Траг у времену из црног шешира

Пише: Комнен, Коља Сератлић, 10.1.2016.
(дугогодишњи дипломата, члан УНС-а)

БЕСМИСЛЕНО ЈЕ ЗАТО ЈЕ И МОГУЋЕ

Догађаје у Србији не би могли да разреше сви психолози и психијатри света. Када сам у једној страној земљи као дипломата покривао сектор штампе, културе, науке, просвете, спорта, био сам придружени члан делегације на Светском конгресу психијатара. Присуствовао сам научним саопштењима и излагањима, тада највећих имена из те области. У свом излагању један научник је показао рукама распон око 20 сантиметара и рекао да је „у овом распону до сада било нормално понашање, сада морамо то померити“. Тај распон је дуплирао на отприлике 40 до 50 сантиметара. У подужем научном приступу бранио је тај распон тоеларнције у понашању, због, пре свега, како је нагласио, нових историјских, друштвено-политичких и социјалних услова и захтева. Цитирао је познате научнике – психијатре и психоаналитичаре. Иако је било оштрих критичких осврта, на крају је прихваћено да је у том проширеном распону нормално понашање људи.

У Србији је опасно живети и кретати се из више разлога. Два су основна: Први – понашање једног броја житеља се креће у распону чак „раширених руку“. Пре пет година рекао ми је један академик да у Србији више од 35 хиљада житеља има упут за неку психијатруску установу, али нема места да се хоспитализују. Колико је нас који се никада нисмо обратили психијатру, а можда смо у тежем стању од ових регистрованих, немогуће је утврдити. Дакле, сви смо ту – помешани и не би требало да се чудимо колико је монструозних убиства, посебно премлаћивања и убистава жена. Други разлог је опаснији, уништава психу, разара, пре свега, српско национално биће. Наиме, ради се о актерима (проценат морбидитета је изузетно велики) у масмедијима, политици, култури, спорту и другим порама живота земље, који 24 сата засипају целу популацију генијалним мислима – „раширених руку“. Кроз историју, људи су убијани мачугом, ханџаром, мачем, сабљом, епидемијом куге – данас нас побише посредством дневних листова, часописа, ТВ канала.

Све је почело од 2000. године, од пироманске (у свим земљама света пиромане смештају у психијатријске установе) петооктобарске револуције. Ако неко мисли да су они који су палили и жарили Скупштину и у њој гласачке листиће, покрали инвентар и уметничке слике, затим запалили зграду Телевизије, у распону од 20, или 40-50 сантиметара, грдно се вара. С обзиром на то да није извршена лустрација, а касиније дедосизација, да је Досизам и данас на сцени, морамо се по ко зна који пут упитати, шта је то Досизам?

У стању у коме се данас налази земља Србија, врло лако се помешају различите ствари у осмишљавању тога стања и у критици, тако да се може добити погрешна оријентација у начину савладавања онога што би требало критиковати, тј. сам конкретни ДОСИЗАМ. Јер, пароле слободе, демократије (било би пожељно да се ова реч потпуно избаци из употребе), пароле о уласку у ЕУ (отварање поглавља је пропраћено уз велики проценат хистерије, посебно су режимски надрианалитичари причали у распону „раширених руку“), пароле сутрашњег благостања (то је била и основна крилатица Коминтерне) и др. јесу лепе, прихватљиве, популарне и изгледа да су саме по себи изван домашаја критике.

Данашњи Досисти проглашавају сумњивим све што је било раније, од Немњића до данас. На другој страни, у Србији су данас масмедији у тежем положају него у било ком познатом диктаторском режиму. Свака, чак и банална критика, критичаре ставља на стуб срама, доводи у питање њихове животе и њихових ближњих. Многе медије, посебно дневне листове, су већ (пре формалане приватизације) „приватизовали“ недодирљиви главни и одговорни уреднисци, који су тајно у спрези са политичарима, док се јавно боре за слободу масмедија (Политика, Информер, Данас, Вечерње Новости, Блиц, јавна ТВ, Пинк и др).

У ДОСИЗМУ политичка култура је на нули. Долази се до једноставног закључка да Досисти, под паролом борбе за демократију, слободу уствари подржавају истинско отуђење, чији је прави протагониста управо онај свет који себе произвољно назива напредним, демократским, који себи даје право да се сурово меша у унутрашње ствари суверених држава, да поставља и скида владе, фалсификује изборе, да бомбардује и убија, да казни било кога и било коју земљу на свету.

