Са званичне стране се почело увјеравати да ‘формално’ одвајање Србије од Црне Горе диктирају обзири спољне политике. Увјеравало се да Аустроугарска не би дозволила спајање Црне Горе са Србијом, јер би се, на тај начин, створила Велика Србија, против које је уперена оштрица аустроугарске политике“.

    (Боже! На исти начин су владе Србије и Црне Горе оправдавале своје поступке кад су одбијале да, од 1991. до 1995, прихвате предлоге Срба из Републике Српске Крајине о уједињењу свих српских земаља. Посланици скупштина Србије и Југославије су гласали против уједињења, “јер то не би дозволила међународна заједнице, зато што би се тим уједињењем прекршио Венсов план“, та наводна Мировна операција Уједињених народа (нација) у Југославији!)

    Свиђа ми се

    • Јарчевићу шта је ту чудно? Знамо како су се комунисти на власти понашали са Србском црквом и православним светињама и колико су их потопили и спц разорили. А знамо да су исто и Турци,Аустријанци и Ватиканци радили,
      Комунизам је унет са запада а како би другачије са нама завршили у новом поретку него делујући изнутра кад већ вековима споља нису могли? Зато је то пропаст таквих и рад на самоуништењу изједначити се са том западном идеологијом а то већина Срба величајући Југославије комунизам и социјализам ради и поистовећује се са њима. Историја им почиње од тита.Тако су у демократији готови ,поробивши сами себе ,изгубили су све битке и рат и унапред пострадали.
      Поздрав

      Свиђа ми се

    • Уважени историчару професоре Јарчевићу и сав србски роде да Вам луди Милојко каже братски вако:

      Срећа да међ нашим православним србским родом и браћом Црногорцима тада није било демократије и политичких странака и организација јел негде је прочито у коментарима луди Србин ,прости Милојко и млого грешан Богу да су политика и демократија курва и лаж и средство Каубоја који су нападали Индијанце у Црној Гори и њихове поглавице ,племена и шаторе .

      Како је тада било млого изрода који су се потурчивали и прелазили на страну непријатеља неуки Милојко мисли да би се још више њих продало каубојима и ушло у њине странке и демократске партије и међу сва племена Индијанаца у овом случају Црногораца у Србској Спарти и деловали би на сва племана и десетковали би војно одбрамбено стање Србских Спартака.Купили би млоге за шаку долара. Тако би непријатељ ушао дубоко у територије на сва брдау народ и сваки шатор и свако племе а са политичком демократијом би ушли и непријатељски Каубоји тога доба ,Турци.

      И сва племена би била још више посвађана и подељена и страховито ослабљена па не би могли да се одбране и нападима споља и изнутра? Прво би се побили демократски међусобно и ослабили бројно стање?
      Били би опкољени и разорени и споља и изнутра док би Каубоји Млечићи или Млечани не зна луди Милојко како да их назове држали граничне страже док и позиција и опозиција и сва народна племена и сваки Индијанац до последњег не би био истребљен.
      Овако су имали Бога и веру и своје цркве и манастири и нису их демократски потапали вековима нег чували од Турака и Каубоја из јевропе.И Бог им је помого опстали су и намножили се,данас нас има више него свих прошлих векова.
      Можда луди Милојко греши ипак би оставили који примерак у резервату да туристи и гости из света могу да их разгледају и загледају ко мајмуне Боже нас прости.
      Боже прости сав Србски Род и сва Србска племена јел да се то десило и да је била демократија Срби и браћа Руси би остали без Србске Спарте јербо тада није Велика Русија могла да дође авијонима ,тенковима, бродовима ,подморницама ,крстарицама и нису имали све нај модерније наоружање те нису могли брзо да стигну у помоћ својој браћи коју би Каубоји,Турци и околни свет да истреби ,слично ко данас.
      Онако би се у демократији усрали и морали би да им служе и допусте да их Турац набије на Колац по свом закону и вери и направи џамије и Србска демократска Спарта би завршила потопљена а на води.Добро је далеко било демократије и политике светских Каубоја.По њином демокрадском закону Индијанци и сва Индијанска племена и сваки Јунак са мачем и стрелом моро би демокраским каубојским законима да бидне истребљен,вако су имали свог краља који није ишао на балове по јевропским дворовима и смејао се својим племенима Индијанцима нег их је чуво од таквих и Богу фала сачуво ко и Србску вјеру и цркве и Црногорце да Србство буде јаче.
      Ајд у здравље Србски роде воли Вас припрости Милојко !

