Језик

Драгослав Бокан: Претварају нас у политичке киборге и заморчиће, у строго контролисане и немоћне роботе са ограниченим појмовником и беспоговорним правилима понашања


Никад не можемо довољно нагласити колико је ступидан и опасан владајући НОВОГОВОР (који се, политичком вољом наших међународних уцењивача и господара, брзински и присилно уводи у наш језик, речник и живот).

Све те „едукације“, „европски стандарди“, „вештине комуникације“, „разумевања других култура“, „људска (а не породична, национална, верска…) права“, „евалуације“, „толеранције“, „одрживи развоји“, „трансродне особе“, „мултиконфесионалности“, „религиологије“, „етнофилетизми“… и друге појмовне сподобе и чудовишта нас избацују из нашег родног и увезују у мреже неког новог, другачијег и нама потпуно туђег света.

Није ту реч о уобичајеном искушењу са „туђицама“, нити је проблем у кориштењу страних и уско-стручних речи.
Овде је у питању нешто много горе и опасније од тога.

Одузима нам се (реч по реч) НАШ УМ, целокупан смисао наших живота, божански ЛОГОС кроз који смо створени.

Ово колективно „прање мозга“ и јесте системска операција укидања нашег идентитета и стварање неких нових човеколиких врста од некадашњих (од Бога створених, Предањем васпитаних) духовно слободних људи.

Претварају нас у политичке киборге и заморчиће, у строго контролисане и немоћне роботе са ограниченим појмовником и беспоговорним правилима понашања.

Од некадашњих људи (са душом, верским и националним идентитетом) праве нову верзију обескорењених Моглија из „Књиге о џунгли“, мајмуноликих Тарзана (становника прашуме отетог од родитеља), подивљалих „људи-вукова“ одраслих уз зверски чопор, дресирану нацистичку (ратну) или пролетерску (радничку) био-машину без традиционалних чула и вековима усавршаваних осећања.
И то се догађа систематски, у континуитету орвеловског социјалног инжињеринга, добро испланирано и беспоговорно реализовано заједничким трудом глобалистичке политике, интернационалних медија, духовно ресетованог друштва и безброј пута понављаних ритуала убеђивања.

Господари јавног мнења се понашају попут злог Минга из „Флаш Гордона“ или лудих научника (др Менгелеа, др Џекила и др Франкенштајна) из несхваћених упозорења модерне поп-културе. Као у „Процесу“, „Животињској фарми“, „1984-тој“ или „В као Вендети“, у нашем времену и на нашим животима се врши експеримент „ин виво“ без преседана у историји.

Медији нам на својом „модерним“ појилима служе своје ушећерене помије, дају нам од раног јутра своје инструкције и прецизно усмерене информације (лажи и полуистине), одређују нам за кога да навијамо и коме да звиждимо, очаравају нас и разочаравају, већ по инстукцијама добијеним одозго. А у бројним „информативним фабрикама“ раде, по јасним упутствима, слабо плаћени и обесправљени новинари, полуслободни (привремено ослобођени) робови, са вечном опасношћу да добију отказ и поново буду враћени у очајнички чопор незапослених, „ником потребних“ несрећника. Ова неформална, али сваком јасна економска уцена (губитка посла и немогућности налажења новог) од новинарског сталежа је направила беспоговорне извршиоце свега што им се каже и нареди. „Црне листе“, цензура свих врста, необјективно извештавање, форсирање најнижег укуса код дезоријентисане масе („раје“), лажне и наметнуте афере, гурање у први план личности које не заслужују да се уопште појаве у медијима, мазање очију народу немогућим обећањима и шареним лажама свих врста, предизборне бајке и пропагандно истицање спортских победа репрезентације… су уобичајени мени овог новокомпонованог друштвено-политичког, медијски опремљеног експрес-ресторана наше цивилизације (са нејестивим и отровним духовним „fast food“-ом најгоре врсте).

А нове („политички коректне“) речи којима се потврђује верност и припадништво владајућем поретку су знак распознавања оне класе која ће, попут „макроа“ („pimps“) у јавним кућама или „капоа“ у конц-логорима, служити коме треба, до последњег даха (и задње паре масних хонорара које им презриво бацају главешине свих провинција глобално-умреженог света).

П. С.
Једино путиновски надахнута Русија има одговор за ово и овакво стање.
То полако постаје јасно и најнаивнијим становницима наше скоро па покорене планете.

 

Драгослав Бокан

бокан

Драгослав Бокан

—————-

http://wp.me/p1Fuk8-NEv

12. 1. 2016. Dragoslav Bokan, за ФБР приредила Биљана Диковић