Појам ДОСИЗМА требало би повезати с појмом бирократизма, с бирократском дегенерацијом: нема осјећај и потребу за сталним самокритичким преиспитивањем властитог рада, а бирократска структура ДОСИЗМА нужно доводи до једног облика диктатуре, што потврђује садашње стање у Србији. Досизам се већ 15 година одржава и због осветничког менталитета овог поднебља. Срби су од памтивека на власти имали осветнике, заверенике, који су дневно смишљали и измишљали какво зло противнику да нанесу. Сви Централни комитети, као и садашњи СПС и СНС Централни комитет, бавили су се завером. Друштва која немају моралну традицију „не успостављају етику одговорности, већ напротив, етику произвољности“.

Сваки нови властодржац, тј. властодршци, понашају се као спаситељи, који спашавају унесрећени народ – Србију. Дневно се баве тражењем непријатеља, измишљањем непријатеља (државни удари), јер непријатељ вреба, како кажу „да би угрозио оно што су последњих година с муком стекли“. Макијавели је писао: „Треба, дакле, да знате да има два начина борбе – законом и силом. Први је својствен човеку, други животињама, али пошто први често није довољан, мора се прибјећи другоме. Стога се владар треба да понаша као животиња и као човек“. Како се садашњи владари понашају у Србији, процените сами.

На крају, иако безнађу нема краја, потребно је стално понављати да су Срби једини народ у Јевропи коме прети потпуни нестанак са историјског простора људске цивилизације. Срби су платили боговима данак што су се осмелили да буду Срби. Платили су у крви све своје огромне заблуде: Пијемонт, југословенство, братство и једниство, космополитизам (Срби су у социјализму једини говорили: „није важно ко је које нације“), комунизам (који и данас траје као ратно стање, јер Србија није ослобођена након Другог светског рата), посткомунизам, те најсуровији ИЗАМ – Досизам.

Нисам желео да текст оптерећујем примерима, међутим неке морам навести иако су познати, односно „ истину треба понављати, јер заблуде непрестано расту“:

– У правосуђу влада криминал и корупција (пет милиона нерешених предмета, судови и партијске судије „развлаче“ између себе предмете по 10-20 година иако знају да у нормалним земљама постоји институција „разумни рок“. Јавно тужилаштво није покренуло ниједну кривичну пријву за 20 година против, примера ради, преваранта и лопова који су покрали Стамбени фонд бивших савезних органа, јер је Тужилаштво под контролом политике, како се наводи у годишњим извештајима ЕК, тако да поглавља 23 и 24 Србија неће отворити још 50 година, ако тада буде постојала.

Илустрација: Гето Србија

– Просвета је доведена до апсурда (однос у троуглу – ученика, просветних радника и родитеља је застрашујући);

– Здравствена заштита је таква да су Срби здравствено најугроженији народ у Јевропи (угрожени су чак и они болесници који имају новац), болесни чекају месецима на прегледе, уз сурово понашање „Кол система“ и фармакомафије, а оперативни захвати се заказују по неколикои година унапред;

– У култури влада некултура (у прљаве ТВ емисије увукли су чак и децу, што је забрањено међународном конвенцијом);

– Лоповске игре на срећу уништише пензионере и гладне без крова над главом („уз сваку премију добићете и стан у Београду“, врте се на многим ТВ каналима, односно свим масмедијима, преварантске рекламе), који дају последњи динар за Лото и Бинго, јер их ДЛС, из кола у коло, буквално „навлачи“ да ће добити главну премију, све се то догађа под контролом владајућих гарнитура које не дозвољавају да се процесуирају преваранти у ДЛС који кумулирају милионе евра помоћу диригованих бубњева, тако да се не зна у чијим џеповима завршавају ти милиони, јер је држава заштитник – покровитељ тих превараната.
(у шпанском градићу Рокетас дел Мар, свих 1600 становника су на лутрији за католички Божић добили по 400 000 евра, али су деца извлачила куглице, један од преваранта у ДЛС је порокоментарисао „Ех, да је тих 640 милиона Евра било у нашим рукама“);

– Надлежне институције: осим што су де факто признали фантомску државу Косово и што распродадоше српску земљу (посебно у Војводини), неконтролисаним увозом затроване хране, надлежне институције убијају властити народ.

Очекујем да ће предеседник Владе Србије решити све проблеме и свести „раширене руке“ разгоропађених министара и других учесника у власти у нормални распон понашања. То се не може остварити за једну ноћ, зато је Председник Србије у праву када је рекао да би председник Владе требало да буде на власти још најмање две деценије.

Стрпите се Срби, брзо ће проћи две деценије.
До тада, када Србија буде на води или под водом, да видимо шта песник каже:

„Србијо, судба прека тебе гони.
Спутана су уста пророцима твојим,
а слободна реч је магарцима дана“.