ВЕРА

Данас je тачно ШЕСТ година од прогона владике Артемија и његовог монаштва. Шта се заиста дешавало тог 13.2.2010.?


Братство Светог Краља Милутина

Да се на владику Артемија дуго вршио велики притисак и пре медијске хајке на њега види се из личне Белешке писане 7. фебруара 2010. године, шест дана пре одлуке Синода где владика између осталог пише:

Episkop-Artemije-Radosavljevic

Оптужују ме недоказано и недоказиво, да стварам раскол у Српској православној цркви (Еп. Григорије), за организовање атентата на свога секретара (Еп. Атанасије Јефтић), за финансијске злоупотребе (Митр. Јован и др), за непоштовање Светог архијерејског сабора и Синода (Митр. Амфилохије, Њ. Св. Патријарх Иринеј), за…

А ја сам само желео и желим поштовање канонских принципа, Устава СПЦ, канонских овлашћења епископа и неповредивост његових права, која ми угрожавају већ пет година. Желео сам одговоре на нека питања, недоумице, нејасноће…

Уместо тога, добијао сам само одлуке, директиве, декрете, наредбе, које су директно нарушавале како канонски поредак Цркве православне, тако и права Нас, као епархијског Архијереја.

У чему је проблем?

У томе што се десет и више година доследно и упорно борим за свој народ на Косову и Метохији и за Косово и Метохију у Србији. Такав став и ангажовање сметао је режиму Слободана Милошевића, садашњем режиму Бориса Тадића, и посебно међународној заједници у остварењу идеје стварања тзв. Независног Косова као друге албанске државе на Балкану.

И још: Мој јасан и одлучан став према екуменизму, папизму и глобализму, према новаторима у пракси и у теологији (Мидић), сметао је и смета појединцима у Српској православној цркви којима су ти принципи и циљеви блиски и на чијем стварању раде.

Тако удружени сви којима на било који начин сметам у остварењу њихових нечасних циљева, сложно јуришају на мене спремни да ме уклоне са места на коме сам, или – да ме физички униште.

Знам, сви моји претходници на трону Епархије рашко-призренске, као и цео српски народ на Косову и Метохији, вековима су страдали и страдају по допуштењу Божјем. Није чудо што и ја делим њихову судбину.

Гонитељи моји могу ме лишити Епископског трона, чак и Епископског чина, могу ме прогласити болесним, сенилним, чак и лудим (као што је то већ учинио Сава Јањић), могу учинити и многа друга безакоња која нисам у стању ни да замислим. Све ћу поднети, с помоћу Бога.

Ипак, не могу ме натерати да стварам раскол и цепам светосавски хитон Српске православне цркве, не могу ме натерати у загрљај папе римскога, ни у наручје екумениста европских, јер ја од својих ставова немам намеру одступати.

Стога, вапајна молитва: „Нека буде милост Божја на нама, као што се уздасмо у Њега“. Амин.

Епископ рашко-призренски и косово-метохијски
+Артемије

Извор: Православни Глас број 22, децембар/јануар 2014/15.

***

ШТА СЕ ДЕШАВАЛО ТОГ 13.2.2010.?

На данашњи дан навршава се тачно 6 година од прогона владике Артемија и његовог монаштва.

Док је верујући народ по невиђеном снегу и мећави са упечатљивим паролама давао подршку владици Артемију којем су судили у згради Патријаршије, у исто време уз помоћ КФОР-а, НАТО-а, и српске и косовске полиције, немирно умировљени вл.Атанасије је десантом са Тадићевим агентима ДБ-а упадао у манастир Грачаницу и обијао келије.

Када је владика Артемије изашао из зграде Патријаршије, где је без суда и доказа разрешен по унапред донетој одлуци, позвао је више од 1000 верника, али и своје монахе који су по снегу били испред Патријаршије, да се повуку.

Излазећи тада о. Николај црноречки је на питање верника шта се дешава, одговорио да му не дају мира и да га само секирају.

Владика Артемије се упутио у Грачаницу, и тек у поподневним сатима сазнало се да је манастир већ заузет Атанасијевом екипом удбаша и неких монаха из Дечана, а уз помоћ КФОР-а и војника Швеђана.Владика је ушао у келију која је била обијена, и речено му је да ће имати контакт са духовном децом и служити само уз надзор, знање и сагласност Администратора и Синода, из предострожности због „могућих злоупотреба“.

