КЉУЧЕВИ СЛОБОДЕ – ДРУМОВИ СЛОБОДЕ
Што си сјетан Сердар Јоле?
„Школовани људи и велики број интелектуалаца Србије су несигуран део заједнице. У њима су амбиције које су често болесне и превазилазе њихове умне и моралне снаге.“ Чича Веља (Пуковник Велимир Јанков Пилетић)
И док ових дана србски властодршци подписују последње листине предаје државног суверенитета и слободе, Србија се крчка у лонцу сопственог безнађа, апатије, резигнације и беса!
Хиљадама година су наши преци проливали крв за слободу, борили се против силе и ропства, за државу, род и народ свој! А онда су дошли “неки други” наши преци и вратили нас у ропство и покор, па смо ми сада као у доба романтизма, присиљени да се боримо за слободу, државу, националну самосвест и народ свој! Али, уместо да то радимо, ми тражећи слободу, даље уводимо наше потомке у још веће ропство.
Жалости, изазива бес и јед, такво подцењивање народа Србије од стране српских властодржаца. Револт, који има снагу пуцања и вишевековни мит, постаје стварност, односно, стварност постаје мит. Да ли ће нам историјске прилике дати неку шансу у будућем времену, показаће будућност, сада је тако. Жалосно је и једи нас, што се државотворна питања користе у дневном политичарењу, странчарењу и предизборној кампањи.
Злочин према сопственом народу је, што смо доведени до просјачког штапа, па сада више размишљамо о голом преживљавању, него о питању КиМ, РС, ЦГ, РСК, Војводини, споразуму са НАТО,…
Не могу а да се не сетим речи нашег славног претка, “глухо доба ноћи, свак спава. … да опусти земљу свеколику, ка скакавац што поља опусти… Мурат Српску а Бајазит босну… сваки нешто, не остаде ништа!… Куда ћете с клетвом прађедовском? су чим ћете изаћ пред Милоша и пред друге српске витезове, који живе доклен сунце грије?”
Ове наше потурице, те завладаше земљом србском, организовали 50 година НАТО-а и то где? У престономе граду србском, Београду. Позвали исте те зликовце на прославу 100 година србске авијације, подписали са тим истим НАТО-м серијал споразума, којима предајемо државу туђину, и то каквом! Да изузмемо све злочиначке подухвате од оснивања те организације па до сада, што нама учинише! Чиме заслужисмо ту част? Па зар неко иоле озбиљан може да помисли, да када се НАТО инкорпорира у све структуре система, ми можемо касније да га избацимо! И чему?
“Час проклињем лански по сто путах у који ме Турци не смакоше, да не варам народње надање.”
Народу Србије се поставља избор, Русија или ЕУ-НАТО, КиМ или ЕУ-НАТО, ,,бољи живот” или КиМ, ,,бољи живот” или …шта… итд. Пуно тих или, а ми не видимо да је све то голуб на грани, да су сва та обећања ништа, магла! Чак и да су та обећања реална, остварива,…, да ли су вредна, да ли су вредна КиМ, РСК, РС, Војводине, тог „бољег живота“ на крају крајева! Да ли су све тзв. доброте које нам се `нуде`, вредне једне наведене жртве? Коначно какве су то `вредности` и која је цена тих `вредности`?
Окамениће се и ово време и ми у њему, и постаћемо део рељефа непрегледног низа историјских догађаја, па неће имати ко да пита где смо се то ми изгубили, шта је то што је за нас била виша вредност од нашег националног бића, националне самосвести, државе? Јер ми држимо кључеве нашег ропства и наше слободе и то су наше преци јако добро знали! Имали су визију и борили се за будућност своје деце, за нас! А за кога се ми сада боримо?
