18. фебруар 2016.
Академик Каплан Буровић

***

АКАДЕМИК БУРОВИЋ ОДЛИКОВАН ЗЛАТНИМ ЛИКОМ
СВЕТОГА ПЕТРА ДРУГОГ-ЊЕГОША

Из сасвим поузданих извора сазнајемо да је 07. фебруара 2016. године, у Саборној цркви Св. Николе у Улцињу, Божјом милошћу Православни Архиепископ, цетињски Митрополит цногорско-приморски др Амфилохије Радовић одликовао албанолога и балканолога свијетског реномена, академика, проф. др Каплана Буровића златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца. Мотив овог изванредног и јако високог одликовања је: «За саможртвену вјерност истини и правди Божјој и људској, потврђену тамницом и животним књижевним дјелом».

За ово одликовање господин Митрополит је отишао у Женеву, гдје живи Академик Буровић, да га лично и усмено позове за свечано одликовање у Улцињу. Иако у 82-гој години живота и сломљеног здравља, због чега није могао присуствовати ни промоцији његовог капиталног дјела СКАДАР које је прије који мјесец организовано у Скадру, Академик се драге воље одазвао позиву Митрополита.

Дана 07. фебруара, у Саборној цркви Св. Николе у Улцињу, окупљеном народу лично Митрополит је одслужио свету ахијерејску литургију, којој је присуствовао и Академик. Послије литургије, Митрополит је одржао народу ријеч о животу и стварању Академика Буровића. Истичући посебно његова деценијска надљудска, лична и породична страдања по затворима Југославије и Албаније, као и његово изузетно значајно публицистичко, књижевно и научно стварање, изразио је своју дубоку захвалност Академику на жртви и благодарности Богу, правди, вјери и истини божијој.

– Читав живот сте се  жртвовали и потрудили се према моћима, које вам је Господ подарио, да будете живи свједок. Последња књига, дао Бог неће бити последња јер ће их бити још, књига о СКАДРУ, веома је драгоцјена монографија, па онда и његове маргиналије, како их он назива, записи настали у затвору Албаније. Ово одликовање, које Вам данас милошћу Божјом додијељујемо, мали је знак и потстицај да и остатак вашега живота проведете у вјерности, правди Божијој и људској. Да Вас Господ благослови многаја љета – рекао је Митрополит Амфилохије.

Примајући грамату и одликовање, а захваљујући се на указаној части, Академик је цитирао Његоша, с којим су његови преци у побратимству:

– “Покољења дјела суде, што је чије дају св’јема!”  Ево и мени дадоше оно што сам заслужио. Али ја нисам имао потребу да чекам покољења, него ми ево моји савременици и саборци за слободу и демократију, за научну истину, дадоше одликовање, реализирајући постулат Великог Његоша да се не пита ко се како крсти, већ чија му крвца грије прси. За ово, прије свега захвалан сам српском народу, који ме одликовао Златном медаљом, који ме прогласио за Српског витеза и Светог ратника. Захваљујем и руском народу, који ми је преко свог изасланика, козачког атамана, пуковника Војислава Видаковића, додијелио одликовања: Свесловенска нит и Александар Невски. Ово за мене има посебан значај. Можда знате да римски папа није прогласио за светог Ђурђа Кастриоту – Скендербега само зато што није био католик. Православна црква, не правећи никакву разлику, одликује Каплана Буровића. Ово је изузетан примјер у свијету. Не знам да је иједна вјера учинила ово што је учинила православна, али знам да је православље вијековима било демократскије према свима од било које друге вјере. Дај Боже да и друге вјере слиједе овај примјер! Хвала господину Митрополиту Амфилохију и господину ставрофору Радоици Божовићу који су учинили да ме мој народ упозна и поштује – рекао је Академик Буровић.

