ДРУШТВО

Долазак принца Чарлса разголићује колонијалну психологију садашњег режима – Драган Крстић, одломак из рукописа „Психолошке белешке 1978-1981“


Светислав Пушоњић, 19.3.2016.

Одломак из још необјављеног рукописа покојног професора Драгана Крстића “ПСИХОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ 1978-1981“. Крстићева уочавања су значајна због сагледавања континуитета енглеског колонијалног односа и најпокваренијег политичког прагматизма према Србији и Србима који траје до данас.

***

Драган Крстић: ПСИХОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ 1978-1981

(Одломак о посети принца Чарлса Ј.Б.Титу 1978.)
11 – XI – 1978.

Други светски рат вођен је у име легитимности друштвених уређења и међународних односа, али сви исходи тог рата били су нелегитимни. Десетине милиона људи је изгинуло не само за једну лажну победу, већ за победу – тако је испало – оних облика понашања против којих су се милиони људи борили и који су управо били узрок смрти тих људи. Све у друштвеним процесима после тог рата постало је нелегитимно.

Да није у питању нека „грешка“ историје, нешто што се случајно изврнуло у токовима остварења, већ да је у питању дубоко усађен прагматички прилаз историји у савременом свету, прилаз који стварно занемарује или одбацује принципе и легитимне заснованости понашања, сведочи и скорашња посета принца Чарлса Југославији.

Просто застрашује поклоњење представника енглеске монархије, једне од најлегитимнијих власти у скорашњој историји света, диктатору Брозу, једној од најнелегитимнијих власти у историји Европе. Посета једног принца енглеске круне једном диктатору окрвављених руку утолико је разумљива, што је потврђивала бригу Енглеске за свог штићеника, кога су, заједно са његовим диктаторским програмом, Англо-Американци довели на власт у Југославији.

Природа те посете не може бити другачија од разлога за ту посету. Осим што је застрашујућа, учињена посета је понижавајућа за српски народ, и као таква она је, у ствари, непристојна, исто онако као што је било понижавајуће и непристојно настојање Енглеске да диктатор Броз по сваку цену буде постављен на власт. Био је то обичан простаклук, који је и нашао своју реплику у простачком, полуписменом каплару.

Без обзира на интересе и на прагму, такве непристојности у претходној европској традицији није било могуће починити, а онда када су почињене, онда су непристојности почеле да вуку накнадне недоличности, од којих је посета овог принца само један пример…

Долазак принца Чарлса, наследника енглеског престола, у Београд, створио је провокативне околности за комунистички режим и диктатуру „друга Тита“. Могао бих начинити дуг списак промена у мишљењима партијских функционера са којима се сусрећем, или манифестација у јавности, што све разголићује колонијалну психологију садашњег режима у Југославији, са болним, разорним дејствима у Србији.

Штампа је стидљиво објавила „мишљење“ британске штампе да је Енглеска прва дипломатски и међународно признала „Југославију“, што је, наравно, још једна од обичних лажи и у енглеској и у нашој штампи, везаних за улогу Енглеске у довођењу диктатуре на власт у Југославији. Енглеска није могла сада признати Југославију, јер ју је признала још 1918, и за све протекло време није одрекла то признање, а и за време рата имала је свог амбасадора при краљевској влади у Лондону. Енглеска је сада признала само комунистичку власт у Југославији и диктатуру „Љубичице беле“, одрекавши се јавно краљевске владе и свих демократских партија, а посебно оних које су извршиле пуч због енглеских интереса, бацивши земљу под тенковске гусенице великих сила. Све је то Енглеска заиста прва, пре свих, урадила, а после су следили и други „савезници“.

Те чињенице раније нико није смео ни да спомене, а ако је то неко ипак учинио, добијао је неколико година робије, што је за старије људе (који су та питања и спомињали), значило и смртну пресуду. Сада су та питања јавно актуализована, са побуђивањем многих асоцијација, од којих је за режим посебно тешка она која се тиче његове легалности и његовог легитимитета. Изузев те спољне добијене легалности, режим није имао ништа иза себе, јер од почетка није имао унутарњу легитимност и легалност.

1 reply »