РОДОЉУБЉЕ И ЗЛОУПОТРЕБА
На жалост у Србији нити државне нити пара-државне институције, не штите интересе србског народа и државе, напротив! Свеједно је, позиција-опозиција, сви су у функцији страних центара моћи и сопствених партикуларних интереса. Неко ће рећи, у реду; где су ту родољубиве организације, странке, удружења, покрети?-они би морали штитити и бранити интересе србског народа! Тако је, у Србији имамо све то, организације, странке, удружења, покрете.
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих је већину тих странака, покрета и организација оснивала ДБ, и тиме каналисала и контролисала србско родољубиво јавно мнење. Ти покрети и странке (да их не набрајамо, много их је било – неке још постоје и знамо их), су наравно играли по такту `великог штрумфа` а за себе се сналазили како су знали и умели, углавном се то сводило на материјалну сферу. Тиме су ушли у девијацију и наплаћивали своје родољубље.
Након тога, крајем деведесетих и почетком миленијума појавиле су се нове снаге на родољубивој сцени Србије. Већина тих странака, покрета, удружења и организација делују као филијале и испоставе одређених странака, БИА, појединаца и центара моћи. Чак су неке тако и основане и само су подршка истима. Најгоре је што у садашњој прљавој кампањи правдања велеиздаје на свим нивоима, ти исти покрети газе по својим идејама и програмима и у слепој су подршци својих ментора, па биле то странке, појединци или поједини центри моћи.
Тако смо данас сведоци свакодневних и све учесталијих сукоба и расправа на србској родољубивој сцени. Сукоби иду дотле да смо учесници (свесно и несвесно) немилосрдне борбе и рата, родољубивих снага на свим фронтовима.
Србски родољубиви блок је посебно на удару анти-српских снага и безбедосних структура власти, које иначе финансира српски народ да раде против интереса истог. Рат је немилосрдан.
Наравно медији, новинари, аналитичари (сви тобож независни) су ту да `пеглају` причу и помогну у креирању јавног мнења. Тако сада читамо како Лазански у ауторском тексту (Вештина балансирања,Политика 21.02.2016) `пегла` подпис споразума са НАТО, где нас попут његовог ментора има за стадо оваца. Објашњава нам нпр.:“… да ће сваки пуковник Џон из НАТО-а морати да нашем заставнику Жики предочи конкретан уговор о конкретној сарадњи пре него што завири у неко наше војно складиште, које дужи заставник Жика.“ Значи, свали сву одговорност сарадње са НАТО-м на мученог заставника Жику! Да му није можда ментор обећао, да ће постати министар војни или шта?
Постали смо сами себи највећи непријатељи, не требају нам ни усташе, ни шиптари, ни балије, ни НАТО нити запад. Сујета, славољубље, нетрпељивост, нетолеранција, искључивост, узимају свој данак.
Шта то радимо родољуби Србије и коначно, шта то радимо Срби!?
ШАКАЛИ И ЛАЖНИ ПАТРИОТИЗАМ
„… онај србски народ, који је ценио своју прошлост и представнике те прошлости, на изумирању је. Срби су постали нешто друго, несвесније и опакије, од наших очекивања. Веља (Пуковник Велимир Јанков Пилетић), ја и многи други часни и борбени, највише смо зла и неправде доживели од њих, од Срба који су упрљали србско име, заборавили своје порекло и бацили под ногу народну част.“ Оливера Оља Пилетић
Када смо већ на теми, ваља нам казати коју реч о лажним патриотама. Налазимо их свуда: на улици, у медијима, књигама, по кафанама, на нету. Посебно су активни по друштвеним мрежама, где се крију иза разних звучних имена родољубиве природе, пропагирају кафански патриoтизам (мање више суптилно) којим суштински дискредитују, миноризују и девалвирају идеју правог родољубља. На нету су им текстови штури, недоречени, једном речју без почетка и краја, у рангу јефтиних хушкашких парола и памфлета.
