Пише: Жарко Јанковић,
Српски Културни Клуб, 17.2.2016.

Један од најраспрострањенијих митова о Русији који је широм света познат јесте онај о селима грофа Григорија Александровича Потемкина. Као што је већ свима добро познато, суштина приче је у томе да је у областима Новорусије ослобођеним од Османлија после рата са њима у време царице Катарине Велике гроф Потемкин у празним и ненасељеним областима импровизовао практично непостојећа села у једном виду позоришних кулиса са све статистима који су глумили сељаке, њихове породице, занатлије, пастире. На ту представу довео је царицу како би јој се похвалио како народ срећно и задовољно живи у новоослобођеним крајевима Руске Империје.
Ово је, сада већ познати лажни мит који је исконструисао пруски конзул који је био љут и увређен, јер је био изостављен са списка страних дипломата из Санкт Петербурга које је царица Катарина повела са собом да обиђу нове области. Како се у то време путовало кочијама, није било ни железнице ни сличних превозних средстава, пут од Петрограда до Новорусије поприлично је дуго трајао, а одвијао се и по земљаним путевима који су се често услед атмосферских падавина претварали у каљуге. За то време, завидни и љутити пруски конзул пресавио је табак и послао писмо пруском краљу у Берлин, у којем му прича мит о Потемкиновим селима који је свима добро познат.
Са пруског двора писмо је врло брзо као сензација одјекнуло не само широм немачких држава, већ и широм Европе. Док се Катарина са својом делегацијом и дипломатама вратила у Петроград и чула шта се прича по свим дворовима Европе, било је већ касно за демантиј. Тадашња штампа и новине по европским престоницама и шире испирали су уста руском царицом и Потемкином. Бадава су касније очевици причали другачије, демантовали и сл., демантије нико не чита, а још мање неког интересују. Тако је настао чувени лажни мит о Русији, а до дана данашњег остао је метафора нарочито за лажна и празна политичка обећања чије кулисе имају задатак да опчине, засене и манипулишу простодушним народом.
И наш премијер Александар Вучић има своја Потемкинова села. Како се избори буду ближили, биће их све више. Сећате се када је шминкао ”Сартид” у нади да ће га Кинези купити. Дошла је целокупна напредњачка свита са све својим лидером на челу. Окупили су раднике и свима поделили тазе нове радничке комбинезоне, заштитне шлемове и опрему. Све је било гланц ново, а требало се и пред кинеским инвеститорима показати. Пуштена је у погон и друга пећ, како би губици били још већи, а све у нади да ће се Кинези зезнути да то купе. Међутим, инвеститори су отишли, кулисе су се склониле, а транспортна трака се распала, услед чега замало није дошло до велике хаварије и несреће у којој би изгинули многи радници. Друга пећ је брзо завршила са радом, а ”Сартид” је наставио тихо и тешко да умире очекујући своју коначну агонију.
Следећи случај догодио се на станици ”Прокоп”. Вучић је свечано отворио станицу која је до сада можда и петнаест пута отварана и никада није завршена у последњих више од 40 година. Овога пута лично је почасни председник странке која је у владајућој коалицији са Вучићевим напредњацима Милутин Мркоњић открио превару када су се уклониле кулисе. Али, Мркоњић није био сасвим у праву. Станица ”Прокоп” не само да није завршена, него није ни окречена. Њен задњи део изгледа као станица у Мосулу после боравка припадника Исламске државе. Када се слика појавила на интернету и друштвеним мрежама, Вучић и његови потркаши дали су се у смишљање нових превара.
Поред економских кулиса лажи, премијер се показао довољно способним да подиже и политичке лажи. Сваки пут када онако ”државотворно” загрми пред медијима, само онако како он уме, можете очекивати нове подлости и гадости Александра Вучића. Чим је почео са причом да ћемо набавити систем С-300 ако Хрватска наручи и добије балистичке ракете од САД, можете очекивати нови удар на борбену готовост наше војске. Он је ускоро и уследио, јер се уништавају нове количине оружја. У оваквом тренутку мигрантске кризе, опасности од тероризма, да не говорим о претњама које све више стижу из Тиране, Приштине, Сарајева и Загреба, а тичу се пре свега нашег опстанка на Косову и Метохији и опстанка Републике Српске, актуелна власт у Београду додатно упропашћује војску и смањује њену обученост и борбену готовост. Чим је Вучић почео да прича о набавци С-300, одмах можете да очекујете НАТО конференцију у Београду под покровитељством Хамдијиног малог Вука Јеремића и Јелене Милић.
