Сећам се: антикорупцијска комисија је годинама објављивала резултате, народ се није дизао, умрла је и Верица Бараћ, немилосрдна пљачка народа и државе се наставила, народ мирује. Месецима се по медијима провлачила прича о фантом фирмама које оснивају „стари играчи“ са украђеним идентитетима и послују са јавним предузећима којима руководе кадрови без којих не можемо! Сетимо се само случаја Бајатовић (СПС кадар). Човек који је отворио фирму на украђеном идентитету је раније пословао са Колесаром и Јањушевићем (сетимо се само неких актера безбројних афера у Србији). ДС је заменила СНС и ту је једина разлика! Пљачка се наставља, земља распродаје… доводе нам шеике, као они ће нас спасти…. Правићемо ракете за арапе али наша војска неће имати исте.

На распућу II таласа економске кризе у ЕУ, ломе се разне стратегије, од очувања евра по сваку цену, економске владе, преко фискалне уније, до слабљења узајамних веза и искључења периферних држава ЕУ из зоне евра. Преобрати у реторичким наступима су доста велики и једино Германија наступа моћно-с разлогом у односу на стабилност своје економије, као и стратешким интересима исте. Глас `економског разума` у земљама ЕУ све више добија на тежини, где се, искључење периферних, презадужених држава из зоне евра, намеће само по себи. То би значило стабилизацију и јачање подручја евра, као и давање могућности искљученим државама из зоне евра да `стабилизују` своје економије. Прва на листи тих земаља је наравно Грчка, следе Португалија,… Да су Грци вреднији, раднији и поштенији него што јесу, можда би им било и боље да се врате драхми и тиме добију већу слободу у вођењу своје монетарне политике, јер како недавно рече Вацлав Клаус, чешки председник: “Држава Алабама у САД има већу аутономију од појединих земаља ЕУ!“. Знања из те области им свакако не недостаје, пре свега мешетарског, једино се бојим да су се овде мало прерачунали, запад ништа не даје а да то макар десетоструко не наплати. Злонамерни глас ће казати, можда им продају дуг турцима, који ће га већ знати наплатити! У реду, где смо ту ми? По конкурентности привреда у групи са Бурундијем, Чадом, Хаитијем, Анголом.

У светлу како турбуленција на светском тржишту тако и промена, ови наши мастадонти са пљачком не стају! Свакоме све нуде: земљу, реке, планине, лиценце, концесије, руднике, ЕПС, Телеком, наше животе, све! Наравно, сви долазе: мешетарење, шпекулације, назови инвестиције, прање пара, контрола нашег платног промета из тих земаља, све то наравно против наших националних интереса, елдорадо за све десперадосе света! Благо њима и онима који су им то омогућили, њихово је царство србско а наше небеско, како изгледа. Питање је да ли уопште разумеју шта се дешава? А тек, да ли их истински занима….

„Важни помагач експанзији аустријске привреде на средње и источно-европске државе су биле аустријске банке.“ Др Кристоф Шнајдер, вођа одељења за економску политику привредне коморе Аустрије.

Версус

„Да није пара ЕУ, Србија би се угушила.“ Секретар удружења банака Србије, Верољуб Дугалић

Ова два цитата од пре три године, сам супроставио ради изоштравања и сликовитог представљања различитог приступа аустријских и србских политичара, где наши воде политику уништења привредног система Србије и домаћег банкарског сектора, у режији „експерта“ типа и калибра: Динкић, Лабус, Јелашић, Калановић, Дулић-Марковић & остали. Од ова два наслова је прошло више од три године, да ли се нешто променило?

Страним банкама које послују у Србији није стало до подстицања привреде, дугорочних кредитних аранжмана усмерених ка привреди, него краткорочним, пре свега потрошачким и улагање у некретнине. Зашто? Једноставан одговор гласи, неће да финансирају развој конкуренције привредама у матичним земљама. У таквој политици, највише им је ишла на руку политика НБС (Млађан Динкић илити `калашњиков гувернер`) и политика Г17+(УРС). Наиме, уништавањем домаћег банкарског сектора уништили су и потенцијал за развој домаће привреде. Зна се да су тих пет банака (Беобанка, Југобанка, ЈИК, Београдска Инвестбанка) уништили, да би направили простор за стране банке и два човека за то сносе огромну одговорност, не само политичку него и кривичну: Динкић и Лабус. То се у већини држава Света зове велеиздајом. Те банке су уништене без ваљане анализе, поштовања елементарних економских и правних начела, сагледавања њиховог значаја за домаћу привреду, ефеката гашења и стратешких интереса Србије. Интересантно је да ни после више од 15 година није завршен стечај над тим банкама.