Одликује их: гласовитост, искључивост, нетолеранција, увредљивост, дрскост, непознавање историје, сплеткарење, подметање, исто тако недоследност и непостојаност вере, па се зна десити, да се очас посла нађу на супротнoj страни. Тада наступа један чудан феномен, све оно што нису имали на правој страни, а посебно храброст, се на неки начин извитопери, па постану најљући и највећи непријатељи идеје, народа, вере, несвесно постану непријатељи самима себи. Такође постану сурови и зли.
Тобож су врло активни, свој посао обавијају велом мистерије, све је нешто конспиративно и томе слично. Обично упадну у замке разних служби, које их уцењују и постају њихови информатори-доушници. Наводно се баве хуманитарном делатношћу, помажу, итд. Обично им је стало до сопствене промоције, новчане или друге користи, а до народа за кога се као боре нимало. Користе све од несреће народне до патриотизма, углавном своје пословање базирају на емоцијама. Тако обмањују и нашу дијаспору од које се труде да извуку углавном новац, манипулишу њиховом носталгијом, саосећањем и на тај начин дискредитују стварне емоције тих људи и потребе народа.
Углавном обитавају на периферији стварних догађаја и наводни су познаваоци свега и свачега, мисле да су у средишту а заправо су на периферији живота, подсећају на шакале. Историја је казала да их на делу никада није било.
Али шта ћемо, они постоје и стално су у пратњи правих родољуба и хуманиста (као пијавице користе рад, труд и енергију посвећених људи), чак би се рекло да једни без друге не могу. Ваља их препознати.
ЗА ИСКОРАК СРБИЈЕ А НЕ ЗА СТРАНКЕ
Политички ангажман за сваког од нас, постаје нужност, нешто што морамо не само прихватити, него се активно укључити за спас нас, народа и отаџбине.
Верујем да у Србији постоје снаге, као и да у нама самима постоји потенцијал за промену на боље, да коначно поставимо здраве темеље за будуће нараштаје. Ми то можемо и морамо, то је наша одговорност према потомцима али и према прецима који су на разним бојиштима, кости остављали за стварање државе, за слободу, за Србију. Доста нам је више ових, који растачу Србију и нуде је свакоме ко им више плати и власт гарантује.
Упоредо са борбом за успостављање новог политичког система, промене људи и режима, боримо се и за повратак изгубљених моралних начела и успоставу нових. Преко моралног усавршавања до моралног идеала – коме морамо сви тежити, морамо вратити породицу у наше домове и наше животе, као темељ нашег постојања и опстанка. Породица (огњиште) са својим васпитањем, црква, образовне институције, државне и пара-државне институције морају подстицати, подржавати и интегративно дејствовати, да преко своје културе, историје, вере и традиције развијемо националистичко родољубље, пре свега код наше младежи. Да кроз трансформацију, сами по себи повежемо енергију, време и искуство у један снажан препорођујући покрет, који ће обузети цело наше друштво. Да направимо тај одлучујући (ис)корак и дођемо до националног препорода.
Јер овако закључани без тог искорака изнад сопственог ја, изван `нашег` искуства, губимо игру. Таквих и сличних примера препорода читавих народа и држава је било у историји, следимо најбољим примерима!
Још је Хераклит, говорио да је ,,карактер човекова судбина”, зато нема кукања, него стиснимо зубе па на посао, драга браћо и сестре! Да очистимо своје двориште, да очистимо Србију, да предочимо могућности нашој младежи, да се нађе морална одлучност за нови корак за бољу Србију!