У манастиру је владала страховлада.

Сутрадан, монаси су СТИХИЈСКИ, НЕОРГАНИЗОВАНО, и ПОЈЕДИНАЧНО из свих манастира кренули према свом духовном оцу, да питају како да се понашају у том новонасталом хаосу.На улазу у манастирску капију, који изгледа као ходник, стајало је 7-8 момака, који нису изгледали као домаћи верници (касније ће се испоставити да су то припадници тајне полиције из Уба, Куршумлије итд).

Испред капије стајали су монаси Андреј и Језекиљ из Дечана, а Теодосије је командовао мобилним телефоном иза капије, повремено улазећи у ходник.

Испред капије спонтано се појавило више монаха и монахиња, али у различитом временском периоду – како је ко пристизао из удаљених манастира.

Симптоматично је да је приликом доласка монаха, било 6 камера око самог улаза на капији, и да сниматеља готово да није било на улазу у конак.
Монасима је то било сумњиво, али представа је унапред спремана, и требало је изазвати инцидент и „фанатике“ представити као насилнике, који би да улазе на „туђи посед“.

о. Андреј из Дечана је почео да вређа једну монахињу на непристојан и мангупски начин.
Онда се о. Кипријан први појавио и тражио да уђу код Владике Артемија, или да владика изађе.
Речено му је да га не могу видети ни у једном случају и да није у кућном притвору.
Ако није у кућном притвору и ако се бојите, ево нека нас прими појединачно – једног по једног – понуђен је други предлог. И то је одбијено.

Монаси су кренули да улазе, а удбаши из ходника капије (у браон кожним јакнама и у перјаној плавој) су изашли и почели да гурају и туку монахе, па је дошло до немилих сцена, када су Андреј и Језекиљ били индиспонирани доласком о. Кипријана.

Монаси крећу на другу капију која се скоро никада није отварала. Успостављају контакт са једном монахињом изнутра и она покушава да отвори ту капију, међутим, мислећи да је капија отворена, монаси гурају капију и она трула пада.

По манастирској порти настаје јурњава војника Швеђана за монасима, неки их стижу и гурају, а један Швеђанин стоји на вратима, који из страха испушта пушку, док другог препреченог у ходнику конака гура монах и тај пада на земљу.

Монаси долазе до владике, и он обрадован што их види, пита за остале, и саветује их да се разиђу, да сачекају да се ситуација слегне, и да се види како ће на ово разбојништво реаговати Сабор, а пре свега после суђења и доказа.

На излазу Теодосије прилази једном монаху и пита га плачљивим гласом:

– Брате шта је ово?
– Оно што сте направили – па да ли сте нормални, довести полицијске табаџије и војнике КФОР-а у манастир, да браните кога од кога ??
– То је због Симеона..
– Каквог Симеона, он је у Грчкој, дигли сте хајку и направили хаос, њега нема, знамо добро да је он само изговор.
– Па добро брате шта да радим…?
– Направи велико метаније пред Владиком, затражи опроштај и врати се у Дечане, повуци полицију, и не мешај се у ово ако нећеш да помогнеш!

Теодосије је већ годинама радио на томе да он буде Епископ рашко-призренски, и нахушкан од Амфилохија и Атанасија, само је извршавао наређења, а паралелно лицемерисао пред монасима и глумио жртву.

Виђење ове бруке од стране екуменистичких екстремиста…

Иако се и на снимку види како удбаши и Дечанци Језекиљ и Андреј ударају монахе који хоће да уђу код Владике – то екуменистичким и фрАвиним полтронима не смета да коментаришу о тобоже „благочестивим ришћанским насилницима артемитима“

12717222_10153321144001606_5928592562439921866_n

Симптоматично је било да је приликом доласка монаха, било 6 камера око самог улаза на капији, и да сниматеља готово да није било на улазу у конак.

Монасима је то било сумњиво, али представа је унапред спремана, и требало је изазвати инцидент и „фанатике“ представити као насилнике, који би да улазе на „туђи посед“.

Извор: Истина је само једна – Владика Артемије

***

Објављено је 06.11.2013.

Сасвим лично – Владика Артемије (ИН телевизија, Бијељина)
Аутор и водитељ: Милан Митровић

 

***

ПОВЕЗАНО:

Владика Артемије у емисији „Сасвим лично“, ИН телевизија Бијељина (видео)

1 reply »