фото: колаж са интернета

Узмимо сада још два актуелна наслова:

“Смањење јавног дуга, рационализација и структурне реформе најважнији су изазови за Србију, и у овим областима очекујемо још боље резултате у наредном периоду-изјавио је у четвртак шеф делегације ММФ-а Џејмс Руф у разговору с премијером Србије Александром Вучићем“. (извор:Новости) (**)

“Србија добила рецепт из ЕУ, следи 30 мера; “Трговина је мотор који треба да вуче нашу приврeду напред – изјавио је начелник Одељења у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Жељко Ракић на јавној расправи о предлогу стратегије. Стратегија предвиђа развој модерне трговинске мреже, интернационализацију трговине и подстицање конкуренције, као и подршка сектору малих и средњих предузећа и предузетницима у тој области, казао је Ракић и додао да је предвиђен, такође, развој информационог система, развој електронске трговине, али и унапређење заштите потрошача.“

То ће у пракси значити: довођење и инсталација великих трговинских ланаца у Србији типа Хофер, Лидл, Леклерк,… Ти трговински ланци у свом робном асортиману имају 90% робе домицилног порекла земаља из којих долазе(види примере Словеније, Хрватске, ….). Значи држава Србија подстиче развој потрошње и прави посао страним компанијама! А где је ту стварање нове вредности?
Много је оваквих и сличних изјава, наслова и парола који само потврђују вулгаризацију тог нашег економског расула. Тзв. страни инвеститори, који иначе уредно плаћају порез у матичним државама, овде се подмирују субвенцијама и јефтином радном снагом док истовремено, наша држава свесно тера домаћу привреду у ликвидацију. Недавна изјава једног србског званичника да, влада намерава да изједначи нерезиденте (имају предност и разне олакшице) са резидентима у Србији је толико гротексна да се иоле нормалан човек не може ни насмејати. Наравно, као и много шта друго и то ће остати мртво слово на папиру. Значи, да смо држављани Србије грађани другог и трећег реда у сопственој земљи! Тога нигде(осим у тешким банана државама) на свету нема. Уз ове наше политичаре и вајне нам експерте, Србија одавно живи у фјучерсима, односно постали смо само један од финансијских деривата.

СРБИЈА У САМОМ СВЕТСКОМ ВРХУ ПЉАЧКЕ
НАРОДНЕ ИМОВИНЕ

СНС се је уочи доласка на власт обавезала да ће зауставити пљачку Србије, да ће одвести Динкића, Г17+ и осталу братију у затвор, итд. Не да није, него им се придружила у тој нечасној работи. Пошто понестаје ресурса, сада су се окомили на оно мало што је остало: ВОДА, ЗЕМЉА, ТЕЛЕКОМ, ЕЛЕКТРО-ЕНЕРГЕТСКИ СИСТЕМ, РУДНИЦИ,… Од 2000 па до сада из Србије је изнешено преко 70 милијарди долара на разне начине. Тако се Србија прикључила листи земаља трећег света које се бесомучно пљачкају од стране народних изрода и издајника. Говоримо о процентуалном учешћу у односу на величину земље и број становника. Ако нам је за утеху, у врху смо заједно са Русијом. (*)