Саборна црква Св. Никола у Улцињу није први пут што указује посебно поштовање онима који су једне друге вјере. И посебно једном припаднику велеславне породице Ресулбеговић-Буровић, позната и у историји Црне Горе. Године 1688-1692. гроф Иван Буровић бранио је Цетиње и Црну Гору од турских напада на чело око 1.000 својих регуларних трупа, међу којима је био и Бајо Пивљанин, који ће погинути на Вртијелци и освети ће га управо овај Буровић. А године 1974., приликом пролаза посмртне поворке поред ове цркве, која је пратила ковчег градоначелника Улциња Али-бега Ресулбеговића, одједном, неочекивано од никога, звона су ове цркве почела да звоне у његову почаст, што до тада није учињено ни за којед другог иноверца.

Треба знати и ово: Године 1869., под турском влашћу, кајмекам-градоначелник Улциња Хасан-паша Ресулбеговић дао је дозволу да се изгради православна црква Св. Никола у кварт Мераја Улциња, под Бијелом Гором, а затим и католичка црква Св. Јосипа. Ове двије цркве су  први и последњи сакрални објекти изграђени за вријеме отоманске владавине на овом простору.

Послије литургије и свечаног одликовања Академика Буровића, организован је коктел у кући Ставрофора Божовића, гдје је одмах уз Митрополита Амфилохија, десно од њега, учињено мјесто Академику Буровићу, а до овога и његовом сину, студенту университета у Женеви, Антону.

Свечаност се наставила на обали ријеке Бојане, гдје је у једном ресторану послужен ручак за посебне званице, око 100 њих, гдје се опет Академик Буровић поставља уз Митрополита Амфилохија, а за тим столом и његов син, с којим се Митрополит пријатно испричао на француском језику.

Тада су потражњом Митрополита сви устали на ноге и у почаст Академика отпјевали пјесну Многаја лета. Неки Улцињани су ту, дуж ручка, изнели своја сјећања на Академика Буровића и своју захвалност за одбрану коју им је јавно, преко медија учинио он, кад су их други неоправдано оптуживали и напаствовали. Споменута је ту и одбрана крста на Кршу од Лимана и одбрана црквице на врху Румије, јединствене у тој строго стручној и строго научној одбрани, коју им је учинио наш Академик Буровић.

Послије тога од Академика Буровића су потражили да им изрецитује његову поему БОЈАНА, којом је још 1952. године назвао не само Албанију Енвера Хоџе, већ и Југославију Јосипа Броза Тита – ГОЛГОТОМ.

Сутрадан, у понедељак, сва су црногорска медија брујила о овом свечаном одликовању Академика Буровића. Подгорички лист ДАН, између осталог, истиче да је Буровић познат европски албанолог и балканолог и да му је Митрополит Амфилохије изазио дубоку захвалност на жртви и благодарности Богу, правди, вјери и истини Божијој, којој је Академик посветио сав свој живот.

А у среду, 10.2.2016., из штампе је изашло ново дјело Академика Буровића, које, на листи његових објављених дјела, носи редни број 137. Јединствено не само у издањима аутора Црне Горе, већ и свијета. Нека његова издања су доживјела и пето издање, па и тираж од 100.000 примјерака.

Својим изузетним животом и изтузетним заслугама, изузетним стварањем, Академик Буровић је постао изузетна личност не само његовог Улциња и његове Црне Горе, већ читавог Балкана, Европе, па и свијета, што нам доказује и ово изузетно одликовање са изузетном свечаношћу, којом му је пропраћено и предато.

Како видимо на интернету, грађани градова, па и страних, гдје је Академик дуже боравио, траже да се прогласи почасним грађанином тих градова. Док су други од времена тражили да му се додијели и Нобелова награда.

Чињеница је неоспорна да их је академик, проф. др Каплан Буровић заслужио прије многих, који их већ имају. Сама чињеница да се против њега боре ништа мање већ власти шест држава, свакаквим лажима и фалсификатима, интригама, мобингом и сатанизацијом, па и најпрљавијим псовкама и увредама, говори јасно и најелоквентније о његовом изузетном значају у расветљавању научних истина, у борби за слободу и демократију, којој је допринио и за коју је жртвовао колико и као нико други.

Суад СУЛЕЈМАНАГИЋ