ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВАПАЈ ЗА ПОМОЋ! Посетите мученике у Естонији! Помозите пре него што заврше као Генерал Здравко Толимир!


27892_308557439246135_341090584_n

Милан Лукић 12.2.2016.

Вапај за помоћ!

Поштовани пријатељи, браћо и сестре обраћам вам се јер су сви глуви на молбе мојих сапатника генерала Драгомира Милошевића и Милана Мартића.

Генерал је 75 година стар и у тешком је здравственом стању. На једно око види само десет посто, а на друго не види уопште. Здравље га напушта константо, срце му није у реду и више је инвалид јер ноге га издају, једва се креће. Питање је дана кад ће пасти на постељу.

Милан Мартић је дијабетичар и узима инсулин 4 пута дневно. Имао је већ више пута шећерни шок и враћали смо га из мртвих. Да ли ће следећи пут преживети, не знам. Ни ја нисам у стању да се бринем о њима јер и моје здравље није више у најбољем реду.

Писали су и Николићу и министрима, али нико не одговара нити шта предузимају. У Хагу ни не помишљају да предузму нешто.

Помозите им пре него буде касно и заврше као Генерал Здравко Толимир и други. Нико за све ове године тамновања у Естонији није није дошао да нас обиђе из Српске Православне Цркве.

Пишите и Патријарху да пошаље некога да посети мученике у Естонији, да се увери у њихово здравствено стање.

Пишите председнику, премијеру, министрима и новинарима. Зар морају сви да се враћају кући у сандуцима? Једино ви, јавност можете помоћи.

Велики поздрав из Естоније од Милана Лукића

***

Milan Lukic

2 replies »

  1. Жао ми је људи који су у вријеме ратова деведесетих година били храбри стићи и утећи и на страшном мјесту постојати, а данас се као народ према њима односимо као да никада постојали нису.

    Али, много више жалим наш народ, јер народ који се према херојима односи као према стоци, доживјеће да као стока иде клање везаних руку, јер није знао да поштује честите родољубе свога народа.

    Свиђа ми се

  2. A kad treba ici papi , onda se utrkujete, lopovi i izdajnici roda svog.
    Irinej vise ne predstavlja Srpski narod, nikoga vise, da je nas Pavle ziv,
    obisao bi nase mucenike, ne jednom, mnogo puta, sigurno,
    sta reci na ovo, ja nemam reci, toliko mi je zao, da bi mogla da zaplacem
    za njima, molicu se Bogu za njih, neka im Gospod podari snagu
    i hrabrost da izdrze na strasnom mestu, daj Boze!

    Liked by 1 person