      Свиђа ми се

      • „Где је моја вјера ако ја будем ћутао“?!

        Милојко би још додао свете речи светог пророка Његоша које гласе : „зло чинећи од зла се бранећи , ту нема зла никаквога“.
        А колика је љубав Црногораца према својој браћи по вери Русима види се у односу свих Црногорских Србских племена према лажном цару Шћепану малом што се представљо да је руски цар 3.

        Милојко има и једно питање што није везано за ову тему али како је он „луд“ нада се да му нико овде неће замерити а и ако замери шта Милојко има с тиме? Господ каже куцај и отвориће ти се па Милојко „куца“ и пита браћу и сестре Србе са Србског Репортера да ли неко зна ко је власник ( газда) ове иностранске банке ерсте? Милојко и Срби знају да она банка интесса регистрована у Бразилу и да је газда један од нај богатији у свету рокфелер.Она је пренета овамо из Италије па многи све бркају и мисле да је талијанска или бразилска а није. На страну то знају ли паметни Срби овде можда и нај паметнији у Србији ко је онда тај газда ерсте светске банке?

        Унапред фала и уздравље

        Свиђа ми се

      • Милојко има и једно питање што није везано за ову тему али како је он „луд“ нада се да му нико овде неће замерити а и ако замери шта Милојко има с тиме? Господ каже куцај и отвориће ти се па Милојко „куца“ и пита браћу и сестре Србе са Србског Репортера да ли неко зна ко је власник ( газда) ове иностранске банке ерсте? Милојко и Срби знају да она банка интесса регистрована у Бразилу и да је газда један од нај богатији у свету рокфелер.Она је пренета овамо из Италије па многи све бркају и мисле да је талијанска или бразилска а није.То знамо. На страну то знају ли паметни Срби овде можда и нај паметнији у Србији ко је онда тај газда ерсте светске банке и јербо држи и неку осигуравајућу „кућу“?

        Унапред фала и уздравље

        Прође 10 дана роде а Милојко није добио одговор. Мора бити да неко познаје власника или је чуо за њега?
        Србски роде моли Вас Милојко за одговор и цео знатижељни комшилук ће бити захвалан. Комшиница (радио) Милева нај више.

        Ајд уздравље роде и нек Вас Бог чува од сваког зла.

        Свиђа ми се

  5. Зато је краљ Никола Петровић морао да објави рат Аустроугарској, кад је ова напала Србију, заклињући се у српско родољубље, а истовремено је, прикривено, помагао аустроугарско ратовање против Србије. Његове проаустроугарске намере, није било једноставно открити, јер је, после победа српског оружја против Турака и Бугара – 1912. и 1913, уживао велико поверење у народу и војсци. Зато су Црногорци усхићено пошли на ратиште, верујући да ће, са својим врховним командантом, ослободити и српске земље окупиране од Аустроугарске. Уз такво поверење својих поданика, краљ Никола је, кришом, урадио много тога да црногорско оружје буде што мање убојито. Највећи уступак Аустроугарској је учинио намештањем да црногорска војска на ловћенском ратишту потпуно мирује. По договору с Бечом, ни аустроугарске трупе нису предузимале офанзивна дејства на том делу. У исто време, борбе су биле тешке на осталим деловима ратишта између српске и аустроугарске војске – од севера Црне Горе до Саве и Дунава. Због реченог српског идентитета црногорских бораца, краљ Никола није могао зауздати целокупну црногорску војску, или је прогласити савезничком војском Аустроугарске. Зато су Црногорци под командом бригадира Јанка Вукотића разбијали офанзивне насртаје Аустроугара на Црну Гору, а у појединим фазама битке, Црногорци су потискивали непријатеља и досезали до Романије у Босни и Требиња у Херцеговини!

    Свиђа ми се

  6. Ni to ih nece spasiti od propasti i nestajanja iz ljudske zajednice. Veoma su mali, veoma su siromasni, veoma su okupirani, bez identiteta jer zatiru srbsko poreklo. Bice ih jos manje, kad udju u NATO, jer ce morati da daju svoje vojnike da ratuju po raznim avganistanima za interese americkih korporacija! Ima u istoriji mnogo naroda koji su nestali, i ostali su samo u tragovima zapisanim u prasnjavim istorijskim knjigama. Njegos se u grobu prevrce nasta su mu se potomci napravili. Hibridna nacija!

    Liked by 2 people