СЛОБОДАН РИСТОВИЋ: УТОПЉЕНИЦА ГРАЧАНИЦА
Боже,
Ниси ти кукавица
Па да утекнеш из Грачанице
Ти си мисао са
Срцем и очима
Опрости ми што сам помислио
Да ћеш се удавити
Коме би нас оставио
Само нас нама – немој остављати
Срби смо
Ми смо браћи очи повадили
Па ни сотону немамо чиме да видимо
Боже, опрости слепима…
Бела Земља, изнад Ужица, у марту када је киша падала данима 2016.године
Слободан Ристовић
МАРКОВИЋ РАЈИЦА: С ВОДОМ ПОВРХ ГЛАВЕ
Тамо где се памећу помери
Измешају људи се и звери
Људске речи слију се с режањем…
Па се јурне у јуриш бежањем.
Кад се правда под неправду сроза
Пузе сати ко паклена гроза
Тад се дани у ноћи подаве
Па се живи с водом поврх главе.
Крв и месо кад по свом поведу
Накоте се змије у погледу
Злобна ватра из очију сева
Пред човеком марширају црева.
Кад се грезне у корисној лажи
Некорисна истина не важи
Улизички кад је род на цени
Тад гвоздене поруше свилени.
У Крагујевцу, марта 2016.
Рајица Марковић
***
13. 3. 2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
ГОЛГОТА ИКОНА ВАЉЕВСКЕ ГРАЧАНИЦЕ
Стоји јека звона пространом долином
Која ни Германи нису претопили
Завладала туга свуда околином
Кад су безбожници Цркву потопили
Са предивног свода Цркве Грачанице
С орошене фреске гледа Отац Свети
Тужан поглед спусти пут Свете Тројице
Којим мутна вода потопом пријети
Затим поглед спусти на Светог Николу
Заштитника мора и морепловаца
Не кријући сузе у великом болу
На Светога Ђорђа оштар поглед баца
Очекује да ће Свети Ратник Ђорђе
Усмртити неман што Светињу дави
Да Манастир вода размине и прође
Па Марију Дјеву гледати настави
Онда мутан поглед упути олтару
У коме још горе воштане свијеће
У кандилу тамјан мирише на жару
А кад вода стигне одољети неће
Онда Исус Христос пита Светог Саву
Који у том трену окреташе воду
На улазу спази Светог Петра главу
Који у молитви гледаше ка своду
И у томе часу све иконе Свете
Увидјевши да се катастрофа спрема
Пристадоше бити на Крст разапете
Јер без смрти новог Васкрсења нема.
Милорад Шаровић, на дан молитве за спас и васкрсење свих уништених Црпских Светиња, 2016. Љ. Г.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
POTAPANJE
VALJEVSKE GRAČANICE
Satana se zacario jeste,
u Državi bez Srca i glave,
Mesto srca spodoba bez lica,
mesto Glave svetska varalica
Prvi smrdi Andriću na vencu,
drugi služi Englezu i Nemcu.
Kad državno blago poharaše,
fašistima firme rasprodaše.
Svetu zemlju pokloniše psima,
Sataninom kotu Šiptarima,
Al tu kraja propasti ne beše,
dok poslednju paru ne uzeše,
Da nesreća bude veća naša ,
na vlasti je prijatelj Ustaša,
Ruši Crkve kaluđere bije,
po Srbiji poduže džamije,
tursko carstvo polako obnavlja,
na kostima srpskog pravoslavlja,
Još veliča Stepinca ubicu,
I valjevsku ruši Gračanicu,
U Savincu hrast Nemanjin seku,
dok s Ikona reke suza teku .
al ne vidi fašistički sluga ,
stigo račun za naplatu duga,
S neba stigla žarka svetlost bela,
ruka pravde svetog Arhangela,
Ne zna ovaj Vrhovnik bez glave
što ga žbiri Satanini slave,
da ko dirne Crkvu i Oltare,
i Svetinje Nemanjićke stare,
i Krst časni potopi u vodu,
sudija će biti svom porodu.
K`o Saloma igra za Iroda,
a kad Crkvu potopi ta voda,
iz vode ćeš začuti opelo,
kako tvoje sahranjuje delo,
Nad vodom će orao da pišti,
dok ti grešni porod ne uništi.
Napisao,
Nutešan Podrugović mlađi
O d g u s l a o,
Miodrag Tomić Stublinski
Свиђа ми сеСвиђа ми се
O, Србски изроди знам да се Бога не бојите, али на Страшноме суду положићете рачуне за уништење ове Божије куће,и као Јуда ћете завршити и признати за колико новца сте све ово урадили.Са Богом водити рат,није паметно,али од очева и нисте могли да будете боље васпитани.Настављате дела уништења Србства и цркве.
Свиђа ми сеСвиђа ми се