Љубиша Марковић

Љубиша Марковић: ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ПАШЕМО


 

Хиландар фото: Љубиша Марковић

фото: Љубиша Марковић

“Саборност не значи универзални, неку спољ(аш)ну универзалност,
то није квантитативно, него квалитативно обележје.
Саборна Црква се може показати и као мало стадо.
Јеретика може бити више него православних, и да су јеретици свуда и у већини,
а историјска Црква гурнута у `позадину` историје, у пустињу.
Тако је бивало, а тако може још често бити“

о. Флоровски – Саборност Цркве

Када проповедницима вере постане важнија њихова проповед од саме вере, од самог Христа чак, и када народ убеде да почне веровати њиховој проповеди и приповеди, а не у Бога, онда Бог не обитава више у њиховим срцима. Своју проповед подижу на уметничку раван, чак и од тога праве „евент„, догађај, науку, филозофију, знање! Тим проповедницима-приповедницима, њихово велико Ја, не дозвољава да пређу тај праг ка вишем човеку. Бавећи се формом а не суштином, заблудели у својим тамним вилајетима и мрачним коморама, одвлаче народ са правог пута улудо трошећи свој таленат по беспућима свог празноглавја.

“И ослободи се човек злих духова, населише се у свињама и све се свиње подавише.
А човек седи поред ногу господа.“

Ф.М. ДостојевкиЗли дуси

Није само народ у Србији маловеран, него се и у цркви ушуњала лаж уместо истине, лицемерје, властољубље, среброљубље, страх уместо љубави. Све оно на чему би се морала темељити црква, се је изопачило. Велелепна здања никад већа чини се, а маловерје пропорционално здањима, велико. А где је ту народ, који би требао бити црква, храм Божји?

Ово питање и не би било питање да не живимо у времену материјалном и када је материјализам овладао нашим животима, мислима, жељама, идејама чак. Јер када поделимо духовно и материјално начело у нама и дамо једном (духовном) предност ослободили смо простор у овоме другоме да се зло насели. Духовно се мора уобличавати у материјалном, јер смо ми и једно и друго у овоземаљском животу.

А ми сада имамо надвладу потрошачко-конзументског у нама – сјај фасаде ЕУ блешти у нашим очима. Природно, апсолутизам државе јача индивидуализам, који је у запуштеном народу погодно тле за разне девијације. Најпре мондијалистичка, потом комунистичка, сада  партократска држава је угушила ауторитет цркве и социјалне слободе, уништила породицу као основну ћелију где се чувало наше отачаство. У бити, Србија као изразито партократска држава одбацује и бори се против саборности цркве, и тиме гуши религиозну слободу. Културолошка и медијска сатанизација цркве и верника, мешање државе у избор патријарха, само потврђује антихришћански принцип партократске државе. Па сада имамо ситуацију где се побунио-дигао син против оца, тако да одрицање од државе, културе, историје и предања је заправо оцеубиство. Одрицање од српства у име неких наднационалних идеја, раније југословенства сада еуропејства је заправо оцеубиство, као код сатаниста, који по неком правилу сматрају да би се нешто родило, друго мора бити убијено. Нама у Србији је више него икад чини се, потребно јединство духовне и световне власти. Не надвлада једне, свако у својој сфери а опет у корист нашег народа. Јер, одговорност Цркве није мала и не сме се постављати по страни.

УНИЈЕ И ВИТЕЗОВИ

Сво време нас критикују и прозивају, због наше тобожње нетрпељивости, да смо искључиви, да не позивамо на мир, толеранцију, да позивамо на рат, обрачун итд. Истовремено, ти исти прозивачи, ти католички отпадници од праве вере, позивају нас, правоверне, да им се прикључимо, придружимо или шта год већ користили као језик! Да им дамо легитимитет за сва злодела и нечовечности које су починили у име Христа, хоће јефтино да откупе своје грехе, намећу нам индулгенцију! Не знајући, несрећници да се само пред Христом могу искупити, искреним покајањем, као разбојник на Крсту поред Христа. Али не, они то неће, они наступају осионо, легионарски, освајачки, они би да нас покоре. Током векова су користили и користе све расположиве технике: науку, финансије, економију, војску, културу, уметност, сада и медије. Чак нас и наша Црква, на мала врата гура у екуменизам, у јединство и разне уније, уместо да тежимо и градимо саборност. Не можемо се ми одрицати Христа, одступати од праве вере, од нас самих, одрицати се наше традиције, културе, историје, одрицати се саборности у име неког јединства, уније, одрицати се правог живота у име неког који би могао бити а још и не знамо како изгледа!