Поплава економиста-експерта (ЕУ душебрижника) и њихових тобож експертских чланака по медијима Србије, где нам предсказују катастрофалну будућност и садашњост окренемо ли леђа ММФ-у, светској банци, ЕУ, НАТО-у,… Чланци у рангу агит-проповских памфлета и парола писани по матрици пророка и разних баба Ванги из 90-их, где плаше овај избезумљени народ којему су све узели. Палма и Веља нам Кариће враћају(да ако се од “салата бизнисмена“ и лопова из 90-их, очешу за неку лову) а СНС их здружује са Динкићевим кадровима (софистицирани лопови), па се ја питам шта ли ће Србији и од Србије после њих остати, и да ли ће ишта остати?! Све ми се чини да су над умирућим телом Србије, једни стрвинари отерали друге, па сад и једни и други српски народ зову: ови што су отишли нам поручују да ће нас комадати са анестезијом а ови што су дошли без анестезије, па ко шта воли.Мислим да немају потребе за тим, ови из ММФ-а , светске банке, ЕБРД, банке за поравнање из Швајцарске, чланови разних “клубова“-лондонски,-париски,…, већ имају разрађене технике и оруђа за ту врсту работа, требају им само локални послушници.

САНИТАРНА ЕКОНОМИЈА ММФ-а

Свако из свог угла гледања (грађани, економисти, политичари, научници,…) има представу какво је стање српске економије. С обзиром на њено стање, не постоји дефиниција која би је именовала, односно која би описала то стање. Колапс, разарање, пљачка, слом, недостатак икакве стратегије, издаја националних интереса, беда, сиромаштво, не-знање, застарела технологија, уништена научно-технолошка база, нерад, недостатак инжењерског кадра, недостатак радне културе, јавашлук,…., су све епитети који се могу придодати било ком објашњењу стања привреде Србије.

Постоји још држава у свету које имају слично стање економија, постојале су и постојаће. Србија је одавно ушла у једно хронично стање болести и зато јој је потребно нешто више од пуког лечења, чини ми се. Мати историја и наука нам дају и добре и лоше примере, дају нам исто тако добра и лоша решења. Исланд, Аргентина, Грчка, Португалија, Чешка, Пољска, Македонија, Србија, Бурунди, Чад, Хаити… У новијој историји су те државе или ослоњене на ММФ или налазе своја решења. Занимљиво је да ММФ у својој историји, ни-једну државу до сада није извукао из економске кризе! А Србија је ослоњена на ММФ. И не само ослоњена, ММФ Србију користи као неки школски експеримент, стално учило, миш на коме ће све испробати и на крају га санитарно одстранити. Не бих волео да неко помисли да у ММФ-у не знају шта раде, знају и то добро. ММФ је инструмент капитализма најмоћнијих и најбогатијих држава света, посебно англо-саксонаца. Ако је то тако а јесте, зашто би САД-у и осталима из тог клуба стало до развоја економија неких других држава, рецимо Србије? И није им стало.

У сваком случају сада имамо следеће стање:
• недостатак јасне и изводљиве стратегије у привреди (ни у једној грани);
• спољнотрговински дефицит, презадуженост односно задуживање без јасне стратегије и изградње инфраструктуре и привреде(Србија се у претходних 15. година много задуживала, продала сву привреду – тиме је ушао велики капитал који је непроизводно утрошен);
• недостатак инвестиција;
• велики спољни дуг са негативном структуром;
• велики дуг државе према домаћој привреди, коју на тај начин тера у неликвидност, стечај и ликвидацију с једне стране, а с друге стране субвенционише стране инвеститоре којима уредно измирује обавезе и омогућава им пореске олакшице (за неке ино компаније и до 10. година без пореза);
• тајни уговори и анекси уговора са страним инвеститорима;
• старо становништво уз константан одлив младе школоване радне снаге;
• лоповска приватизација, корупција, шпекулативни капитал;
• погрешна монетарна и фискална политика(погрешна курсна политика, акценат на стабилан курс-јак динар а не на стабилне цене, ефекти ће се тек осетити), највиша инфлација у Европи(злоупотреба статистике која је у функцији пропаганде);
• уништен домаћи банкарски сектор, доминација страних банака (НБС нема снаге и потенцијала да их контролише и да им парира на тржишту), које немају осећај за економију Србије;
• велика стопа незапослености (плус однос запослених и пензионера скоро 1:1).
• политизована државна администрација;
• ниске плате, недостатак радне културе, лош образовни систем, лоше здравство, лоша пољопривреда;
• уништена домаћа војна индустрија;
• лоша привредна структура (увоз, трговина);
• слаба и занемарена берза;
• пљачка националних ресурса као и њихова продаја-предаја странцима;
• корупција, мито.

