Београдски Прокоп украли у Хонгконгу
Српска власт се прописно избламирала објављујући дизајн коначног изгледа будуће главне железничке станице у Београду. Наиме, српски медији објавили су писмо инжењера који је пројектовао приказану зграду, али не за Београд, већ за железничку станицу у Хонгконгу.
– Када сам први пут у „Политици“ видео илустрацију будућег железничког чвора Прокоп у Београду, гласно сам се насмејао – написао је на почетку писма српској јавности Ендру Бромберг, директор борда фирме Аедас који је аутор пројекта станице Вест Каулун у Хонгконгу.
– Било је одмах јасно да се ради о дорађеној илустрацији пројекта за изградњу железничке станице Вест Каулун у Хонгконгу, делу великог железничког пројекта „Експрес рејл линк“, пројекта који сам лично осмислио и на којем се већ увелико ради, почевши од 2009. године. Нико из Србије и Београда никада није контактирао са нама тим поводом. Јасно је да је неко узео позадину Београда и налепио је на нашу макету. Надам се да тај предлог нико не схвата озбиљно и да га од сада треба третирати само као забавно штиво. Сигуран сам да ће сада, када јавност буде обавештена о истини, илустрација бити одбачена – написао је аутор пројекта из Хонгконга.
Он је додао да је спреман да Београду помогне у дизајнирању станице, али и да се решења не могу једноставно пресликавати јер сваки град има своје специфичности. Пројектант подсећа и на проблем плагијата.
– Плагирање је озбиљно питање и широм света људи и фирме предузимају одређене кораке како би заштитили своју интелектуалну својину, укључујући и архитектонске идеје. Надам се да ваш град неће урушити свој интегритет, сада када је истина на виделу – истакао је Бромберг.
Железнице Србије се овим поводом нису огласиле у јавности, као ни на наш позив да коментаришу како се пројекат с Далеког истока, стар седам година, појавио сада у Србији.
Пројекат за кампању
За завршетак станице Прокоп у Београду са приступним саобраћајницама биће потребно око 150 милиона евра, од чега је 25 милиона из кредита Кувајтског фонда за развој. Станица је иначе пројекат рекордно дуге градње. Од 1979. власти су пузећим темпом градиле Прокоп. Али су се и све власти фотографисале у предизборним кампањама.
————
24. 2. 2016. Љ.Ивановић-ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Плашим се да неке снажне реакције српске јавности неће бити. Онима који су ово урадили реакција у јавности није ни битна. Плагијати и бестидно лагање су саставни део српског политичког живота и красе тренутно најјаче политичаре у земљи Србији. Пошто је политика ушла у све поре српског битисања, лаж и плагијат су нормална појава. Тешко је бити оригиналан, а још теже нешто смислено урадити што би било нормално и као такво користило свима. Мислим да је главни архитекта овог кинеског пројекта једноставно преценио српску летаргичну јавност. У борби за опстанак и голи живот овакве ствари су небитне. То би било важно, на пример, једној Немачкој, али нама са лажним дипломама свакако не.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Мислите ли да су куле Београда на води – оригинал?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ПЛАГИЈАТОРСТВО И СРБИЈА: ШТА ЈЕ ЧУДНО?
Поднесоше Српској Академији Наука и Уметности (САНУ) професори др Лазар РУСОВ и др Вукман ЧОВИЋ необориве доказе о вероватно најобимнијем плагијаторству у светској историји науке. Да не бисмо ту заостали, плагијатор је био наш: светски чувени аутор многих књига објављених широм света, професор више универзитета у Србији (могуће и у СФРЈ), добитник Награде Београда (два пута), Седмојулске награде, Награде АВНОЈ-а (ништа необично за десетогодишњег секретара СКЈ у водећем истраживачком институту), и тада беше дописни члан САНУ. Доставише та два скромна професора доказе и Електротехничком факултету и Машинском факултету молећи их да заузму ставове о том плагијаторству (започетом још у докторској дисертацији кад плагијатор беше млади перспективни научни истраживач). То је каљало углед чувеног научника. Факултети никад то не ставише на дневни ред својих Наставно-научних већа. Пошто САНУ две године није реаговала, 39 научника потписаше захтев САНУ да јавно изнесе свој став о том плагијаторству. То узбуди плагијатора. Тужише он Суду двојицу професора за неистину и унижавање његовог угледа. Трајаше процес. … Два професора мораше да доказују истину јер је тужба била немилосрдна. Губише време, и здравље. …. Професори ме позваше за понедељак. Очекивало се да Суд изрекне пресуду. Суђење би одложено на захтев увређеног научника светског угледа. Сутрадан беше објављивање става суда. Објави Суд да је тужба повучена. Тужилац – чувени научник ју је повукао да не би Суд донео одлуку да је истина оно што су тврдили професори др Лазар РУСОВ и др Вукман ЧОВИЋ. Зашто? Једноставно, истина коју су два професора саопштили САНУ није могла да буде побијена на суду. За патње које је тужилац, чувени научник и професор, доживео што је Суд поштовао истину, САНУ га је потом наградила избором за свог сталног члана – академика.
Пошто га САНУ није била искључила из свог састава, већ га је почаствовала највишим академским статусом у Србији, био сам закључио да нема Србији бољитка док се то не рашчисти, или са статусом тог плагијатора у САНУ или са целом Академијом. Ни један члан Академије није никада јавно иступио да се огради од тог награђујућег става САНУ за веома успешно плагијаторство. Зашто је онда чудно што је један наш архитекта плагирао кад је за своје плагијаторство САНУ наградила свог члана?
Плагирани научник је био млади руски научник Јури Степаненко. Његову монографију је наш чувени научник одштампао и закључао. Могли су само он и његови следбеници да копирају странице из Степаненкове монографије (скраћене верзије његовог доктората) и да објављују као своје. Професор Степаненко се потом много, много напатио… Његово дело. никад није добило заслужено признање. Сва признања је покупио наш чувени научник. О том плагијаторству је књижевник Марко Вешовић објавио (забрањену у Србији) књигу „Четврти геније“. Објавила ју је „Светлост“ у Сарајеву.
Сведок стотина, можда и хиљаде страна, тог плагијаторства, које су ми показали професор др Лазар Русов и др Вукман ЧОВИЋ, да се не заборави њихова борба за научну истину и поштовање ауторства,
др Љубомир Т. Грујић, некадашњи редован професор Универзитета у Београду, сад у пензији
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Оволико отворено вући људе за нос и церити им се у лице.. То само говори да је NATO режим у фази када се купује време, сваки дан је шанса више да обезбеде опљачкане милијарде.
Свиђа ми сеСвиђа ми се