А када се и то завршило, уследио је дефиле једног од водећих крволока и ратних злочинаца данашњице Џона Мекејна са његовом свитом. То је исти онај Мекејн који је 1999. године поручио да су телевизија, болнице и школе легитимна мета НАТО авијације током НАТО агресије. То је онај психопата који се залагао за нуклеарни рат са Русијом, који је славио касапљење Гадафија у Либији и који се поносно сликао са руководством Исламске државе и ”калифом” Ал Багдадијем, који је обични нитков, преварант и злочиначка курва ЦИА-е, МИ 6 и Мосада. Тај исти Мекејн када је Вучић био у Вашингтону прошле године дочекао га је у споредној просторији поред клозета и повео у туристички обилазак Беле куће.
Ето колико Вучића цене његови пријатељи. Додуше, није Мекејн био једини Вучићев пријатељ који је био активан ових дана. Напримао се Вучић и Курца из Аустрије, који му се захвалио на самоубилачкој политици коју Србија спроводи против саме себе у оквиру мигрантске кризе. Ако су неки паметњаковићи мислили да се арапски џихад-мигранти неће задржавати у Србији и да ћемо моћи да служимо као проточни бојлер у мигрантској кризи, управо су демантовани. Полако се опипава терен, па пошто у земљама ЕУ-демократије више нема довољно логорских капацитета за мигранте, почели су да их шаљу даље. Мало, мало, па чујемо да ће и Србија морати да прихвати неколико хиљада миграната, а већ се спомињу цифре о десетинама хиљада.
Чим чујете Дачића како кука и жали се на бриселску демократију, одмах је јасно да ћемо и то прихватити на путу без алтернативе у ЕУ-смрт. Уосталом, тако су прихватили и Бриселски споразум и ево докле смо догурали. Али, ни ово није ни приближан крај списка Вучићевих лажних кулиса. Хвали се човек како имамо најстабилнији буџет, а дугови и кредити се само гомилају. Ускоро ће се јавни дуг изједначити са износом БДП-ија, тако да ће економија целе земље током читаве године радити само за враћање дугова. Пошто је то стање неодрживо, следе нови дугови, нова смањења плата и пензија и потпуна друштвена агонија. Док Вучић објашњава Карлеуши како се оволико није градило ни у Титово доба, инфраструктура земље се распада и то буквално. На листи најбеднијих земаља света заузимамо ”ласкаво” 7. место за прошлу годину. Ако се Вучић и његов кабинет још мало потруде, ове године би требало да уђемо у сам врх листе бедних, као највеће беде међу бедама. Ако до краја године не уђемо бар у топ 4 најбеднијих земаља света, Вучић ништа није урадио. А након тога следи final-four.
Неко је рекао да је основна разлика између лудака и нормалног човека у томе што нормалан човек полази од конкретног проблема који постоји и тражи најбоље разумно решење које му стоји на располагању, док лудак упорно понавља исту грешку, не обазире се на чињенице и нове моменте, јер он све унапред зна и читав систем има већ у глави, политичари би рекли ”има визију”, а уколико се чињенице не слажу са тим, утолико по њих горе. Што више пута греши, то је лудаку знак да буде још упорнији на погрешном путу. Психички поремећена особа се не обазире на суштину ствари, већ све мора бити подређено њеном систему и калупима у његовој глави. Ако неко, или нешто из тога штрчи, не уклапа се, за лудака је то знак да му раде о глави, јер ко може бити другачији од онога што психотични тврди да јесте, што је за поремећену особу трајна категорија и није подложна никаквом преиспитивању, јер таква особа тврди да је увек у праву. Све психопатолошке болести имају овакве карактеристике, почев од блажих неуроза, па до психоза, депресије и тешке шизофреније.
Наравно, таква особа се пре или касније суочи са крахом свог система и калупа које је направила у својој глави и онда постаје или деструктивна по околину или аутодеструктивна по саму себе. Тада је већ неопходно трајно клиничко лечење. Ако сте у претходно наведеним особинама психопатолошких особа препознали особине Вучићевог карактера, у праву сте. Он је заиста болестан човек и сваког дана му је све горе и горе. Мислио је да ће му бављење политиком и власт заменити неопходну терапију, али се преварио. Од тада му се стање само још више драстично погоршало, тако да је оно данас видљиво и сваком лаику. Није случајно што му је Рогозин предао макету система С-300 као играчку, чуо је да Вучић много воли макете, нарочито Београда на води. Симболика је јасна. Западна марионета Вучић добио је макету-играчку да се игра. Тиме су му Руси ставили до знања колико му верују и шта он за њих представља. Уосталом, Руси ваљда најбоље знају шта су Потемкинова села и ко у свету ствара истинске лажне кулисе и ко су праве марионете Запада које играју како их газде у Вашингтону, Лондону, Берлину и Бриселу цимају.
Категорије:АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА, Анализа, ДРУШТВО, Национално питање, ПОЛИТИКА, Режимска тортура, MAIL - RSS FEED
Коментари читалаца…