Већина набројаног је резултат владине дерегулације, односно тзв. `структурних реформи` које су спровели експерти Г17+, УРС-а а наставили СНС заједно са кадровима бившег Г17.

(Шта у бити значе појмови дерегулација владе и структурне реформе, види у тексту – Љубиша Марковић: КО ЈЕ ПРОИЗВЕО КРИЗУ А КО ЈЕ ПЛАЋА?)

Карикатура ТЕКУЋА ГОДИНА – Тошо Борковић

СТАТИСТИКА СА ОСНОВНИМ ПОКАЗАТЕЉИМА СТАЊА У СРПСКОМ ДРУШТВУ

На основу званичних статистичких података опште стање у Србији, показује негативну тенденцију на свим подручјима:

• Породица као основна ћелија друштва – разорена: званични подаци говоре да је стопа развода око 25%, с тим што треба имати у виду да би стопа била и већа да је материјално стање боље. Пратећи сегмент свега овога је смањење процента заснивања породице, велика (скоро дупло већа) миграција жена из руралних у урбана подручја у односу на мушкарце, самим тим већи проценат незаснованих породица. Стање је посебно лоше по селима. Извор: статистике пресељења-унутрашња миграција-РЗС,
• Природни прираштај – негативан: тзв. бела куга већи број умрлих него рођених. Србија сваке године изгуби град од око 40.000 становника.
• Велики број морталитета код деце: Лоше здравство иако се из буџета издвајају највећа средства за то исто здравство. Лоше материјално стање, нехигијена, непросвећеност, мито, корупција су само део проблема и узрока таквог стања. Извор: буџет РС за последњих 10 година, РЗЗС.
• Велика стопа незапослености: званична преко 26% незванична много већа (велики број људи ради на црно, други део одлази у иностранство на црно, слаба статистика тако да су подаци непоуздани а и народ се не пријављује на биро јер од тога неке користи и нема).
• Пад БДП-а, индустријске производње и промета робе на мало уз истовремени раст индекса потрошачких цена.
• Велики број неписмених, са нижом и завршеном основном школом.
• Велики број људи на раду у иностранство: Евиденција је изразито непрецизна из много разлога.
• Изразито старо становништво: Спадамо у ред земаља са најстаријим становништвом на свету.
• Просечна старост становништва је мања у односу на друге развијене земље.
• Већина студената (око 80%), техничких и конјуктурних факултета (у иностранству), планира да оде из земље.
• Недостатак квалитетног техничког, инжењерског и научног кадра.
• Реални сектор у привреди у константном паду са лошом тенденцијом.
• Осим нешто мало у пољопривреди, нема производње нове вредности.
• Извор података: Републички завод за статистику

Овде смо изнели само неке од показатеља. Користећи здрав разум и податке републичког завода за статистику, долазимо до суморних закључака. Сваки од наведених података и показатеља је тема за себе и захтева стручан и темељит приступ. Захтева посвећеност, јасну стратегију и опредељење свих институција система ка истинском решавању проблема.

ПИТАЊА

• Зашто ни једна институција у Србији не ради свој посао? Зашто ПКС (привредна комора Србије) не ради свој посао, не нуди решења, не помаже српској привреди ни у чему?
• Зашто ПКС не прикупља, обрађује и прослеђује информације, које би помогле да се наша привреда боље пласира на тржишта екс Југославије, ЕУ, Русије, Белорусије, Украјине, Казахстана, Турске, блиског истока (говоримо о подручјима где можемо наступити)?
• Зашто Србија нема шта да понуди наведеним тржиштима? Зашто Србија не подстиче развој флексибилних научних института који помажу малим и средњим предузећима са развојним пројектима (позитиван пример Аустрије, где ти мали институти истражују за потребе привреде и њихови пројекти су одмах употребни у пракси-ефекти фантастични!)?
• Зашто је окосница привредног развоја Аустрије мала привреда, а код нас није? (Да не би било забуне и да се неко не вара, туризам у Аустрији представља <7% целокупне привредне активности.)
• Зашто нам је овакав образовни систем и није усклађен са реалношћу -праксом (код нас нема рецимо практиканата – одмах иду у министре!) и нама самима?
• Зашто се не окренемо помоћи српских интелектуалаца изван отаџбине, јер су они школовани да се носе са западним вредностима? („Ни подозриви комунисти, ни космополитски либерали не смеју да превладају у српској елити, већ српски националисти који Запад разумеју у његовој истинитости, врлинама и манама.“)
• Зашто држава свесно тера домаћу привреду у ликвидацију а странце субвенционише?
• Зашто министарка за придруживање ЕУ, јавно изјављује, да ће сада млади људи моћи да се запошљавају широм ЕУ? Након те изјаве, је и даље министарка!