Љубиша Марковић, СНП Корак Србије
———————-
24. 02. 2016. за ФБР аутор Љубиша Марковић, приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
СНП Корак Србије није странка и неће учествовати на изборима. Проблем је у накарадном изборном закону и систему владавине у Србији, о чему је аутор исто писао(Да ли имамо избора?, фБР). У бити се у оваквом изборном систему ради о злоупотреби воље народа 😦 где, такав ИЗ одговара већини играча на пол сцени-нема одговорности а парламент је у суштини постао једно акционарско друштво. У сваком случају хвала 🙂 братски поздрав
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Da sve lepo rečeno,ali mi nemamo jake institucije da kanališu način života,razmišljanja,rada,da svest bude takva da lični inreresi ne budu iznad opštih,državnih.Kako nas je Arčibald Rajs opisivao pre skoro 100 godina mi smo ostali isti.Tu je problem,ta tkz.inteligencija je više nanosila štete Srbiji,nego koristi,retki su ti koji su pored znanja i živote davali za otadžbinu.A najcrnje što su za svoj interes tuđinima prodavali svoju rođenu zemlju.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Занимљив чланак. Међутим, предложио би аутору да у својим будућим текстовима не пише уопштено, већ да директно, именом и презименом наведе све оне за које сматра да су „вукови у јагњећој кожи“. Такођер, да каже због чега је таквог мишљења и да наведе доказе, уколико их поседује. Сматрам да би на тај начин његово мишљење (које у овом случају делим са аутором) додатно добило на тежини. Многи људи су слуђени, не могу да се одлижуле нпр за кога да гласају (пошто се ближе избори), да ли да гласају итд. Такозване „патриотске снаге“ више енергије троше на међусобну борбу и оптуживање, него на борбу против власти. Намеће се закључак да то раде по „задатку“, да им је то и циљ. Даље, те исте политичке организације одају утисак да је највећи успех улазак у парламент, тачније прелазак цензуса и на тај начин унапред обесхрабрују патриотски расположеног гласача и тако обесмишљавају сваки даљи вид борбе против режима и стварају атмосферу безнађа и апатије међу потенцијалним гласачима. Да не дужим даље, у ову групу убрајам (под претњом да се огрешим о некога од набројаних) 1.Српску Радикалну Странку (јер су основани „државним“ парама да изигравају опозицију Милошевићу, као и да регрутују добровољце за ратишта и тиме обесмисле регуларну војску, јер никада нису хтели да преузму власт, а могли су, јер су изнедрили данашње вође итд. ).
2. ДСС – Никада ни нису били патриотски орјентисани, а данас се тако представљају, јер изгледа да наш народ има кратко памћење. Колико се сећам, 5. октобра се певало: „Спаси Србију из луднице, Коштунице…“, дакле председник ове странке је био истакнут на чело ове „наранџасте“ дружине финансиране од стране непријатеља нашег народа. Довољно је и сетити се колико је само часних Срба, браниоца ове земље испоручено непријатељу, да им се суди у Хашком трибуналу за време владавине овог човека. Дакле, он је обавио свој део задатка и пензионисао се, препустивши странку млађима, који наводно воде другачију политику. Итд..
3. Двери – довољно је то што су у коалицији са горенаведеном странком под број 2. Такођер, показали су неспособност на изборима на којима су прешли цензус у Новом Саду и изродили Трећу Србију, показавши тако да су им чланови којима су дали одређене функције у странци, користољубиви, нечасни и спремни на сваку сарадњу зарад власти у пар јавних предузећа (они који живе у Новом Саду би требало да знају какав је то олош од чланства био, све ЛГБТ и слични), под овим у загради не мислим на поштене рпжодољубе, чланове и симпатизере.. Могу да наведем само једног човека као добар кадар, који је урадио нешто позитивно и наравно напустио ово коло када је видео о чему се ради, говорим о Андреју Фајгељу. Неспособност и недоследност је показана и разлазом два водећа човека ове странке Б. Обрадовића и В. Глишића. Ово показује да немају осећај одговорности према својим бирачима, већ су имсопствени интереси и сујета изнад добра њихових гласача. Нису ни започели свој поход ка власти, а већ су се саплели. Предпостављам да су ове ствари и увидели поједини истакнути људи који су им пружали подршки, па је ускратили и одустали од њих као могућих „спасиоца Србије“. Такођер, сматрам да овој странци недостаје транспарентности међу вођством станке, у смислу финансирања странке, као и личних имовинских карата.
