Љубиша Марковић: КО ЈЕ ПРОИЗВЕО КРИЗУ А КО ЈЕ ПЛАЋА?

By РЕПОРТЕР on 8. фебруара 2016. • ( 1 коментар )

ДУШАНОВ ДИНАР фото – лична архива аутора

(Финансијски) „Деривати су финансијско оружје за масовно уништавање„. Warren Buffet

ЛИБОР И КАКО СЕ ОДРЕЂУЈЕ КАМАТНА СТОПА

Bank of America, Bank of Tokyo-Mitsubishi UFJ Ltd, Barclays Bank plc, BNP Paribas, Citibank NA, Credit Agricole CIB, Credit Suisse, Deutsche Bank AG, HSBC, JP Morgan Chase, Lloyds Banking Group, Rabobank, Royal Bank of Canada, Société Générale, Sumitomo Mitsui Banking Corporation, The Norinchukin Bank, The Royal Bank of Scotland Group, UBS AG.
То је списак банака које одређују ЛИБОР (London InterBank Offered Rate). На основу либора се одређује каматна стопа у осталом делу света.

Иначе, највећу корист од манипулација ЛИБОР-ом имају економије САД, УК, ЕУ, Јапана, Канаде и Аустралије, остатак света признаје ту врсту примата тих држава које реално владају светом, док земље трећег света (где и нас смештају, односно и ми спадамо) су оштећене земље. Чији новац, тога и банка неко ће рећи! Да ли је то тако? У овом случају рекао бих да је новац наш (земаља трећег света, јер остале земље којима је стало до својих народа и држава воде рачуна, имајући све ово у виду) а банке њихове. Ми то признајемо.

Пре неколико година су „Barclays Bank plc„ казнили са 450 мил $ због манипулација либором. Можда ће и друге из те групе од 18 банака казнити, за нас је то небитно јер ће тих 18 банака и даље одређивати ЛИБОР, нашу судбину од данас до сутра, а ми ћемо и даље плаћати и преплаћивати „кризу„. Казне ће наравно отићи у буџете оних који су имали и имају највећу корист од те-их превара, корист од „кризе„. Кризу намерно апострофирам јер она није настала „тек тако„ и из те кризе ће они изаћи још богатији и моћнији, а ми још сиромашнији, беднији и слабији. Једном речју, за нас криза неће проћи.

КАКО ЈЕ НАСТАЛА ЦЕЛА ПРИЧА?

1944. године су у американском ‚‚Bretton Woods`- у 44 земље алијансе потписале споразум где је долар $ дефинисан као светска валута и на основу кога се створила ММФ, светска банка, СТО (раније ГАТТ). Институције које су у ствари инструмент светске хегемоније англо-саксонаца. Међу потписницама тог споразума је и бивши СССР, Француска, САД, Канада, Аустралија, Кина, екс Југославија, Бразил, Индија, …, тада су англо-саксонци „де факто„ запосели светски владарски трон и постали једини прави победници 2. св. Рата. Скоро 70 година је више него довољан период, за један критички осврт на 2. св. Рат, који у суштини и није имао никакве везе са „фашизмом„ него са антагонизмом главних играча и њиховом борбом за плен, односно прерасподелом моћи у свету. У том рату су једино Срби и Руси поражени. На крају крајева и енглези и американци су у Вишијевској Француској, сво време трговали са немцима и обратно (јаки играчи једне и друге стране). Банке у Швајцарској су сасвим нормално вршиле међусобне трансакције „супростављених„ учесница рата.

Као „шлаг на торту„ навешћу још ово: директор американских ФР (федералних резерви илити американска централна банка) је био Paul Warbug, који је пре тога био директор „I. G. Chemical Company„ американске пословнице „I.G. FARBEN GERMANY„- темеља нацистичке индустрије. Његов брат Max Warbug је раније био директор Немачке централне банке „Reichbank„ и финансијски је подржавао бољшевике у Русији.

Примера који поткрепљују целу причу има још много и сваког кога занима може врло једноставно све сазнати.

У сваком случају сада имамо следећу ситуацију:

Половина све светске трговине се реализује у $ (глобална резервна валута) на основу бретон-вудског споразума
70-их година је напуштено златно правило и широм се отворила врата за американско штампање пара по потреби за апсолутну хегемонију над светом
Увођење петро-долара, где за набавку нафте свака држава мора имати доларе, односно куповати их ако их не поседује.
Само 2% промета новца у свету се реално одиграва и има реално покриће
Кина, Русија и Јапан су највећи купци американских вредностних папира на берзама
Преко 90% светских Хеџ фондова (Hedge funds) се налази на Кајманским острвима (британска прекоморска острва) које су у власништву Велике Британије и која им одређује гувернера са потпуним овлашћењима.
Већина тајкуна Русије, Кине, земаља трећег света и наше, отвара своје „бизнисе„ на тако егзотичним острвима преко којих буд-зашто (за никакве новце наштампане по потреби) купују реалне ресурсе земаља попут наше и тако их испумпавају. Наравно све то уз сагласност и подршку корумпираних политичара из тих држава.
Бретон-вудски споразум, ММФ, СТО, светска банка, ЛИБОР, банка за међународно поравнање из Швајцарске, као један од услова за кредитне аранжмане постављају „структурно уређење„, што обично подразумева штедњу (нпр. Укидање субвенција програмима за прехрану, смањење плата, владина дерегулација, повећање корпоративних добитака и приватизација јавне индустрије.) Другим речима држава-жртва мора отворити своје тржиште за улазак страних корпорација на рачун домаћег становништва. Како су власници ФР Америке: Chase Manhattan Bank, Citibank и Morgan Guarantee Trust JP. а даље су англо- аксонци заправо власници ММФ-а, светске банке, СТО,…, у том систему државе-жртве које дугују, враћају своја дуговања комерцијалним банкама које имају ту привилегију да сарађују са ММФ, па тако имамо париски, лондонски,.. клуб.

ММФ свакој држави-жртви углавном преписује 4 корака за „оздрављење„ где су заправо ти кораци, кораци ка гашењу саме државе:

Приватизација-која се заправо своди на мито и корупцију, поткупљивање политичара и распродаја власништва (пример Руске, наше и других сличних приватизација)
Либерализација тржишта капитала – где заправо нормални капитал бежи а улази шпекулативни
Одређивање цена у односу на тржиште (Market based pricing) – дизање цена хране, воде, енергената,…, сузбијање протеста
Програм смањења сиромаштва (слободна трговина)-нема царина за увозну робу а уводе се царине за робу државе-жртве.
Док је $ долар главна валута Русије, Кине, Индије,…, залуду је свака њихова „борба!„ против хегемоније англо-саксонаца.

фото: лична архива аутора

А што се тиче ових наших вајних (српских) економиста, експерта, политичара, шуша и тмуша светске периферије моћи (Тадић, Динкић, Дачић, Петровић, Ђилас, Јовановић, Николић, Вучић, Пајтић, Мићуновић, Драшковић, Илић,…), произведених на исто таквим универзитетима који разарају нашу културу, веру, традицију, наше национално биће и самобитност, читав народ и државу, они су сви тако малени, јадни и бедни, заправо су изроди српског народа настали на маргинама белосветских сметлишта! Наравно, са њима су и бизнисмени типа: Лазаревић, Хамовић, Беко, Костић, Дракулић, Мишковић, Карић, Поповић, Јанковић,…, подужи списак бедника, ситно-шићарџијских мувала и народних издајника, без обзира колико млрд долара $ (наштампаних по потреби) лежи иза њих.

Толико о моћи.