Зашто…..?

• Да наведемо још неке чињенице стања економије у Србији:
• аустријанци, италијани и грци контролишу скоро 80% платног промета Србије
• Шпекулативни капитал у Србији, из тих земаља
• Прање новца из тих земаља на финансијском тржишту Србије
• Тајни билатерални уговори и анекси уговора са страним „инвеститорима„ на штету националних интереса Србије
• Стране банке у Србији углавном тргују државним обвезницама Србије, чиме утичу на курс, а и зна се зашто то раде, све то против националних интереса Србије
• Директна зависност Србије од страних „инвестиција„.

ЈАВНИ ДУГ СРБИЈЕ ТРЕНУТНО
пратите на сајту http://www.javnidug.iio.org.rs/

ШТА ДА СЕ РАДИ?

Економисти (али они прави, не типа Г17), знају и како да изађемо из тога, истина не брзо и не лако, али можемо. Питање је само да ли постоји политичка воља владајуће гарнитуре? Рекао бих не, јер су они дали велики – немерљив допринос оваквом стању ствари. Рекло би се, да се решење само по себи намеће, али није тако. Деценије занемаривања, лошег рада, осећај апатије, резигнације, недостатак стручних кадрова, полу-ропски положај Србије, су само део леденог брега са којим се морамо суочити.
Неопходне су корените промене привредног система:
• Дефинисање националног интереса, јасне и изводљиве стратегије у свим областима економије и друштва;
• Изградња, обнова и модернизација инфраструктуре и привреде;
• Инвестиције, подстицаји и пореске и друге олакшице за развој саобраћајне, телекомуникационе, енергетске,комуналне и саобраћајне инфраструктуре;
• Измирење свих дугова државе према домаћој привреди, мултилатерална компензација;
• Разним подстицајним мерама зауставити одлив мозгова из Србије;
• Реституција, борба против мита и корупције, слобода тржишта, развој берзе;
• Промена курсне политике, укидање готовинског кредитирања грађана, преусмеравање новца у привреду, јединствена и подстицајна фискална политика;
• Развој домаћег банкарског сектора и берзе;
• Повећање запослености, разне подстицајне мере, строга контрола-спречавање рада на црно, ригорозне казне;
• Деполитизација администрације;
• Повратак радне културе, образовање, здравство и социјална политика;
• Подстицајне мере за развој пољопривреде, укрупњавање земљишта, забрана продаје земљишта странцима;
• Јачање домаће војне индустрије;
• Заштита и контрола националних ресурса уз забрану отуђења и концесија;
• Транспарентност и ефикасна контрола јавних набавки;
• Рационализација државног апарата и смањење јавне потрошње;
• Попуна пензионих фондова;
• Заустављање и забрана даље распродаје природних и других стратешких ресурса Србије.
• ослобађање везивања динара за $ односно евро и тиме бисмо успоставили контролу над сопственом валутом.

Сви говоре о финансијама, мисле о финансијама, живе у финансијама – магла! Финансије саме по себи не производе нову вредност, оне су средство а не циљ. А валута има вредност само онолико колико јој верујемо.

Љубиша Марковић, СНП Корак Србије

Љубиша Марковић

————

(*) –Детаљније: http://www.gfintegrity.org/report/illicit-financial-flows-from-developing-countries-2004-2013/

(**) – Шта све то значи погледајте чланак: http://wp.me/p1Fuk8-Ot1

———-

1.3.2016. за СРБски ФБРепортер аутор Љубиша Марковић, приредила Биљана Диковић