Да ли су чланови разних витешких редова, витезови? Рекао бих не, пре ће бити да су то похлепни масони, жељни моћи, новца и славе. Више воле уније него националне државе, али не сви! Наравно они који долазе из јаких држава воле своје државе, а уније посматрају као институције помоћу којих могу владати малим државама и несметано управљати њиховим ресурсима. Који је мотив оних из малих држава да воле уније? Исто, моћ, новац и слава, а припадност сопственим државама негирају, односно стиде се. Комплекс ниже вредности, који компензују припадношћу тајним организацијама и наднационалним унијама. Сопствени народ и државу углавном не виде. У унијама се концентришу све полуге власти, сви владалачки ресурси, наднационално испред националног. Погледајмо садашњу ситуацију, ова унија, она унија, унија испред државе и народа. Погледајмо само шта раде садашњи властодршци у Србији!  Жртвују народ, културу, традицију, историју, све ресурсе наше земље, ради чега? И у име чега?

Уместо породице негујемо тржне центре, децу тамо водимо да у једној конзументско-потрошачкој идили оформе `свој` систем вредности.

ОДБРАНА ОД ГУСАРА

Када нешто у себи поседује трун или део истине а само није истина и када се то нешто креће на периферији и није ништа, а позива се на истину, том маленом труну  који срж није, то је онда свет у којем ми сада обитавамо, у којем се крећемо и умиремо.

“Нанесе ме живот у ћутање: тим гласније крикнем. Сме ли се то?“ 
М. Настасијевић – Све што ми се учинило да је

У односу на осталу природу човеку је дато да буде више од себе, да извуче много више и жалосно је гледати нас како улудо трошимо своје таленте, миримо се са задатим вредностима, са судбином. Дати више од себе, од могућности, од просека, зар то није импулс који нас може повести преко граница могућег, у свет магије, непознатог, свет адреналина, уметности, науке, фантазије!

Зашто спавамо, зашто се миримо са нечим што не ваља и што нам не прија? Зашто идемо чак испод просека, испод мере примереног? Зашто идемо испод дефиниције човека, драга браћо и сестре, када нам је дато да будемо више? Јер ми газимо божји дар, у прах га бацамо, и непримерни смо спрам датог нам талента и спрам моћи! Моћи у нама и моћи око нас! Проговоримо браћо и сестре! Недајмо да нас више газе, да нам руше углед и газе по достојанству!

Идеал се не остварује маштањем, до идеала се долази жртвом, тешким радом, катарзичном самоизградњом, путовањем где се поштују „знакови поред пута“.

И опет да се вратим нашем заборављеном великану, М. Настасијевићу: Мисао је најплеменитија онда ако иде паралелно са стварношћу или стоји нормално на њој, то јест ако је компарација или антитеза.

Када мисао и радња постану недељива целина, односно када се споје мисли и радње у једном човеку, догађају, народу, то је за мене нулта тачка преокрета, промене, живота правог чак, рекао бих.

Дакле, драга браћо и сестре, више него икад нам је потребно саборност (не једноумље) и договор око елементарних тачки које нас спајају ради заједничког наступа. Размирице, расправе, сујету, славољубље,.., на страну драги наши! Одговорност је велика, да не бисмо још једном потрошили и дискредитовали појам родољубља у Србији.

Јер, не можемо бити индолентни и толерантни према процесима уништења државе, народа, велеиздаје, пљачке и покоре, процесу нестанка нашег! И монаси су мачеве опасивали да би Хиландар од гусара бранили. Тако и ми сада, време је да се пашемо, драга браћо и сестре! Да одбранимо нашу свету Гору, Хиландар, да одбранимо Србију!

 

Љубиша Марковић, СНП Корак Србије

DSC04239

——————–

22. 3. 2016. за СРБски ФБРепортер аутор Љубиша Марковић, приредила Биљана Диковић

 

 

2 replies »

  1. Свак да крене од себе,да принесе Богу топлу молитву измири се сам са собом и људима око себе исповеди све своје грехе прекине са старим начином живота и труди се да отпочне нови сагласан Јеванђељу и учењу Светих Отаца у Цркви Божијој!То све је могуће једино ономе ко хоће да буде послушан Богу од кога очекује сваку помоћ и свако добро у животу и овом и оном!

    Свиђа ми се

  2. Прво народ пробудити,предочити да смо већ 100 година на кривом путу,кола јуре у амбис ко да их заустави да не оду у понор?Мора неко,а ко послаће га Господ Бог и Свети Сава!

    Свиђа ми се