Овде сам мало изанализирао и дао своје мишљење о три политичке странке које претендују на префикс патриотске. Оно што је заједничко са све три странке је да им је мисаона именица уједињење, напротив ради се на разједињавању и слуђивању народа, патриотски орјентисаних гласача, на цепкању патриптских гласова. Ни у једној од ове три набројане странке не видим било какав државнички капацитет, а и гајим дубоку сумњу у њихово родољубље. Сећам се једног коментара, који сам оставио на НСПМ, када је данашњи председник основао СНС и када је у народу владала позитивна атмосфера поводом шанси нове странке да преузме власт у земљи и преокрене спољнополитички курс земље, када су се сви понадали да коначно постоји шанса да патриоте заузму „кормило“ земље. Тада сам написао да су они само вукови у јагњећој кожи, што су и били. Исто тако нам сада припремају терен за нове вукове у новим јагњећом кожама, пошто се стари лагано троше, спада им лажно руно и испод им се показује вучја длака, троши им се патриотски капацитет оном брзином којом одрађују задатке за своје стране газде. Одржавају се у животу захваљујући бројном чланству запосленом на државним јаслама, уз помоћ партијске књижице и уз помоћ средстава јавног информисања, која су одавно у служби наших колонизатора и лагано припремају терен за нову превару, за нову подвалу, за нове бриселске и НАТО споразуме и за нова понижења. Моја порука искреним родољибима је да пажљиво бирају коме ће дати свој глас. Моја препорука је да не траће свој глас никоме ко је већ био на било који начин у било каквој власти до сада и ко је повезан на било који начин са неким ко је био или је на власти. Ја нисам члан било какве политичке странке или организације (да ме нико не би схватио погрешно). Извињавам се за дужи коментар, али понела ме тема, која ми се чини изузетно битна у ова смутна и за нас судбоносна времена. Свако добро!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Сјајан коментар, и у овим временима, како рекосте на месту. Када сам почео писати овај текст, то ми је и била намера, али је испало нешто сасвим друго, како год. 2011 смо из Корака били једни од ретких, који смо писали о Дверима као о превари. Биће 😦
Свиђа ми сеСвиђа ми се
На крају, није спорно све их аргументовано испрозивати. То и сами раде у међусобној борби, беспоштедно се оптужујући 😦 Кључни проблем је у свему томе пронаћи кохезиони моменат,нешто што ће нас повезати да се организујемо и ове никоговиће коначно пошаљемо на сметлиште историје. На жалост, као да велеиздаја и пљачка народа, народне имовине и растакање државе нису довољни да нас тргну и покрену. Бојим се да смо као народ у тој мери `препарирани`, да ћемо се тешко пронаћи. Свака иницијатива за заједништвом и саборношћу се дочека са резервом и на нож: „Сујета, славољубље, нетрпељивост, нетолеранција, искључивост, узимају свој данак.“ Неко је негде написао, да је политичка неписменост највећа од свих врста неписмености…или нешто у том смислу. Бојим се да смо ми политичко јако неписмени. Братски поздрав
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Слажем се. Ја се углавном информишем на овом и сличним порталима, режимске медије не пратим, а нисам ни политички активан (осим као гласач, уколико сам у земљи, тј. ако не зарађујем хлеб у иностранству), а није да нисам много пута размишљао да се активирам, међутим проблем је следећи: „Како се политички ангажовати, а изабрати исправну страну у овом нашем политичком муљу?“ Оно што је позитивно у свему негативном, иако Срби изгледају „зомбизирани“, је то што су само успавани, седе кући и смишљају начин да преживе. Али пробудиће се верујем.. За почетак, проверио сам сајт Корак Србије и могу да кажем да се са сваком тачком слажем. Бар знам за кога ћу гласати. Поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа ми се